Kao što postoji sezonsko voće, tako bi trebalo da postoji i sezonski odabir materijala odeće koju nosimo. Nije, međutim, uvek tako. Pretpostavlja se često, kada se čuje epitet prirodni, da ono inheretno znači – ovaj materijal je dobar za mene. Još važnije, dobar je za planetu. Međutim, šta kada se ova dva ne mogu pomiriti? Šta kada je neki materijal za izradu odeće jeste dobar za mene, ali nije za Zemlju?
Uvek ima ono međutim koje aktivistima sreću kvari
Pitanje etičnosti u modi uvek je bolno, kontroverzno i debate retko dovode do konstuktivnih zaključaka i rešenja. Sa jedne strane, zaštiti planetu postaje imperativ bilo da donosimo odluke po pitanju izbora garderobe, hrane, uređenja prostora – jednostavno, u svakom segmentu svakodnevnog života.
Ali, uvek ima ono međutim koje aktivistima sreću kvari.
Šta ako je manje ekološki osvešćen izbor onaj praktičniji, funkcionalniji i, u nekom drugom pogledu, bolji za nas? Ovo je pitanje koje se nameće godinama unazad, otkako se klimatske promene nalaze na raskršću modne industrije i lične odgovornosti. Istina je da tačnog odgovora nema. Modna industrija inheretno počiva na principima koji joj ne dozvoljavaju da se iskoprca iz ove klackalice. U borbi između kapitalizma i ekologije, videli smo to nebrojano puta, vlada politika većeg novčanog monopola. Ma da su održivi izbori po svakoj stavci bolji izbor, ako nisu isplativniji – da se narodski izrazim, džaba im sve.ć
Zašto je ovo važno za odabir materijala odeće koju nosimo?
Mnogi prirodni materijali su biorazgradivi i dolaze iz obnovljivih izvora, što ih čini ekološki prihvatljivijim izborom u poređenju sa sintetičkim materijalima koji se proizvode od fosilnih goriva.
Pamuk je lagan i mekan, pruža prijatan osećaj na koži i minimalno iritira čak i pri dužem nošenju – istina.
Lan je posebno dobar za letnje mesece jer se brzo suši i pruža efekat hlađenja na koži – istina.
Vuna je prirodni izolator koji zadržava toplotu i može da reguliše temperaturu tela čak i kada je vlažna, što je korisno u hladnim – i toplim! – uslovima – tačno.
Pa ipak…
Prirodni materijali kao što su pamuk i lan upijaju vlagu i zadržavaju je. Ovo je naročito neprijatno tokom fizičkih aktivnosti ili u vlažnim klimatskim uslovima. Drugim rečima, aktivni veš i drugi slični komadi – ako su funkionalan – nisu od prirodnih materijala, niti bi trebalo da budu. Poliester, čak najlon ili tehnička tkanina efikasno odvode vlagu dalje od kože i brzo se suše, pružajući osećaj suvoće i komfora.
Trio (sintetiko) fantastiko: gore-tex, flis i mikrofiber
Digresija o gore-texu neizbežna je, ili barem to jeste za one koji vole planinarenje ili aktivnosti na otvorenom, kada izbor materijala odeće postaje ključan. Slučaj gore-tex može poslužiti i kao reprezentativan kada kvalitet znači podređivanje istom sve druge aspekte. U ovakvim situacijama, prirodni materijali često dolaze u sukob sa praktičnim zahtevima koje nameću vremenske prilike i fizička aktivnost.
Iako vuna pruža dobru izolaciju, kada je reč o ekstremnim zimskim uslovima, često je bolje kombinovati je sa sintetičkim materijalima kao što su gore-tex ili poliester. Ovi materijali zadržavaju toplotu tela i istovremeno odbijaju vlagu i vetar, što je ključno za zaštitu od hladnoće i padavina.
Sintetičke tkanine kao mikrofiber ili flis su mekše, pa retko izazivaju iritacije – dok pružaju podjednako dobro ili, čak, bolje održavanje temperature tela od vune. Nije greška reći da u flisu, posebno onom dobrih proizvođača, jednostavno nije hladno.
I – šta sad?
Istina je da bitka ostaje na pat poziciji. Prirodni materijali dobiće borbu na terenu prozračnosti i, neretko, udobnosti, a svakako nemaju premca u domenu ekološke održivost. Ipak, u ekstremni vremenskim uslovima, koji su nam – ironično i paradoksalno, sve učestaliji, sintentički materijali dobijaju bodove zbog izdržljivost i funkcionalnosti.
Foto: Instagram (@balenciaga, @anteberlin)
