Ko je prva žena koja će otići najdalje u istoriji svemirskih istraživanja?
Kristina Koh - ime koje ćemo pamtiti.
Povezano
Ispisana je istorija – juče je NASA lansirala misijuArtemis II oko Meseca, šaljući četvoro astronauta u Zemljinu orbitu na put ka prvoj lunarnoj misiji sa posadom posle više od pola veka. Među četvoro astronauta je iKristina Koh, specijalista za misije, koja će otići najdalje u duboki svemir nego bilo koja druga žena pre nje.
Artemis II je lansiran sa lansirne rampe 39B u 17:35 po centralnom vremenu iz Svemirskog centra Kenedi u Kejp Kanaveralu na Floridi. Džonsonov svemirski centar u Hjustonu sada upravlja gotovo celokupnim tokom misije, sve do trenutka kada se letelica vrati na Zemlju i sleti u okean nadomak obale San Dijega.
Četvoro astronauta – Rid Vajzman, Viktor Glover i Kristina Koh iz NASA-e, kao i Džeremi Hansen iz Kanadske svemirske agencije – provešće deset dana u svemiru. Plan je da jednom oblete Zemlju pre nego što se upute ka Mesecu, naprave krug oko njega i vrate se nazad.
Misija Artemis II se nadovezuje na uspeh misije Artemis I iz 2022. godine, koja je obavljena bez posade, i poslužiće kao demonstracija širokog spektra sposobnosti neophodnih za misije u duboki svemir. U okviru misije Artemis II, posada putuje k Mesecu u letelici Orion koju je lansirala raketa SLS (Space Launch System – Sistem svemirskog lansiranja).
Nakon što je veći deo odbrojavanja protekao bez ikakvih problema, NASA je otkrila kvar na bezbednosnom sistemu oko sat i po pre otvaranja prozora za lansiranje. U slučaju opasnosti, kada raketa izmakne kontroli, sistem za prekid leta omogućava inženjerima da pošalju signal za uništenje rakete kako bi se zaštitila javnost. Bez potvrde da taj sistem ispravno radi, NASA bi bila prinuđena da otkaže misiju.
Ipak, samo nekoliko minuta nakon otkrivanja problema, NASA je saopštila da je kvar otklonjen, što nije značajnije uticalo na odbrojavanje. Tokom prvih nekoliko sati leta, Artemis II je izvela više manevara, pokrećući svoje pogonske sisteme kako bi pomerila letelicu.
Prvi manevar, pod nazivom „podizanje perigeja” (perigee raise maneuver), obavljen je oko 49 minuta nakon poletanja, čime je Orion postavljen u bezbednu, nisku Zemljinu orbitu. Nešto manje od dva sata nakon početka leta, manevar „podizanja apogeja” (apogee raise burn) pomerio je Orion u visoku Zemljinu orbitu, u kojoj će ostati sve dok ne krene ka Mesecu.
Artemis II će provesti oko jedan dan kružeći oko Zemlje, kako bi ostala relativno blizu u slučaju hitne potrebe za povratkom posade. Do kasnih sati u petak, otprilike 24 sata nakon početka misije, Artemis II će izvršiti „trans-lunarno ubrizgavanje” (translunar injection burn), manevar koji će letelicu izbaciti iz Zemljine orbite i usmeriti je ka Mesecu.
Potrebno je snažno ubrzanje, odnosno „veliki potisak” da izbaci Orion iz Zemljine orbite i postavlja ga na zakrivljenu putanju ka Mesecu – kombinovana gravitacija Zemlje i Meseca će nakon toga prirodno, poput petlje, vratiti letelicu kući bez potrebe za još jednim velikim pokretanjem motora.
Ako nešto ozbiljno krene po zlu, posada može praktično da se „prepusti” toj putanji i vrati se nazad – što je ugrađena bezbednosna funkcija koja ima smisla za prvi test sa ljudskom posadom. Putovanje do Meseca traje oko četiri dana. Tokom tog vremena, astronauti će uvežbavati postupke u vanrednim situacijama, vežbajući čak i kako da prebrode veliku solarnu oluju.
Na svojoj najudaljenijoj tački, putanja vodi posadu na oko 370.000 kilometara od Zemlje, vodeći ih iza „tamne” strane Meseca. Nakon preleta, Orion će vršiti niz blagih korekcija kursa kako bi se precizno usmerio ka Zemlji.
Otprilike četiri dana kasnije, kapsula se odvaja od Evropskog servisnog modula i kreće kući. Evropski servisni modul (ESM) je doprinos Evropske svemirske agencije (ESA) NASA-inoj letelici Orion,. Ovaj modul obezbeđuje električnu energiju, vodu, kiseonik i azot, a takođe održava odgovarajuću temperaturu unutar letelice i brine se o tome da ona ostane na zacrtanom kursu. Kapsula će uletiti u gornje slojeve atmosfere ogromnom brzinom, dok njen toplotni štit biti usijan do bele boje dok se oslobađa energije nakupljene tokom puta.
Zatim se otvaraju padobrani, usporavajući letelicu za sletanje u Tihi okean, gde će brodovi američke mornarice čekati da izvuku posadu i njihovu kapsulu iz vode.
Kristina Koh: Prva žena koja će putovati do Meseca
Tokom NASA Apolo programa (1961–1972) nijedna žena nije bila izabrana za astronauta, niti je letela u ovim misijama. Iako su žene imale ključne uloge u pripremi i uspehu misija, sam sastav astronauta bio je isključivo muški.
Zato je izbor Kristine Koh kao specijaliste za misije na Artemis II istorijski značajan – jer će postati prva žena koja će putovati do i oko Meseca.
Priča o putu Kristine Koh – od dečjih snova o tome kako postaje astronaut do boravka na Međunarodnoj svemirskoj stanici – zvuči kao holivudski film. Uskoro će svom dugom spisku dostignuća dodati i titulu lunarne putnice.
Od ranih godina provedenih u zapadnom Mičigenu, preko odrastanja i studiranja u Severnoj Karolini, pa sve do karijere u istraživanju i inženjerstvu, Koh je izgradila čvrst temelj uspeha koji ju je kvalifikovao za ulogu specijaliste za misije na prvoj ljudskoj ekspediciji ka Mesecu još od 1972. godine.
Kristina Koh je žena kojoj postavljanje rekorda i rad na nezamislivim mestima nisu strani. Njena akademska karijera obeležena je dvema diplomama osnovnih studija (elektrotehnika i fizika) i master diplomom iz elektrotehnike na Državnom univerzitetu Severne Karoline. Rani pokazatelj njene sklonosti ka svemirskim letovima bila je i činjenica da su njene prve dve diplome delom finansirane nagradama Fondacije za stipendiranje astronauta.
Kao i mnoge njene kolege, inženjersku karijeru započela je u NASA-i, u Godardovom centru za svemirske letove. Međutim, ubrzo je zacrtala novi, dramatičan cilj: Antarktik. Više od tri godine je radila u najudaljenijim istraživačkim stanicama na tom kontinentu, stičući uvid u to kako ekstremni uslovi utiču na mašine kojima bi jednog dana mogla putovati. Izolacija, surovi uslovi životne sredine, udaljenost od porodice i ograničene zalihe doprineli su njenom iskustvu koje prethodi NASA-i, a koje je veoma slično uslovima na Međunarodnoj svemirskoj stanici (MSS).
Takođe je radila na istraživanju svemira u okviru NASA-e i NOAA-e (Nacionalna uprava za okeane i atmosferu), pomažući u razvoju instrumenata za svemirske misije i radeći u udaljenim stanicama širom sveta na inženjerskim istraživačkim projektima. Za astronautkinju je izabrana 2013. godine.
Svoj prvi let u svemir ostvarila je u martu 2019. godine, kada je otputovala na MSS ruskom letelicom Sojuz MS-12. Tokom boravka u orbiti, izvela je čak šest svemirskih šetnji. U oktobru 2019. godine, Kristina Koh i Džesika Meir izvele su prvu potpuno žensku svemirsku šetnju. Astronautkinje su napustile Međunarodnu svemirsku stanicu (MSS) kako bi zamenile bateriju.
Koh je takođe oborila rekord ponevši titulu za najduži pojedinačni svemirski let koji je ostvarila jedna žena. Na Zemlju se vratila u februaru 2020. godine, nakon neverovatnih 328 dana provedenih u svemiru. Iako neće nadmašiti američki rekord od 340 dana u orbiti, koji drži Skot Keli, to je i dalje impresivan podvig! Svetski rekord drži ruski kosmonaut Valerij Poljakov, koji je u svemiru proveo 437 dana.
Koh je provela mesece u orbiti izvodeći naučne i tehničke eksperimente, istovremeno učestvujući u biološkim istraživanjima o uticaju mikrogravitacije na ljudsko telo. Kao i većina astronauta u poslednjih 60 godina, redovno je prikupljala uzorke sopstvenih telesnih tečnosti za kasniju analizu na Zemlji.
Ti zamrznuti uzorci postaju deo doživotnog praćenja zdravlja astronauta kako bi se razumelo kako se sve – od DNK do najvećih telesnih sistema – menja usled napuštanja površine Zemlje. Neke od tih promena mogu biti privremene, a neke dugotrajne.
Studije podrazumevaju ultrazvuk očiju, praćenje mišićne mase i napora tokom vežbanja, kao i analizu toga kako povišena izloženost solarnom i kosmičkom zračenju može uticati na zdravlje tokom vremena.
Buduće učešće žena u svemirskim letovima izvan Zemljine orbite moglo bi zavisiti upravo od onoga što naučimo od prve žene koja tamo odlazi. Kristina Koh na Mesec nosi svoje dečje snove o lebdenju u svemirskoj letelici, ali i snove hiljada devojčica koje je posmatraju iz svojih domova, nadajući se da će krenuti njenim stopama.
Nesumnjivo je da će žene širom sveta s divljenjem posmatrati kako ona kruži oko Meseca i deli svoju jedinstvenu perspektivu čudesnog podviga čiji je deo. U ime svih žena, navijamo za Kristinu!
Naslovna fotografija: Paul Hennessy / AFP / Profimedia