Strahinja Tabaković: Prepuštanje trenutnom impulsu
Modni dizajner, stilista i kostimograf iz Beograda, već pet godina deo je queer platforme Mrak koja kulturnu scenu prestonice čini bogatijom za prostor slobode, susreta i eksperimenta.
Ako ste ga primetili preko dana na ulici, sigurno ste se okrenuli za njim i rekli „wow” jer je na sebi imao neki upečatljiv modni komad ili netipičnu „mušku” frizuru. Ako je to bilo uveče u gradu, onda ste mu verovatno prišli u klubu Dim u Cetinjskoj i rekli da ima fenomenalan stajling. A ako volite tvrđi zvuk i dobru klupsku zabavu, sigurno ga znate kao jednog od pokretača projekta Mrak, queer platforme koja već pet godina dosledno gradi prostor slobode, susreta i eksperimenta. Bilo da govori o odeći, muzici, identitetu ili zajednici, Strahinja Tabaković se ne oslanja na trendove, već na, pazite sad, hir kao pokretačku silu, na osećaj i intuiciju kao kompas. I upravo zato je idealan sagovornik za sedmi broj štampanog izdanja BURO. printa.
BURO. Kako bi se predstavio nekome ko te ne zna ‒ kao modni dizajner, jedan od organizatora Mrak žurki, kostimograf, stilista?
Strahinja: Rekao bih da nisam bio preterano rigidan u dosadašnjem kretanju i da sam dopuštao sebi da mnoge izazove i nove veštine koje sam na tom putu otkrivao doživim kao zabavu. Radim od svega pomalo, iako je neretko za to malo potrebno mnogo vremena.
BURO. Mrak je nešto po čemu te mnogi ljudi (pre)poznaju. Možeš li da najaviš neki novi projekat ove organizacije?
Strahinja: Projekat Mrak party najavljujem kao nešto vrlo intimno. Iako traje već pet godina, to je možda i najpostojanija stvar kojoj se rado vraćam, možda čak i jedina stvar iz koje ne odlazim. Mrak je queer organizacija koja trenutno svakog meseca organizuje žurke u klubu Drugstore, a njihov sadržaj je zamišljen kao stvaranje prostora slobode, susreta i eksperimenta. Ove godine krunišemo sezonu posebnim projektom – organizujemo novogodišnju žurku sa Elen Alijen, uz još niz DJ-eva koji su obeležili neke od naših najlepših momenata tokom protekle godine.
Mrak za mene nije samo party, već platforma, zajednica i kontinuirani proces građenja prostora u kojem su različitosti ne samo prihvaćene nego i slavljene.
BURO. Da li bi sebe opisao kao hirovitu osobu?
Strahinja: Hir doživljavam kao pokretačku tačku i iznova me uzbuđuje šta sve usledi kada odluke koje donosim odatle poteknu ‒ ishodi su često nepredvidivi, ali se sam proces sastoji ponajviše od rada na ostvarivanju onoga što sam prethodno naumio. Osećam se prijatno onda kada sledim svoju intuiciju i sebe bih opisao kao poprilično spremnog da se prepustim trenutnom impulsu. To su iskustva iz kojih mnogo saznajem i u kojima se iznova osećam celovito.
BURO. Kako se hir može uklopiti u sva polja tvog delovanja?
Strahinja: Hir je integralni, možda čak i fundamentalni deo svega čime se bavim. Svet fantazije koji nastojim da oživim nije istinski neophodan za život i njegovo produženje, ali čini mi se važnim da, dok smo ovde, pokušamo što više da uzmemo i vratimo. Trudim se da u svemu što proizvodim delujem najposvećenije moguće za vreme koje imam. Verujem da je to mesto na kom je život istinski bogatiji onda kada nismo uplašeni da se damo u celosti i bez zadrške.
BURO. Tvoj vizuelni identitet ili modni izraz vrlo je upečatljiv, ali ponekad deluje kao da se oblačiš u „ma može mi se stilu”.
Strahinja: Kao što sam već rekao, to je neko novo mesto koje iznova otkrivamo maštanjem. Nekada je samo poigravanje kontekstima i značenjima, a nekada izražavanje i proživljavanje emocija, jer ipak garderoba neminovno čini deo nas i ono kako se prikazujemo svakodnevno pred, skoro, svima.
BURO. U vremenu kada svi govore o „autentičnosti”, moda izgleda uniformisanije nego ikad. Kako braniš svoj rad od trenda i copy-paste estetike?
Strahinja: Neprestanom otvorenošću i otkrivanjem sebe.
BURO. Najhirovitija osoba koju poznaješ?
Strahinja: Hm, plašim se da kažem.
BURO. Često te možemo videti u Dimu, kako bi nekog ko tamo ne izlazi pozvao da svrati?
Strahinja: Dim je mesto na kojem će se svako osetiti prihvaćeno, ma šta radio ili koja verzija sebe bio (govorim iz ličnog iskustva). Mesto brojnih portala u kojima se možeš izgubiti, ali ono što ćeš iznova pronaći jeste zagrljaj.
BURO. Šta Dim predstavlja za tebe?
Strahinja: Izlazim tamo gotovo od samog nastanka tog mesta i mnogo stvari sam u njemu proživeo i naučio. Trudim se da podstičem i održavam ono što su moji osećaji i doživljaji toga što sam nasledio.
Najkraće rečeno ‒ Dim je sigurno mesto.
BURO. Koga bi voleo da obučeš?
Strahinja: Zlatana Ibrahimovića.
BURO. Gde za tebe prestaje moda, a počinje kostim? U istoriji mode često se briše granica između funkcionalnog i simboličkog ‒ od uniformi do haute couturea. Kako gledaš na to danas, u svetu koji traži praktičnost, opet se žudi za odećom koja ima značenje i priču?
Strahinja: Deluje mi da su granice vrlo zamagljene, ako uopšte i postoje, a upravo to i jeste ono što čitavu stvar čini uzbudljivom i razigranom.
BURO. Imaš li u glavi sve odevne kombinacije koje bi prikazao na svojoj najsavršenijoj reviji? Gde bi ona bila održana i ko bi sedeo u prvom redu?
Strahinja: Već dugo nemam takvu projekciju budućnosti, ali ukoliko bi došlo do toga, voleo bih da u prvom redu sede svi moji prijatelji, Zlatan Ibrahimović i drugi hot momci.
BURO. Zašto si odabrao modni dizajn kao profesiju, šta ti on pruža, a šta ti oduzima?
Strahinja: Trenutno se ne bavim modnim dizajnom u najužem smislu. Često radim kao kostimograf, u sektoru kostima, ili kao stilista, ali se modnim dizajnom nisam preterano angažovano bavio otkako sam završio studije. Zahvalan sam na mogućnosti da to studiram i na tome šta sam sve u tom procesu morao da savladam ne bih li proizvodio komade i kolekcije kakve sam tada želeo. Pokušavam sebi da stvorim prostor u kom bih se time bavio u budućnosti, s obzirom na to da je kreativni proces koji podrazumeva bavljenje modom u mnogo čemu posebno iskustvo, za mene lično neizmerno stimulišuće i ispunjavajuće.
BURO. Ko su ljudi iz istorije mode i iz modnog sveta danas kojima se diviš, koje poštuješ, koji te iznova iznenađuju i fasciniraju?
Strahinja: Fasciniraju me ljudi koji se virtuozno bave ručnom izradom, teško izvodljivi komadi koji se odlikuju tehničkom preciznošću. Sem toga, retko šta me iznenadi ili fascinira, sa izuzetkom određenih azijskih sadržaja na društvenim mrežama, u tome uživam u poslednje vreme.
Fotografije: Dušan Milenković