Pet debitantskih kolekcija po kojima ćemo pamtiti 2025.
Predvodnici novog talasa promena.
Povezano
Iza nas je godina „tektonskih promena“ u modnoj industriji, odnosno debitantskih kolekcija kojima su modne kuće otpočele nove ere, pod vođstvom novih kreativnih direktora.
Lefty, platforma za marketing koja omogućava brendovima da optimizuju svoju strategiju, objavila je listu debitanskih kolekcija rangiranih po angažmanu i reakcijama koje su izazvale na društvenim mrežama, u saradnji sa nss magazine.
Lista ne donosi nikakva iznenađenja, ali predstavlja sumaciju svih debija koje smo videli u toku godine – a bilo ih je mnogo.
U top 10 ušle su kolekcije novih kreativnih direktora za Jean Paul Gaultier (Duran Lantik), Mugler (Migel Kastro Frejtas), Versace (Dario Vitale), Maison Margiela (Glen Martens) i Loewe (Džek Mekolo i Lazaro Hernandez).
Evo top 5 kolekcija koje su obeležile modu u 2025.
Top 5 debitantskih kolekcija: Bottega Veneta (Luiz Troter)
Kada je Luiz Troter imenovana za naslednicu Matjea Blazija u modnoj kući Bottega Veneta, nakon njegovog prelaska u Chanel, na društvenim mrežama zavladao je redak konsenzus da je dizajnerka pravi izbor.
Troterina debitantska kolekcija pokazala je poštovanje prema nasleđu modne kuće kroz poetsku prirodu odeće, njenu konstrukciju i način na koji se kretala na telu. Istovremeno, u krojevima, stilizaciji i realizaciji novih silueta – većinom naglašenog volumena – postojala je smela, samouverena sigurnost.
U kolekciji su se pojavile satenske kože i bogate italijanske vune, kao i mnoštvo tkanih komada. Njene nove Bottega torbe imale su naborane, „zgužvane“ forme, a neke su bile inspirisane clutch torbicom sa kopčom iz filma American Gigolo, koja je pomogla da se italijanska modna kuća pozicionira na svetskoj mapi.
Treba podsetiti i na to da je Troter jedina žena na poziciji kreativne direktorke u okviru Keringa i jedina kreativna direktorka koja je ove sezone debitovala na vodećoj poziciji u evropskoj luksuznoj modnoj kući.
Balenciaga (Pjerpaolo Pićoli)
U svom debiju, dizajner se sa izuzetnom preciznošću okrenuo arhivi modne kuće, fokusirajući se na čuvenu sack dress kreaciju Cristóbala Balenciage iz 1957. godine – ležeran, trapezasti kroj koji se suprotstavljao tada dominantnim siluetama koje su naglašavale struk.
Ponovno tumačeći ovu siluetu u svom čistom, savremenom stilu, njegova prva kolekcija se poigrala proporcijama. Svakodnevni komadi ženske garderobe – od košulja do kaputa – takođe su ponovo osmišljeni kroz reference na arhivu kuće, uvijeni i transformisani manipulacijom volumena, pri čemu su se kroz kolekciju pojavljivale balonaste forme.
Revija je završena dugotrajnim ovacijama za dizajnera.
„Ono što me dovelo ovde bila je putanja emocija, koja me je gurala napred silom – ne samo da me je učila, već je otkrivala delove mene koje jedva da sam poznavao. Prihvatio sam nepredvidivost, beskonačne dane i čin rada srcem, dopuštajući mu da vodi, uči i deluje samostalno“, sumirao je.
Gucci (Demna Gvasalija)
Novi kreativni direktor je umesto revije debitanstski kolekciju predstavio u formatu lookbooka. Kolekcija nazvana La Famiglia (što na italijanskom znači „porodica“) služiila je i kao najava Demninog viđenja italijanske modne kuće, s fokusom na – narativ.
„Od samog početka oblikovao sam kolekciju zamišljajući sazvežđe likova, pitajući se šta brend znači za mene – od arhiva do mnogih identiteta koje obuhvata. Okupio sam jednu zamišljenu porodicu da ispriča priču, pri čemu svaka figura nosi jedan deo šire naracije. Pošto će moja prva revija biti u februaru, osetio sam da priča o La Famiglia treba da se ispriča kroz kratki film. Podelio sam je sa Spikeom i Halinom, čiji rad dugo cenim, i oni su stvorili svoj film, The Tiger, inspirisan ovim likovima“, rekao je Demna za WWD.
Dominira osećaj humora i ironije u stvorenim arhetipovima, što podseća na eru Toma Forda. Kolekcija je takođe sadržala niz aksesoara, uključujući revidiranu Gucci Bamboo 1947 torbu i cipele, koji će igrati ključnu ulogu u preokretu kuće.
Chanel (Matje Blazi)
Chanel kolekcija za proleće/leto 2026. nije bila eksplozija; već nešto suptilnije i dublje. Kao pomračenje u obrnutom smeru – povratak svetla, precizan i magnetičan. Chanel nikada nije bio samo modna kuća; već je gravitacioni centar Francuske – nacionalna konstelacija koja definiše šta stil znači. Ove godine, Chanel je promenio svoju orbitu.
Bila je kolekcija napetosti: oštra ramena, pantalone koje jedva dodiruju pod, bele košulje izvezene biserima legendarne kuće Charvet. Paleta boja je suzdržana, gotovo minimalistička, ali detalji šapuću luksuz: ručno dovršeni šavovi, tkanine koje hvataju svetlost kao da je tečnost.
Tvid, ključni simbol brenda, leprša, svetluca i rastvara se u svetlosti. Suknje se otvaraju poput latica, njišu sa svakim korakom. To je Chanel žena u pokretu: šeta Parizom u zoru, njene štikle kucaju po kaldrmi, zračeći nenadmašnom elegancijom.
To je vizija budućnosti – ne hladna ili robotska, već senzualna i ljudska. Skoro možete čuti Matjea Blazija kako pita: šta danas znači luksuz, kada svet deluje nestabilno? Njegov odgovor je jasan – luksuz je iskrenost.
Dior (Džonatan Anderson)
Najkontroverzniji debi sezone, bez premca – a baš zbog toga, izazvao je i najviše reakcija na društvenim mrežama. O prvoj Dior kolekciji Andersona se još uvek govori, a komentari su još uvek pomešani.
Nije manjkalo brojnih referenci na istorijske Dior kreacije – čuvenu Juno haljinu, Tulip haljinu iz 1953. godine, Eugénie haljinu iz 1948. Sve ove reference, međutim, Anderson je spojio u jednu viziju: apstraktnu. Namera kolekcije u tom smislu bila je jasna. Glavna ideja bila je osećaj modernosti.
Među ovim konceptualnijim kreacijama, nalazili su se vešto prikriveni komercijalni odevni komadi – kombinacije Bar jakne i teksas mini-suknji, polo majica i oversized pantalona. Anderson je uspeo da svoj dizajnerski jezik uskladi sa Dior univerzumom. Ali se postavlja pitanje: da li će u narednim kolekcijama moći da nam pruži zaista jasno definisan karakter i stav – i preko potrebnu, a odsutnu eleganciju?