Milioni jeftinih modnih artikala preplavljuju prodavnice i resale portale, što ne sprečava primarni rast industrije.
Eksplozija brze mode u poslednje dve decenije prouzrokovala je da je čak i tržište polovne robe preplavljeno haljinama od poliestera i sintetičkim džemperima. Rast second hand tržišta promovisan je kao pozitivan korak ka stvaranju održivije modne industrije, pomažući da se garderoba što duže održi u opticaju, preusmeravajući je sa deponije (trenutno krajnje destinacije za veći deo brze mode). Ali realnost je ipak složenija. Za mas-brendove svakako je najisplativija online prodaja zbog niskih marži, pa, ipak, i pored preprodaje ovih artikala, proizvodnja novih se ne usporava. Depop portal za preprodaju odeće postao je omiljena internet destinacija za mušterije generacije Z, u potrazi za omiljenim komadima po nižim cenama. Ipak, ima i onih koji su ostali zatečeni kada su došli do saznanja da je njihova poslednja retro ili vintage kupovina zapravo nešto iz Shein, Zara ili Asos produkcije. Ovakvi prozvodi se prodaju pod šifrom „no brand“ ili „unbranded“, pa se obično uz njih doda i #retro. Zato je razočaravajuće kada kupcu koji je očekivao neko pravo vintage blago, karakteristično za recimo 80s ili 90s epohu, stigne još jedna krpica mas-brenda.
Sajtovi Poshmark i eBay broje na hiljade Zara i Asos artikala u prodaji. Veliki brendovi su pod konstantnim pritiskom i traženjem načina za redukovanje otpada od odeće, pa iz tog razloga pokreću sopstvene portale za preprodaju.
Sa ekonomskog aspekta, moglo bi se reći da je brza moda u preprodajnoj kombinatorici prepuna izazova. Do sada, polovna brza moda jedva da je uticala na primarnu prodaju ili ukupnu proizvodnju, postavlja se samo pitanje da li je upravo to rešenje ili samo simptom problema.
Uprkos prilivu brze mode na sajtove za preprodaju kao što su Poshmark i eBay, ovakav način prodaje artikala nije posebno isplativ ni za prodavce, ni za platforme.
Stotine brendova, uključujući predstavnike brze mode Asos i Shein pokrenuli su spostvene peer-to-peer portale za preprodaju. Oni funkcionišu po principu da, kada kupci odluče da prodaju svoje second hand komade, brendovi vrlo često nude kodove za popust ili vaučere za nove kupovine. Suštinski, reč je o second hand prodaji u svrsi marketinškog alata koji podupire primarni posao, tj proizvodnju.
Čak i ako kupci produže vek polovnim predmetima brze mode, većina artikala ipak završi na deponiji. Postoji nekoliko opcija za recikliranje odeće od poliestera i kombinovanih vlakana, a delovi koji se ne mogu prodati neretko završe uništeni ili bačeni, iako brendovi tvrde da ih odgovorno odlažu.
Green vs Greenwashing
U novembru prethodne godine, sajt za preprodaju luksuzne odeće, obuće i aksesoara Vestiaire Collective, zabranio je oglašavanje brendova brze mode kao što su Boohoo i Asos na svojoj platformi. Rukovodstvo kompanije je ovaj postupak pojasnilo kao filozofski, a ne finansijski potez, zauzevši stav iza ideologije koja nema za cilj da propagira uzaludno rasipanje novca i navike prekomerne potrošnje, već promoviše visokokvalitetne i dugotrajne proizvode kupcima. Kritičari smatraju da je ovakvim potezom blokiran put ovakve vrste odeće ka otpadu. Vestiare Collective takođe propagira ideju o motivisanju kupaca da doniraju neke predmete, kao i edukaciji na koji način popraviti ili prepraviti neki artikal. Cena direktne kupovine Zarinog proizvoda može biti približna ceni boljeg, dizajnerskog brenda na ovakvoj second hand platformi.
Debata ukazuje na fundamentalnu tenziju oko toga da li preprodaja može pomoći u rešavanju problema modnog otpada ili jednostavno omogućava veću potrošnju.
Zagovornici koncepta održivosti tvrde da preprodaja neće imati vidljiv uticaj, osim ako second hand pojava konačno ne rezultira smanjenjem proizvodnje novih odevnih komada.
Resale je ideja osmišljena za potrošače da izaberu nešto što već postoji (a nekome iz nekog razloga ne treba), umesto da kupuju novo, što kao ekološka premisa zvuči prilično uverljivo, složićete se. Da li je to nešto što bi moglo da uništi industriju brze mode? Apsolutno ne, ali dobar efekat je što će motivisati ili prosto primorati rukovodstva ovih kompanija da pristupe savesnije i podignu svoje standarde na viši nivo.
Ukoliko vas zanima tema uticaja modne industrije na planetu i ljudski život, naša preporuka je da pogledate dokumentarni film ,,The true cost“.