Oni koji su pre dvadeset godina već bili zaljubljenici u modu i gladno gutali svaku informaciju – i koncept – znaju američki brend dramatično-ikoničnog imena Imitation of Christ. Ukoliko ste zbog mladosti propustili ovaj voz, velike su šanse da vam to ime ne znači ništa. A trebalo bi.
Na svoj način IOC je brend generacije Z još pre nego što su pripadnici te generacije osvestili ko su i za koje vrednosti žele da se zalažu, a to ne samo zato što im po godini rođenja pripada. Tara Subkoff i Matthew Damhave osnovali su Imitation of Christ 2000. godine, a za prvog kreativnog direktora postavili su indie ikonu, multitalentovanu Chloë Sevigny. Brend je od trenutka svog osnivanja gajio auru autsajdera. Odmah su postali poznati po tome da su za izradu svojih modela koristili vintage komade odeće i materijale koje su pronalazili a ne naručivali, kao i po tome da je sama Tara Subkoff sve ručno šila. Dakle, održivi model poslovanja pre nego što smo mu iz preke potrebe dali to ime. Na svoj način, Imitation of Christ pripadao je istoj bratiji kojoj i legendarni vintage butik Geminola (koji je istina osnovan koju godinu kasnije), uz poseban sloj poznatih koji su se oko njega skupljali. Pored Chloë, u redove IOC obožavalaca spremno su stale i Mary-Kate Olsen i Scarlett Johansson koja je šetala pistom na njihovim revijama, a na kojima su, istovremeno, prikazivani i ženski i muški modeli.
IOC je započeo kao umetnički projekat koji se pretvorio u modnu marku. Matthew Damhave je iz istog izašao nakon samo četiri kolekcije, a Tara Subkoff je negde između 2006. i 2007. godine prodala brend investitoru. Već 2008. godine taj isti investitor je ugasio Imitation of Christ, a Tara je izrazila želju da ga otkupi nazad. Prva re-launch revija održana je 2012. godine ali je već 2013. brend ponovo ugašen. Zapetljano, znam.
Pre desetak dana, Imitation of Christ, ponovo je vaskrsao i to na više nego primeren način: revijom upriličenom u Los Anđelesu ispod holivudskog znaka po principima zaštite od Covida ali i mirnog protesta. Kolekcija i sama prezentacija su apsolutno uhvatili duh vremena u kome živimo, na način na koji bi to mogla da uradi i neka umetnička instalacija, što je jedino i logično ako se uzme u obzir DNK brenda.
Sam naziv “Americans Not Allowed in Paris” odnosi se na restrikcije ulaska koje su uvedene od strane EU (a sa kojima saosećamo) a datum je pao pred sam početak Nedelje visoke mode u Parizu. Odeća je napravljena od neželjenih komada kojima je udahnut novi život, manekeni su hodali sa maskama, a jedna od devojaka bila je stilizovana sa sada veoma prepoznatljivom frizurom kakvu nosi Greta i držala uzdignutu pesnicu.
Jedna velika novost? Tara Subkoff je na mesto kreativnog direktora postavila ne jednu poznatu osobu već tri tinejdžera! I pre nego što se neko pobuni, ne, Hudson Schaetzke, Lulu Syracuse i Jersey Bond nisu deca, već mladi ljudi koji kreću sa pozicije aktivizma i daju svoj doprinos budućnosti koja ih čeka i koji zaslužuju da im se pruži šansa da direktno učestvuju u njenom oblikovanju, a ova prva revija to je i pokazala.
“Mislim da je Imitation of Christ čak i više relevantan danas nego kad smo ga pokrenuli 2000. godine”, kaže Tara. “Pokušaj da se napravi smislena, moćna promena koja će učiniti da se zamislimo o svojim postupcima i ponašanju, pokušaj da se napravi nešto što je osvešćeno, to je ono što je uvek bilo u srži IOC, i u mojoj srži. Koncept i manifesto sa kojim smo započeli ovaj političko-umetnički projekat prerušen u “modnu kuću” danas je izuzetno važan (…) Ovo je re-launch duha u kom smo prvo i krenuli: da se nešto što je neželjeno i nevoljeno, komad koji više ne želite ni da vidite, ljudskom rukom transformiše u predmet žudnje – praktično umetničko delo – koji svi žele i misle da je kul”.
Ako je pre dvadeset godina Tara Subkoff bila ispred svog vremena i to skupo platila, nadamo se da to više nije slučaj. Potrebno nam je više ljudi kojima je stalo.
