Postoji jedan trenutak na svakom velikom događaju koji se ne planira scenarijem i ne režira svetlom, on se jednostavno dogodi. Dođeš, vidiš i, iskreno, na trenutak ostaneš bez daha. To je prvi susret: neko vam prilazi, pokazuje put, nasmeši se, kaže „dobrodošli“ i izgleda svetski. Taj trenutak ima svoju estetiku.
Uniforma kao vizuelni jezik zemlje domaćina
Nije slučajno što je Koko Šanel jednom rekla da „odeća govori pre nego što vi progovorite“. Upravo zato uniforma nikada nije samo komad odeće. Ona je prvi znak po kome čitamo i analiziramo zemlju koja nas dočekuje: pre arhitekture, pre govora, pre spektakla. U trenutku kada je nose hiljade ljudi, pod neprekidnim pogledom kamera i publike, uniforma prerasta u manifest jednog društva: njegovog ukusa, samopouzdanja i odnosa prema savremenosti.
Tokio 2020: estetika reda, tišine i preciznosti
Na Olimpijskim igrama u Tokiju 2020. godine, dizajn uniformi bio je sveden do suštine. Čiste linije, jednostavne siluete i precizno definisani krojevi stvarali su utisak lakoće i reda. Volonteri su delovali kao produžetak urbane slike Tokija: uredni, precizni i nenametljivi, gotovo kao da su deo gradske arhitekture u pokretu. Zbog toga je čitav događaj ostavljao utisak jasno definisane, dosledno dizajnirane celine.
Pariz 2024: kada uniforma postaje stav
Pariz je, 2024. godine, ponudio drugačiji odgovor. Tamo su se uniforme poigravale granicom između visoke mode i ulične estetike, brišući razliku između sportskog događaja i modne piste. Uniforma je prestala da bude neutralna i postala stav, tj. estetski i kulturološki komentar.
Ekspo kao ogledalo nacionalnih ambicija
Na međunarodnim izložbama, ta uloga uniforme postaje još naglašenija. One ne prate samo program događaja, već vizuelno tumače ambicije zemlje domaćina. Na Ekspu 2010. godine u Šangaju, boje i krojevi oslanjali su se na narativ rasta, energije i kolektivne snage, prateći ideju društva u ekspanziji. U Dubaiju, 2020. godine, futurizam se spojio sa održivošću i lokalnim identitetom, jasno oblikujući sliku grada koji sebe vidi kao globalnu platformu za budućnost.
Kada moda potpisuje istoriju događaja
Upravo zato nije slučajno što su se u istoriju uniformi velikih događaja upisala neka od najvažnijih imena savremene mode. Ralf Loren je olimpijske uniforme tima SAD-a oblikovao kao produžetak nacionalnog rituala. Dominirale su boje američke zastave – crvena, bela i plava – bez ukrasa i eksperimenata. Ideja je bila da svako odmah prepozna zemlju i oseti kontinuitet tradicije. Stela Makartni je, nasuprot tome, uniforme britanske reprezentacije postavila kao prostor za novu vrstu luksuza. Dizajn uniformi je bio moderan i urban, kao sportska oprema budućnosti, ali bez futurističke teatralnosti. Đorđo Armani je ceremonijalnu sportsku odeću italijanskih timova približio jeziku visoke mode: jakne i pantalone delovale su gotovo kao poslovna garderoba, ali prilagođena sportistima. Sve je izgledalo mirno, sofisticirano i „skupo“, kao da sportisti idu na važan događaj, a ne na stadion.
Mongolija u Parizu: lokalno koje postaje univerzalno
Posebno je indikativan primer mongolskog dizajnerskog dua Mišel & Amazonka, čije su uniforme za tim Mongolije na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. godine postale globalna tema. Tradicionalni motivi, prevedeni u savremen kroj, pokazali su kako regionalni, naizgled tihi dizajnerski glas može postati univerzalno razumljiv i prepoznat širom sveta.
U tome je suština: uniforme za mega-događaje imaju trajnu vrednost. One ostaju zabeležene na fotografijama, u arhivama, u kolektivnom pamćenju. Moda tada postaje dokument vremena i nosi ime autora dugo nakon što se reflektori ugase.
Ekspo 2027: trenutak kada Srbija govori bez reči
U tom svetlu, poziv koji je kompanija EXPO 2027 d.o.o. Beograd nedavno uputila domaćim autorima prevazilazi klasičan konkurs. Reč je o prilici da se osmisle zvanične uniforme za volontere i zaposlene Specijalizovane izložbe koja će ugostiti više od 130 zemalja i milione posetilaca. Tema Ekspa – „Igra(j) za čovečanstvo: sport i muzika za sve“ otvara prostor za dizajn koji razmišlja o pokretu, ritmu, energiji i otvorenosti. Uniforme mogu postati nosivi narativ i jasan, savremen znak Srbije u trenutku kada je svet gleda.
Za autore, ovo znači vidljivost kakvu malo koji projekat može da ponudi: rad koji se nosi svakog dana trajanja Ekspa, koji ulazi u globalne medije, arhive i stručne modne analize; potpis koji se vezuje za događaj od međunarodnog značaja i referencu koja prevazilazi sezonu, trend i lokalni okvir.
Ekspo 2027 ne traži još jednu uniformu.
Traži autora.
Sve informacije o konkursu dostuone su na sledećem LINKU
Foto: Profimedia