Audio kolumna: Nema lažnog sjaja u Sutomoru

Suton mora. Mesto gde bogovi ne spavaju. I ne, nisam postao Kon-tiki dekica niti sam rešio da postanem putopisac, ali kako nam se bliži leto, morao sam da pišem o gradu gde noć traje dugo i osmeh nije skup. 

Čisto, prosto propadanje. Nema lažnog sjaja u Sutomoru. Svakog dana pruga doveze krcate vozove pune turista, i možda je mesto na pruzi bilo usud grada u Spičanskom polju da postane svratište onih koji bi da dožive iskustvo mora a pritom nemaju veliki manevarski prostor u novčaniku. Stanodavci duž jadranske magistrale nude svoje planinske jazbine „na nekih desetak minuta od mora” u naselju koloritnog naziva Haj-Nehaj dok sumnjičavi turisti gledaju da za što manje dobiju što više. 

I dobiće svega, i biće jeftino. Parče pizze za 1 € – shot tekile isto. Fejk D&G naočare i torba za plažu, miris voća i ulja za sunčanje koje vazda prodaju neki obnaženi isušeni stari ljudi. Odmah do njih šeret koji nudi majice sa pošalicama koje bi izvukle osmeh i najtvrđem srcu: „Rođen da peca, nateran da radi”, „Ako Bog da zdravlja, uzeću bolovanje” i slično. Ljudi se tiskaju šetalištem, sa razglasa se čuju hitovi leta dok konobari lepe plakate za gostovanje neke nove turbo-zvezde.

Za sladokusce svraćanje u retki alternativni lokal može biti šansa da se zaroni u autohtoni zvuk barske rivijere – i posluša neki hit lokalnih heroja, grupe „Katapult”. Skloni se „Crvena jabuko”, miči se „Valentino” – Gula i barska ekipa pevaju o cetinjskim šanerima i Rusima i Amerima, srednjoškolskim ljubavima i ulicama kojim se šetaju pijani mornari i dame lakog morala. Sladunjave rifove nagriza morska so dok frontmen deli lekcije iz romantike pevušeći „Prolaze godine, duge zime bez proljeća, još bez tebe ne umijem jutro da sačekam”. Nakon toga momak sa gitarom će istamburati Šobićevu „Zimu u Sutomoru”, a pre nego krene „Crni leptir” vi možete napustiti lokal sa metafizičkom diplomom svršenog kursa muzičke sutomorologije. 

Napolju, deca urlaju za sladoledom i vruće je. Zato je u Sutomoru najbolje biti pijan. A pogađate, nije ni teško. Lako je uhvatiti trenutak one najiskrenije radosti upoznavanja sa slanom vodom na ovom mestu jer su mnogi prvi put osetili miris mora baš tu. Mnogi su se i prvi put susreli sa lutajućim konjima ili svinjama dok su pokušavali da dođu do divlje plaže, a dobar je broj onih koji su se prvi put otrovali hranom kad su pojeli pljeskavicu u objektu poznatom pod imenom „Čudesa od mesa”. Ako je korona nastala na pijaci u Vuhanu gde se klopao slepi miš – sledeća globalna pandemija ima dobre izglede da bukne baš na štandu ovih kulinarskih vizionara. 

Za one koji više vole plodove mora, marketi su puni ribljih štapića i zamrznutih paniranih lignji, dok se na samom kraju obale Iva Novakovića, u skrovitom objektu po imenu „Pristan” može pojesti i stejk od sutomorskog morskog psa. 

Kao što Joe Cocker kaže u pesmi: „But at night it’s a different world”, kako pada noć, iz soba i apartmana izlaze mamurni studenti spremni da nastave tamo gde su s prošlim svitanjem stali. Porodice sa prvim mrakom napuštaju smeštaj i započinju šetnju pretrpanim korzoom, deca oduševljeno gledaju čiku sa pitonom i majmunčetom musavi od krofnica sa čokoladnim prelivom i šećerom u prahu dok ih roditelji nervozno stiskaju za ruke bojeći se da ih ne odnese masa koja se hipnotisano kreće sa jednog kraja obale na drugi, kao u nekom drevnom paganskom ritualu prizivanja novih turista.

Reka ljudi se giba, jedu kuvane kukuruze i nose privremene tetovaže i najbolje od garderobe što poseduju, dok mlade mami Deni Boneštaj skakućući po bašti kafića kao cirkusko majmunče i pozivajući ih unutra. Za malo tvrđu akciju tu je noćni klub „Fratello”, gde će vas dočekati dobri gazda Stojan, a ako proceni da ste od prave fele, može vas pozvati sledeći dan svojoj kući u čijem dvorištu kao ljubimce drži dva tigra. Tako da – i zoo-vrt je tu. 

Tu je i čitav spektar zvučnih fenomena jer iz svake bašte se čuje preglasna muzika koja se spaja u jedan zvuk – zvuk propadanja. 

A tu je i ona. Kako me je samo zbunjeno gledala kad sam je odveo u Sutomore. Volela je šarmantne grčke taverne i plažu Cala Mondrago na Majorki, kotorski stari grad (gde se po predanju Neše Galije usnama miluje a prstima šapuće) i zore Dubrovnika. Toga ovde nije bilo – ali bilo je talasa i osmeha, domaćih kupina i malih gnjilih krušaka, takmičenja u šutiranju na koš (i stvarno nije bitno ko je pobedio, jer ako ste u Sutomoru – već ste pobednik, i da, ona je pobedila) i umiranja sunca dok joj se kosa kovrdžala od morske vode. I kao što je mene razumela – tako je razumela i ovo propadanje. Videla je dečaka koji je došao da se pozdravi sa jednim davnim snom. Znao sam da to više nije moje Sutomore, sad je naše. Znala je da taj grad moraš da voliš, makar jedan dan.

Fotografija: Daniel SLIM / AFP / Profimedia