08 O ČITANJU

BURO. PRINT 08: GDE MOŽETE PRONAĆI SVOJ BESPLATAN PRIMERAK U BEOGRADU

Osmo BURO. štampano izdanje posvećeno je čitanju.

autor BURO.
cover 08 buro print

Povezano

Malo je događaja u istoriji čovečanstva nakon kojih svet više nije bio isti. Pronalazak interneta, Prvi i Drugi svetski rat, industrijska revolucija, Francuska revolucija, otkriće Amerike, a jedan od njih je, bez sumnje, pronalazak štamparije u 15. veku. Gutenbergova presa nije samo ubrzala umnožavanje knjiga; ona je razbila monopol nad znanjem. Pisana reč prestala je da bude privilegija crkve i uske elite, a ideje su počele da putuju brže od institucija. Sve reforme društva koje su usledile – političke, socijalne, misaone – ne bi bile moguće bez ljudi koji čitaju i samostalno tumače ono što je dotad bilo u rukama nekolicine.

U tom trenutku, čitanje postaje politički čin.

U početku samo kao glasna, javna i kolektivna praksa (postoji spis iz IV veka u kojem Avgustin izražava svoje zaprepašćenje dok prisustvuje činu čitanja u kojem se ne pomeraju usta, odnosno čitanju u sebi), sad, mnogo vekova kasnije, čitanje predstavlja retko intiman čin. Za neke način da otkrivaju nove svetove, jačaju kognitivne funkcije i obogaćuju vokabular kojim posle blistaju u društvu, za mnoge je ono čisto zadovoljstvo – uživanje u rasporedu reči u rečenici, mogućnost da se hoda u tuđim cipelama i razvije snažan osećaj empatije, prepoznavanje sopstvenih misli u tuđim slovima i magično putovanje u nove svetove, baš kao što je to lepo opisao Džordž R.R. Martin – šansa da se u ovom jednom životu proživi na hiljade drugih (A reader lives a thousand lives before he dies. The man who never reads lives only one).

No, ako je sve to tako očaravajuće divno, zašto se u (n)ovom veku čita manje nego ikad? 

Dok nas ekrani primoravaju na cepkanje pažnje i stalno premeštanje fokusa s jedne na drugu temu, čitanje nas vraća kontinuitetu misli. Ono zahteva sporost, tišinu i prisutnost i, u tom smislu, postaje akt otpora u svetu koji postaje sve brži, bučniji i besmisleniji. Posvetiti mu se znači opredeliti se za poniranje u dubinu umesto površnosti i lakoće, tragati za smislom namesto pukog reagovanja na stvari, birati trajanje umesto prolaznosti. I baš zato, osmi broj BURO. štampanog izdanja, ali i godinu pred nama, posvećujemo gotovo svetoj, plemenitoj i sladostrasnoj navici čitanja. Ne iz nostalgije za vremenima kad se više čitalo, niti iz potrebe da ga svrstamo u elitističku praksu rezervisanu samo za odabrane, već u nameri da ga predstavimo kao aktivnost koja je danas, možda više nego ikad, neophodna. 

Za osmo BURO. štampano filozof Ivan Milenković razmatra ima li uopšte smisla pitanje ‒ šta je pisac hteo da kaže, Luka Tripković prati put knjige od momenta kada je ona, najpre, prikazivana kao privilegija i simbol božanskog ili institucionalnog autoriteta, a onda, sa razvojem građanskog društva i renesansne postala znak znanja, moći i formiranja ličnog identiteta. Estetika propadanja vodi nas na čitalački put ka svom detinjstvu ispunjenom naslovima čuvene edicije „Lastavica“, a Luna Lu otkriva kako je stasala u ženu koja čitanjemzaustavlja vreme, nalazi prijatelje i rešava komplikovane odnose koje AI može samo da simulira.

Književna kritičarka Dunja Ilić objašnjava šta podrazumeva „kritičko čitanje” književnog teksta, kreativna direktorka agencije Žiška i autorka zbirke priča “Od 9 do 5”, Milja Šijakinić otkriva kako je, čitajući Marsela Prusta, pobedila brainrot, dok Brana Antović odgovara na pitanje ‒ Možemo li da čitamo, gledamo ili slušamo neko delo a da se potpuno odvojimo od moralnog karaktera njegovog tvorca? 

Tu su intervjui sa piscima Želimirom Perišem, Rumenom Bužarovskom, Vladimirom Vujovićem, Otom Oltvanjijem, Sajsi MC, dok na književni leksikon odgovaraju Filip Grujić, Miloš Perišić, Nađa Petrović, Radmila Petrović i Hana Piščević, sedam izdavačkih kuća predstavlja knjige na koje su najponosnije u godini za nama, a Olivera Mitić, autorka Instagram stranice „Tekst i grad”, iznosi svoje mišljenje o milenijalcima i BookToku.

Predstavljamo odlomak iz knjige Vernera Hercoga „Svako za sebe, a Bog protiv svih”, Vladan Maksimović, čitajući Parmski kartuzijanski manastir, oživljava poslednje dane Draže Mihailovića, Branko Rosić priseća se svih situacija kad su mu knjige spasavale život, Dušan Jurić tvrdi da istinsko čitanje počinje tek onda kada reč postane živa veza, a ne puki znak, a šta se dobija, a šta nepovratno gubi kada se unutrašnji svet književnosti prevede u jezik slike, zvuka i montaže, odgoneta Filip Rajković.

BURO. magazin je potpuno besplatan i svoj primerak možete preuzeti na nekoj od sledećih lokacija u Beogradu:

buro print čitanje KNJIGE o čitanju