Vladimir Milivojević BOOGIE: „Na plažama Napulja ne može da bude dosadno“ – ekskluzivni foto-esej i intervju sa juga Italije

Nakon prejakih fotki koje je zabeležio tokom proslave titule navijača FK Napoli na ulicama Napulja, Boogie se spustio na gradske plaže i još jednom pokidao. Dao nam je foto-esej i rekao po koju reč, u njegovom stilu, ne preopširno, ali dovoljno jasno. P.S. Galerija vas čeka na dnu članka.

Vladimir Milivojević Boogie je onakav kakve su mu fotke – neposredan, odsečan, temperamentan, gađa u metu, ne okoliša, ne beži od istine… I kada odloži svoju kameru i objektive sa strane, on je to – drugar s asfalta, a Bogami i sa peska.

Popričali smo nekoliko dana nakon što je na Bežaniji osvanuo veliki mural sa njegovim likom, delo španskog umetnika Pabla Astrejna, u okviru Street Art Festivala. „Pitao me da nacrta mene. Kaže da prati moj rad“, počinje Boogie.

Nego, hajmo mi u toplije krajeve – dobrodošli u Napulj.

Fotografije govore više od reči. Ali evo, ako bi pored fotki trebalo da kažeš i po koju reč – kako bi opisao život na plažama Napulja?

– To su gradske, socijalne plaze, nema tu ničega glamuroznog. I nije nepoznato da one privlače fotografe, uglavnom lokalne. Daleko od toga da sam prvi koji je tamo nešto fotografisao.

Čini mi se da su ljudi tamo ušli u neke uloge, sve maltene deluje kao pozorišna predstava. Ponekad potpuno nerealno – ali dobro njima, dobro meni, ne žalim se. 

Pre ovog koncepta sa plaže, imali smo priliku da vidimo tvoje radove iz centra Napulja, za vreme višenedeljne proslave fudbalske titule njihovih tifoza. Je l si imao bojazan da će posle toga plaža biti dosadna – šta te uopšte trigerovalo da fotkaš i na plaži?

– Imaš pravo, slavili su nedeljama. Ali, poznajavjući Napolitance (četiri puta sam bio tamo), očekivao sam da slavlje traje bar pola godine, tako da sam malo razočaran (smeh).

Napulj je toliko živ grad, da je teško da bilo šta bude dosadno. Ma, plaža je ludilo, bila mi je za fotkanje čak zanimljivija od proslave titule. A neposredan povod za odlazak na gradske plaže je bio to što imam drugara u Napulju koji to fotka već deceniju unazad, i ponudio je da me povede. Dao mi je to na dlanu, i hvala mu (smeh).

Sada je već glupo i pitati na koji način uspeš da zađeš u strukture, klanove i porodice koje vidimo na tvojim fotkama, očito je da imaš neki faktor i energiju zbog kojih te prihvate sa sve foto-aparatom. Nego, šta si naučio o sebi i životu dok si fotkao na obali Napulja, je l te neka spoznaja iznenadila?

– O sebi i o životu? Apsolutno ništa!!!  

Klopa? Šta si klopao a da kida kakvog je ukusa?

– Uuufff, klopa mi baš nedostaje čovečeee. Jedno tri puta je bolja nego u Beogradu, a bar duplo jeftininja.

Glupo je o tome i pričati, ne poznajem nikoga ko se ne loži na italijansku hranu. Razvaljivao sam se od klope, od fensi restorana do „hole in a wall’ street food mesta, sve kida. 

Retko ko bi rekao da će grad poput Napulja postati turistički, ali uvođenjem novih direktnih letova fakat jeste. Kakvi su Napoletani prema turistima?

– Au brate, pa ne samo turisti iz okolnih zemalja, nego deluje kao da je pola Evrope tamo, što me nervira… Turizam im je baš eksplodirao.  Kapiram da je za to, između ostalog, zaslužna serija Gomora, snimljena po romanu Roberta Saviana. 

A kad me pitaš o odnosu prema turistima – prvi put sam bio u Napulju 2006. godine, potpuno je bilo drugačije u odnosu na sada. Opasnije, ali ljudi su drugačije izgledali i ponašali se (moj skromni utisak).

Sada svi mafijaju, primili se na Gomoru (smeh).

Sada si bio sa klincima. Šta oni kažu?

– Kažu da tamo ne bi ziveli (ne bih ni ja), ali na klopu su odlepili.

Koji ti je plan za fotke iz Napulja, šta ćeš s njima?

– Jaoooj, ne znam. Moguće je da ću da odem uskoro još jednom, tri dana recimo, doslikam joj štošta, pa ćemo da vidimo. Knjiga neka, možda, hm…

Pogledajte galeriju Napoli Beach Life by Boogie: