Muzika je lek za psihu. Aristotel je rekao da izražava strasti duše, u dobru i u zlu. Sokrat je dodao da dobra harmonija i ritam prate dobro raspoloženje.
Početkom 1800-ih, psihijatar Benjamin Rush počeo je da koristi muziku u lečenju fizičkih i mentalnih bolesti. U 20. veku osnovane su brojne organizacije za muzikoterapiju koje su postavljale standarde za obrazovanje i kliničku obuku. Muzikoterapija je često deo plana lečenja koji uključuje lekove ili druge psihijatrijske terapije.
Muzika utiče na hemiju našeg mozga, oslobađa dopamin i smiruje kortizol, hormon stresa. Primenjuje se u različitim stanjima, uključujući demenciju, moždani udar, autizam, depresiju, anksioznost i bol. To je fenomen koji prevazilazi kulture, piše Psychology Today.
Kako muzika utiče na naš mikrobiom?
Jedno kinesko istraživanje na miševima otkrilo je da puštanje muzike povećava nivo Lactobacillus bakterija u crevima, što je povećalo kiselost dovoljno da oteža infekciju Salmonellom. Nisu puštali klasičnu kinesku muziku niti C-pop; umesto toga, izabrali su Kvartet za flautu u D-duru od Mozarta.
Drugo kinesko istraživanje na miševima pokazalo je da puštanje večernje muzike dok miševi jedu takođe povećava korisne bakterije poput Lactobacillus i smanjuje patogene. Treće kinesko istraživanje, ponovo na miševima, uporedilo je muziku i beli šum i otkrilo da muzika poboljšava crevnu mikrobiotu, dok je beli šum štetan. Muziku koju su izabrali bila je Sonata za dva klavira u D-duru, opet od Mozarta.
Sve je počelo studijom iz 1990-ih koja je otkrila da određene sposobnosti prostornog rezonovanja mogu biti poboljšane uz muziku slavnog kompozitora. To je tzv. „Mozart efekat“, pri kom njegove kompozicije povećavaju IQ i poboljšavaji pamćenje. To je dovelo i do tvrdnji da „Mozart efekat“ može povećati IQ beba u majčinoj utrobi.
Mnogo novca je zarađeno na ovim prenaglašenim tvrdnjama. Ipak, gledano unazad, studija je verovatno zapravo merila „uzbuđenje uživanja“. U suštini, kada uživate u nečemu, emotivno se pokrenete i postajete pažljiviji, što može pomoći da bolje rešavate određene IQ testove.
Mozart verovatno ne čini da postajemo pametniji, ali može poboljšati crevne mikrobiote, što je, po svemu sudeći, još čudnije.
Zašto puštati Mozarta miševima?
Iza ovih istraživanja stoji veliki novac u službi šireg cilja: ispitivanje da li muzika može pomoći životinjama da dobiju na težini. Puštanje muzike je jeftinije od davanja antibiotika (koji takođe podstiču dobijanje težine) i ne izaziva otpornost na antibiotike.
Još jedno zanimljivo otkriće je da heavy metal ima suprotan efekat – povećava stres i uzrokuje gubitak težine. To nije nerealno: često je mračan i psihotičan, a uspešno prenosi te emocije na slušaoce.
Do sada još nema kvalitetnih studija o muzici i ljudskom crevnom mikrobiomu. Međutim, jedno nedavno malo špansko istraživanje bavilo se muzikom i mikrobnim sastavom u ustima. Istraživači su ispitivali osobe sa kognitivnim poremećajima povezanim sa starenjem, kao i zdrave kontrolne grupe, da bi videli da li slušanje muzike menja oralni mikrobiom.
Otkrili su da muzika smanjuje prisustvo patogena u obe grupe. Konkretno, kod osoba sa kognitivnim poremećajima zabeleženi su niži nivoi Veillonella i Porphyromonas, mikroba povezanih sa Alchajmerom i neuroinflamacijom. Puštali su im aranžmane Vivaldija, Straussa i, naravno, Mozarta.
Ove studije su senzacionalne, iako ne dokazuju uzročnost. Međutim, na šta god da muzika prvo utiče – mozak ili mikrobiom – možda i nije bitno ako krajnji rezultat donosi zdravlje i sreću.
Foto: Wikipedia