Povezano
U građevinskoj industriji, kroz vekove, dominirali su muškarci – od antičkih majstora gradnje, preko srednjovekovnih katedrala, do modernih nebodera. Žene su u ovom polju često bile ograničene na uloge pomoćnih radnika, dizajnera enterijera ili administrativnog osoblja. Tek u poslednjim decenijama, njihova prisutnost postaje značajnija, a pojedine inženjerke i arhitektkinje ostavljaju neizbrisiv trag u industriji.
O tome kako izgleda biti žena u građevinarstvu danas, koje su to prepreke već prevaziđene, a koje tek treba rušiti, razgovarali smo sa Marijom Bubanjom i Tamarom Slavić, rukovodiocima projekata u kompaniji Jadran.
BURO. Kako ste se odlučile za karijeru u građevinskoj industriji?
M.B: Ljubav prema građevini se javila još od ranih dana detinjstva, kada sam otkrivala lepotu građevina, pri čemu se posebno izdvojilo divljenje prema mostovima koji spajaju ljude, a ističu se po svojoj lepoti i funkcionalnosti.
T.S: Kada sam, nakon studija, došla na svoj prvi razgovor za posao (u struci), jedino u šta sam bila sigurna jeste da želim da idem na gradilište. Nisam birala poziciju, nisam birala uslove, ništa me osim gradilišta nije zanimalo. Znala sam da to iskustvo moram da prođem kako bih sutra mogla da budem uspešna u svom poslu, za koji god deo ove branše da se odlučim.
BURO. Na kojim projektima trenutno radite i koliko su oni značajni za društvo u celini?
M.B: Projekat na kome sam angažovana u ulozi projekt menadžera, tokom proteklih godinu i po dana,jeste izgradnja regionalnog centra za upravljanje otpadom Kalenić, koji će biti najveći regionalni centar za upravljanje otpadom u Srbiji. Cilj projekta je pružanje moderne infrastrukture za čvrst otpad, u skladu sa EU standardima, kao i doprinos unapređenju životne sredine, u skladu sa Nacionalnom strategijom upravljanja otpadom, koja podrazumeva racionalno i održivo upravljanje otpadom.
T.S: Trenutno završavam izvođenje radova na projektu izgradnje Palate pravde u Novom Sadu. U toku je tehnički prijem, a već se radujem novim projektima koji me čekaju. Objekat koji smo izgradili je tehnološki savremen i umnogome bi trebalo da olakša rad zaposlenih u pravosudnom sistemu. Objekat će ugostiti četiri novosadske institucije – Osnovni sud, Viši sud, Osnovno javno tužilaštvo i Više javno tužilaštvo. Koncept objekta omogućava nezavisan rad tužilaštva i suda,što je od velikog značaja, jer ti uslovi u objektu na staroj lokaciji nisu postojali.
BURO. Koje žene u industriji ili u vašem životu su vas najviše inspirisale i motivisale da nastavite karijeru u građevini?
M.B: Najveću inspiraciju i motivaciju da nastavim karijeru u građevini mi je pružila dr Vesna Zlatanović Tomašević, vrsni inženjer arhitekture, koja je karijeru gradila vođenjem projekata u Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, a nakon toga i kao predavač nastudijama arhitekture u Visokoj građevinsko – geodetskoj školi u Beogradu.
T.S: Moje drage šefice. Imala sam zaista neverovatnu sreću da radim za tri sjajne žene, koje moram da pomenem imenom i prezimenom – Sandra Borđoški, Marija Ilić i Sanja Pauković. Nije bilo veće inspiracije i podrške od njih za opstanak u ovakvoj branši. Hvala im beskrajno za znanje i iskustvo koje su nesebično sa mnom delile, za strpljenje i poverenje koje su u mene imale. Došle su kao dar, svaka u nekom drugom periodu razvoja moje inženjerske karijere i sigurno danas ne bih bila tu gde jesam da nije bilo njih. Ne bi bilo fer da ne pomenem i muški deo kolektiva sa kojima sam jako lepo sarađivala i njihov doprinos mom razvoju kao inženjera.
BURO. Kako ste doživeli svoje početke u industriji u kojoj su žene često u manjini? Da li ste se susretale sa stereotipima ili predrasudama?
M.B: Počeci u građevinskoj industriji nisu bili laki, uzimajući u obzir mogućnost zaposlenja u tom trenutku, želju za učenjem i usavršavanjem. Nisu svi poslovi pružali mogućnost napredovanja u tom smislu. Takođe su postojale i različite oblasti u kojima sam se oprobala i vremenom sam shvatala šta je ono što zaista želim da radim, što i biram, a koji poslovi i oblasti su oni koji me manje privlače. Nisam po prirodi sklona predrasudama prema ljudima, pa mi se dešava da na takve stvari i ne obraćam pažnju, kada se susretnem s njima.
T.S: Pre svega ne bih rekla da smo u manjini. Još za vreme studija na Građevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu nas je bilo skoro polovina od ukupnog broja studenata. Kada sam se zaposlila takođe nije bilo mnogo drugačije. Gde se ta manjina ogleda jeste možda u radu na terenu. Mada i to je danas diskutabilno. Što se predrasuda i stereotipa tiče bilo ih je, ima ih i biće ih još sigurno. Potrebno je raditi na sebi svakodnevno, jer znanje, trud i upornost na kraju uvek preovladaju.
BURO. Kako vidite poziciju žena u građevinskoj industriji danas, u poređenju sa periodom kada ste započinjale svoju karijeru?
M.B: Položaj žena u građevinskoj industriji, i u društvu, sve je bolji i moram primetiti da se ženama,kao i muškarcima, otvaraju vrata za napredak i razvoj u karijeri.
T.S: Budući da sam svoju profesionalnu karijeru započela pre više od šest godina, nije se mnogo promenilo. Možda nas sada ima više i spremnije smo da se borimo za svoj položaj.
BURO. Koji su najveći profesionalni izazovi sa kojima ste se suočile, i kako ste ih prevazišle?
M.B: Najveći profesionalni izazovi sa kojima se suočavam su rizici koji se ne mogu predvideti i ograničiti na samom projektu, a koji svojim delovanjem mogu uticati na uspešnost završetka samog projekta, kao i na vreme investicionog održavanja i eksploatacije. U prevazilaženju rizika najviše pomaže iskustvo ljudi i njihovo postupanje u sličnim situacijama, koje su se javljale i ranije tokom izvođenja određenih projekata. U tom smislu bitno je i ono što se može naći u inženjerskoj literaturi i opisu različitih situacija, gde se dešava da skup određenih efekata,takozvanih sinergija, urodi negativnim efektom po sam projekat i donese loše posledice, koje nisu mogle biti dokazane proračunom u fazi projektovanja.
T.S: Svaki dan u poslu građevinskog inženjera je profesionalni izazov. Svaki projekat je poseban i svaki dan se uči nešto novo. Kada pričamo o poslu izvođača radova, najveći izazov je komunikacija. Na jednom projektu inženjer mora da uspostavi zdravu komunikaciju sa velikim brojem različitih profila ljudi, a svi oni su angažovani na različitim funkcijama i imaju različite interese.
BURO. Da li biste mogle da izdvojite po jedan projekat na koji ste posebno ponosne i koji je imao veliki značaj za vas?
M.B: Od svih projekata kao najznačajniji za mene je projekat na kome trenutno radim a to je izgradnja regionalnog centra za upravljanje otpadom „Kalenić”. Projekat bih izdvojila po kompleksnosti i spoju konstrukcije, instalacija, tela deponije, izgrađenih saobraćajnica i tehnoloških rešenja. Uz same projektovane elemente, potrebno je voditi računa o primeni procedura i propisa, kao i usklađivanju strane i domaće regulative iz ove oblasti.
T.S: Definitivno projekat koji završavam, a to je Palata pravde u Novom Sadu.
BURO. Kako tehnologija menja način na koji se ugovaraju i pripremaju građevinski projekti?
M.B: Moram priznati da se smisao ugovaranja nije promenio. Ono što se promenilo je znatno lakše sagledavanje i upravljanje projektom, koristeći napredne tehnologije. Informatička struka je mišljenja da će vođenje projekata u budućnosti biti prepušteno veštačkoj inteligenciji, koja će na osnovu ulaznih, zadatih parametara nuditi najoptimalnija rešenja i da čovek kao fizičko biće neće biti neophodno prisutan u samom procesu izgradnje. Ovo je momenat koji inženjeri ne mogu u potpunosti da prihvate, s obzirom na to da je svaki projekat “živi organizam” i menja se iz momenta u momenat. Postavlja se pitanje da li će se čovek isključivo oslanjati na veštačku inteligenciju ili na svoje znanje i iskustvo.
T.S: Savremena tehnologija nam svakako pomaže da brže i efikasnije sagledamo projektne zadatke i odgovorimo na njih, ali još uvek je ona u službi inženjera, a ne obrnuto. Moram da istaknem da je naša kompanija osnovala sektor za BIM modelovanje, što je još jedan od veoma korisnih alata koji inženjerima pomaže u svakodnevnom radu.
BURO: Kako vidite budućnost žena u građevinskoj industriji u narednim godinama? Da li mislite da će uloga žena postati još značajnija u sektoru?
M.B: Uloga žena i globalizam na svim poljima omogućio je ženama priliku za ravnopravno učestvovanje u građevinskoj industriji. Može se reći da granice ne postoje.
T.S: Uloga žena je već značajna u našem sektoru i to se vidi na velikom broju primera, u različitimkompanijama. U budućnosti vidim samo manje predrasuda koje nas okružuju. Takođe, nikako ne treba zanemariti uspešnost muško-ženskih timova u ovoj industriji. Možda je to i najbolja kombinacija, s obzirom na prirodu posla.
BURO. Da li imate savet za žene koje žele da započnu karijeru u građevinskoj industriji? Koje su ključne osobine koje bi trebalo da razvijaju da bi uspele?
M.B: Ljubav prema poslu je ključna osnova, ako želite da budete dobri u tome što radite. Ono što vremenom može da se razvije je liderstvo i sistem brzog donošenja odluka na osnovu uspostavljenog kriterijuma.
T.S: Za one koje vole dinamičan i nepredvidiv posao, građevina je pravo mesto. Ovaj posao sa sobom nosi mnogo odgovornosti, zbog čega je najvažnije ostati istrajan u konstanstnom usavršavanju i unapređenju svojih veština i svog znanja. Kao što sam već napomenula, svaki projekat je drugačiji, svaki projekat nosi sa sobom nove izazove i najvažnije je biti spreman suočiti se sa njima. Timski rad, trud, upornost i strpljenje su ključni.
Tekst i fotografije: PROMO