Od pisaca se često očekuje da odgovore na „velika pitanja”. Ne samo u kontekstu svojih dela već i u svakodnevnim razgovorima. Oduvek sam cenila autore koji umeju da sažmu složene misli u jednostavnu, jasnu i preciznu rečenicu ‒ koji govore mnogo a da pritom ne troše reči.
Razmišljajući o tome kako se zaista saznaje nešto novo o piscu, shvatila sam da je najefikasnije postaviti pitanja jednostavna i iskrena. Ljudska. Gotovo dečja, ali otvorena za slojeve značenja. Tako je nastao koncept ovog formata.
Imena učesnika nametnula su se prirodno. Nađa Petrović, Hana Piščević, Radmila Petrović, Filip Grujić i Miloš Perišić, autori koje pratim i poštujem, ali i koji su već dobro poznati književnoj sceni i čitaocima. Ipak, da li znate, na primer, koju knjigu nikada nisu završili do kraja ili sa kojim piscima bi voleli da provedu veče? To su pitanja na koja, koliko ja znam, nikada nisu davali odgovore.
U toj naizgled dečjoj jednostavnosti, sa pitanjima koja podsećaju na leksikonske unose, otvara se prostor za otkrivanje složenih nijansi njihovih ličnosti i misli. Kako je ovo osmo izdanje našeg printa, pitanja smo simbolično zaokružili na taj broj.
KNJIŽEVNI LEKSIKON – FILIP GRUJIĆ
Filip Grujić (1995), pisac, dramaturg i filmski reditelj iz Novog Sada, trenutno živi u Beogradu, gde predaje na Fakultetu dramskih umetnosti, na kojem je 2018. godine diplomirao dramaturgiju, a master studije završio 2019. Autor je bestseler romana I onda opet, iz početka (Booka, 2023), koji je doživeo četiri izdanja i bio u užem izboru za NIN-ovu nagradu, kao i romana Podstanar (LOM, 2020), koji je takođe nominovan za NIN-ovu nagradu i Evropsku nagradu za književnost, a preveden je na bugarski i makedonski jezik. Njegov debitantski roman Bludni dani kuratog Džonija (Samizdat B92, 2017) kasnije je adaptiran za pozorište.
Grujić je dobitnik najznačajnijih priznanja u regionu, među kojima su nagrada „Mihiz” za ukupno dramsko stvaralaštvo, dve Sterijine nagrade (za najbolju novu domaću dramu i za najbolji dramski tekst), kao i nagrada „Slobodan Selenić” za najbolji diplomski dramski tekst. Sarađivao je sa Ateljeom 212, Srpskim narodnim pozorištem, ZKM-om i Bitef festivalom. Posebno se izdvaja predstava Jezik kopačke, koju je napisao u koautorstvu sa Ivanom Ergićem, a koja mu je 2025. donela Sterijinu nagradu za najbolji dramski tekst.
Potpisuje i scenario i režiju dugometražnog dokumentarca Jugo ide u Ameriku, koji opisuje putovanje kroz Sjedinjene Američke Države u automobilu „jugo”. Film je podržan od strane Eurimagesa i Filmskog centra Srbije, a svetsku premijeru imaće na festivalu CPH:DOX 2026 u Kopenhagenu. Kao scenarista radio je i na kratkom filmu Glad, nagrađenom za najbolji scenario na festivalu SEECS u Bukureštu. Pored književnog i dramskog rada, autor je i voditelj emisije Čudna šuma na Radio Beogradu 2, u kojoj vodi razgovore sa umetnicima, piscima i filozofima.
Kada si počeo strastveno da čitaš?
Prvo sam prepoznavao simbole; marke automobila. Zatim sam sricao slogove čitajući letke na ulicama i reklame sa bilborda. Književnost se kod mene nekako tiho šunjala, tako da i ne znam kad je zapravo postala deo mene.
Prva knjiga koju si zavoleo?
Dobro drvo Šela Silverstejna.
Poslednja knjiga koju si zavoleo?
Put revolucije Ričarda Jejtsa.
Knjiga kojoj se uvek vraćaš?
Grčka i rimska mitologija Sabine Osvalt.
Knjiga koju nikada nisi završio?
Ima ih, ima. Ali to ne znači da mi se ne sviđaju; nekad ostavim i nepročitane poslednje dve stranice romana koji me mnogo obuzme; jednostavno, ne želim da mu vidim kraj, želim da domaštam svoj.
U svetu koje knjige bi živeo?
Nijednom. Svi su dobri književni svetovi tužni i nepodnošljivi.
Tri autora sa kojima bi večerao?
Dovlatov, Aristotel i Sem Šepard.
Najbolja otvarajuća rečenica?
„U Petrogradu se 25. marta dogodilo nešto vrlo neobično.” (Gogolj, Nos) Jednostavno, zanima me šta je to neobično što se dogodilo. Prva rečenica je dobra onoliko koliko želim da znam šta se, zaboga, dogodilo da je neko počeo da piše tu priču.
Fotografija: Ljubica Arsić