Slučaj Severina između života i fikcije
MAJCI Severini Vučković je Vrhovni sud oduzeo starateljstvo nad detetom! Vest koja je poput šamara udarila obraze svih majki koje su iskusile borbu za dete. Još jedna igra ili igranka sa majkom, jer iza zavese, niko ne pita kako je detetu. I ovde nije reč o najpoznatijoj pevačici u regionu, ovde je reč o majci koja ima ogromnu ulogu u životu deteta, brine o njemu, voli ga, uči… I nije Severina izgubila mogućnost da svakodnevno brine o detetu, dete je izgubilo mogućnost da svakodnevno prima ljubav, zagrljaj, toplu reč, podršku, obrisanu suzu, razumevanje…od majke. Ovde se ne radi o borbi da detetu bude bolje, ovde je reč o dokazivanju moći, nauštrb deteta.
U životu je malo tako jakih veza kao što je ona između majke i njenog deteta i baš zato, to je veza u koju se ne dira. A muškarci? Oni detetu pokažu ljubav odnosom prema njihovoj majci, čak i kada odluče da odu (razlog nije važan, ali je uglavnom sebičan) tim odlaskom kažu sve. Jer na početku je uvek sve lepo, a kraj… Kraj pokaže kakvi smo zaista.
Mudrost kralja Solomona
Znate li onu priču kada pred kralja Solomona dolaze dve majke koje su u isto vreme rodile sina. Jednoj je dete umrlo i ona ga tokom noći zameni drugim detetom. „Mi živimo u istoj kući“, reče prva, „njoj je beba umrla, jer dete pored kojeg sam se jutros probudila, znam, nije moje“. Druga majka je to negirala, a mudri kralj reče: „Preseci živo dete na dva dela i svakoj daj po pola“. Prva žena poče da moli: „Molim vas, dajte joj živo dete, samo ga nemojte ubiti.“ Za to vreme, druga žena je ostala pri svom lažnom iskazu. Iz ovog odgovora Solomon shvata šta je istina i odlučuje: „Daj dete prvoj ženi. Ona je njegova majka.” Zahvalna majka izlazi sa detetom u naručju. Ovo je arhetipska priča u kojoj se ogleda svo bogatstvo okrutnosti i sebičnosti jedne majke i ljubavi i samopožrtvovanja druge.
Majkama često nije lako, ni u životu ni u fikciji, ali je singl mamama još teže – žongliranje sa bivšim, poslom, novcem, vremenom, porodicom, prijateljima i svim ostalim s*anjima koja vam život svakodnevno servira.
Majke u književnosti
Pred sličnu odluku stavljena je i Sofija u Pulicerom nagrađenog romana „Sofijin izbor“ američkog pisca Vilijama Stajrona.
Majkama često nije lako, ni u životu ni u fikciji, ali je singl mamama još teže – žongliranje sa bivšim, poslom, novcem, vremenom, porodicom, prijateljima i svim ostalim s*anjima koja vam život svakodnevno servira.
U književnosti, samohrane majke često se ubacuju u kalupe, pa su predstavljene kao ludače, ledene, nezainteresovane udavače, opterećene fizičkim izgledom, svetice koje se nesebično žrtvuju za druge, umorne, isceđene utvare… Retko kada naiđete na srećnu, uspešnu i posvećenu majku… mada, kapiram da takav lik nije inspirativan za književno delo. Ako već nemate ludaču bez filtera, onda je neki „fikus“ koji se s vremena na vreme pojavi na stranici knjige mnogo lakši za „održavanje“.
U fokusu književnosti majčinstvo je bilo tema i kroz istoriju. Viktorijansko doba prikazivalo je pobožnu, krotku i poslušnu ženu, a bilo je i odsutnih, distanciranih, nasilnih poput one u romanu „Drago mi je što je moja mama umrla“ Dženet Mekardi.
Gertruda iz „Hamleta“ ili ledi Magbet su Šekspirovo oličenje dominantnih, odsutnih i nestalnih majki. Moglo bi se reći da su spektakularno oličenje zla. Bogovi su kažnjavali tragične žene koje su muškarci maltretirali. Pa tako, Euripidova Medeja ubija svoje dvoje dece samo zato što je muž napustio, s druge strane Eshil prikazuje Klitemnestru koja ubija svog muža, Agamemnona, kada sazna da je žrtvovao njihovu ćerku Ifigeniju bogovima.
U romanu „Gordost i predrasude“ Džejn Ostin, upoznajemo gospođu Benet kojoj je važniji društveni status od borbe ćerki sa konvencijama društva koje su zastarele i nisu po njihovim merilima. Njena najveća ambicija u životu je da uda svoje kćerke za bogataše i bez brige o njihovoj sreći. „Ana Karenjina“ je sigurno jedna od poznatijih majki u književnosti koja prati svog ljubavnika i napušta svoju decu. Floberova Ema Bovari ne nalazi radost u svojoj ćerki, i na kraju proguta arsen i ostavi ćerku da radi u mlinu. U romanu „Voljena“ Toni Morison, majka Seti ubija svoju ćerku da bi je oslobodila ropstva.
Majke u romanima su nekada dobre, češće loše, ali svakako žene koje nose porodicu na svojim leđima. Loše mame upozoravaju nas na mrak u koji može da se sklizne, dok one koje pisci učine sveticama predstavljaju ljubav u njenoj suštini. Jer majka jeste ljubav, ako izuzmemo književnost.
Majka je ljubav u njenoj suštini
Skloni smo da idealizujemo majčinstvo, pa nas šokiraju žene koje odstupaju od te slike. Iako se čini da je mnogo više izvrnutih likova u književnosti, ona nas upoznaje i sa nesebičnim, nežnim, samouverenim ženama koje su svojim kvalitetima mnogo bliže majkama poput Severine Vučković, spremne da se za svoje dete bore „do poslednje kapi krvi“. To su majke sa kojima se nije teško identifikovati. To su majke koje pružaju mnogo ljubavi, empatije, strpljenja i zaštite svojoj deci.
Takva je majka koju je stvorila Luiza Mej Olkot u romanu „Male žene“, toliko životna da može biti i naša mama.
Majke u romanima su nekada dobre, češće loše, ali svakako žene koje nose porodicu na svojim leđima. Loše mame upozoravaju nas na mrak u koji može da se sklizne, dok one koje pisci učine sveticama predstavljaju ljubav u njenoj suštini. Jer majka jeste ljubav, ako izuzmemo književnost.
Temelj za čitav život
Književnost se može pohvaliti nezaboravnim majkama koje su očarale i pisce i čitaoce širom planete. Svaka majka u književnosti ili stvarnom životu ima svoju sudbinu koja je povezuje sa čovekom sa kojim je stvorila decu, da ih voli i podiže. Na koji način će žena prići majčinstvu zavisi od vaspitanja, kulture iz koje potiče, životnih okolnosti, društvene stvarnosti…
Ono što je ipak poražavajuće, jeste da kada ljubavi dođe kraj majka može i da nestane iz života deteta, ako tako odluči bivši. Što ima više novca i veći uticaj pokušaće to i da joj dokaže. Oduzeće joj dete koje će da čuva guvernanta. Čak i kad dobije starateljstvo, majka se suočava sa mnogim nepravdama društva koje je stigmatizuje.
Majka je „dom“ za dete. Ona ga uči vrlinama kao što su hrabrost, otvorenost i spremnost da oprosti. Oba roditelja imaju svoju ulogu, a uloga muškarca je da i kada ne živi u porodici podrži majku svog deteta i pomogne joj da dete izraste u dobrog čoveka.
Dragi muškarci, i vi ste nečija deca i vas su rodile majke. Kada odlučite da se svetite preko deteta, pokušajte da shvatite nešto vrlo jednostavno, a to je da će najviše trpeti vaše dete. Veza majke i deteta je temelj za čitav život. I za kraj ne zaboravite da je „Majka jedino biće na svetu koje te voli i pre nego što te upozna“, a to je utvrdio švajcarski pedagog Johan Hajnrih Pestalozi još krajem 18. veka.
Instagram: @severina
