Fin dan; bio i biće

O tome kako jedna pesma ima mnogo života; Pevali su je ljubavnici pre četrdeset godina, a stigla je do LFW-a i EXIT-a

Ima ta jedna pesma koja se reinkarnira na svakih nekoliko godina. Svaka verzija iznova fascinira. Glas je malo sablasan, a jednom kada prođe kroz uši, dugo ne izlazi iz glave. Nastala je na papiru, onda postojala bez muzike, pa dobila plesni bit. Prepevali su je i prepakovali, ali njen efekat izgleda ostaje isti. Vanvremenska je i lako biste poverovatli da vam neko kaže da ju je pevušio vojnik u Prvom svetskom ratu, koliko i da je napisana na dvoru u XVI veku.

Ova pesma bila je jedan od hajlajta Fashion Week-a u Londonu, na samom otvaranju već. Bio je to pozorišni performans plesne kompanije Rambert koji je predvodila FKA twigs, zapečaćen poljupcem sa Carom Delevigne.

Avangardni pesnik i muzičar Edward Barton iznedrio je „It’s a Fine Day“ 1983. godine. Njegova intimna prijateljica je napravila nepretenciozni acapella snimak, pod svojim skromnim imenom Jane. Vokalne deonice je kasnije prepevala Kirsty Hawkshaw za debi singl grupe Opus III koji postaje globalni hit. Paralelno, melodiju uzimaju za Kylie Minogue pesmu „Confide In Me“. A Guy Called Gerald dodaje plesne deonice, a Orbital je kroje u trens himnu „Halcyon“.

Sve ove verzije se ne bi dogodile i pesma bi verovatno pala u zaborav da nije došla do Johna Peela, čuvenog radijskog voditelja koji je delio sa slušaocima BBC radija.

Originalna verzija ostaje najinteresantnija, posebno zbog delova koji nikada nisu semplovani, kao što je poslednji stih „we will have salad“. Na njoj nema instrumenta jer jednostavno u tom trenutku, Edward nije poznavao ni jednog muzičara osim Nico iz Velvet Underground koja zbog zloupotrebe opijata nije bila pouzdan saradnik. Video dodaje poptuno novu dimenziju i predlažem da ga pogledate preko ovog linka. Troškovi snimanja pesme koji su uključivali unajmljivanje studija iznosili su čitave četiri funte, a na spot nije potrošeno više od toga.

Od raznih verzija pesme, Barton je dobio dovoljno novca da sebi kupi kuću ispred koje i dalje igra fudbal bez lopte, ponosan na činjenicu da je u maju 1980. godine šutnuo Bonoa. Nastavio je da se bavi izumima kao što je vuneni grejač za radijator, a muzikom se zanimao na različite načine, od čega uključuje i pretvaranje da je u bendu Tears For Fears. Pre dve godine, iznebuha se ponovo udružio sa Jane. Objavili su ceo album poezije za spavati i zapitati se, sa singlom „Shushy Time“.

Tačno četrdeset godina nakon što je nastao original, pesma „It’s a Fine Day“ je dobila novi život. U svom blogu za EXIT festival rekao sam da je to možda bila i svetska premijera. Ostaje da se proveri, ali svakako smo među prvima na svetu čuli kako su Skrillex i Boys Noize to interpretirali. Predviđao sam da će ta pesma obeležiti leto i, evo, izgleda da ga barem zatvara!