Ako knjige progovore: HANA ADROVIĆ o tome zašto se nije povukla iz digitalnog prostora uprkos nasilju

Da li je digitalno nasilje rodno pitanje? Postoji li opcija da se osećamo bezbednije na digitalnom nebu? Uoči promocije svoje prve knjige, odgovara Hana Adrović, autorka podkasta „Nešto drugačije“.

Digitalno nasilje se brzo širi i stalno se menja kako se pojavljuju nove tehnologije, koje vrše zlonamerne grupe i pojedinci. Obično je anonimno. Zakoni i politike tek treba da sustignu taj tehnološki korak kako bi ga zaustavile. Mnogo je pitanja o digitalnom nasilju, a tek poneki glas koji čujemo kao odgovor.

Retki su oni koji su spremni da progovore, a podizanje svesti javnosti o digitalnom nasilju nam je neophodno. Ovo nije samo naš problem, ovo je problem čitavog sveta. Tokom 2021. godine svaka treća mlada osoba u Srbiji doživela je neki oblik ovog nasilja, a od tada je broj zlostavljanja porastao. Čak 70% žena ne oseća se bezbedno u internet svetu. Digitalni prostor je postao nova granica za rodno zasnovano nasilje. Sajber nasilje nad ženama i devojčicama je mračna realnost. To je duboko ukorenjeni društveni problem koji se manifestuje u novom mediju. Žene i devojke se suočavaju sa seksualnim zlostavljanjem zasnovanim na imidžima na mreži, seksualnim iznuđivanjem, neželjenom seksualizacijom, „sramom drolja“ i jezivim pretnjama silovanja.

Statistika pokazuje da je najmanje 20 odsto adolescenata starosti od 15 do 19 godina doživelo fizičko nasilje ili je doživelo seksualno nasilje. Zapanjujućih 58 odsto adolescentkinja koje imaju pristup internetu pretrpele su uznemiravanje ili zlostavljanje na mreži. Jedna od njih je voditeljka i urednica podkasta “Nešto drugačije”, Hana Adrović.

Hana godinama trpi digitalno nasilje, uvrede, pretnje, komentare, omalovažavanje. I pored svega, nastavlja dalje. Kako, nikada nije javno rekla, ali je odlučila da hrabro progovori u svojoj prvoj knjizi “Odgovor”, koja je povod za naš razgovor.

Hana Adrović: foto: Sever Zolak

Digitalno nasilje često potiče od mizoginije, rasizma i homofobije i kao takvo može predstavljati zločin iz mržnje. Žene i devojčice češće nego muškarci i dečaci doživljavaju digitalno nasilje, a to nasilje je verovatnije seksualne i preteće prirode. Da li je digitalno nasilje rodno pitanje?

– U ovom trenutku tek svaka deseta osoba stane u odbranu osobe koja trpi digitalno nasilje. Zbog toga sam odlucila da progovorim seksualnom, verbalnom, psihičkom, fizičkom i ekonomskom nasilju o kojem se u Srbiji šapuće, nikako glasno govori. Jer žrtve su ovde uvek krive za sve. Ovaj vid nasilja  predstavlja izuzetno  kompleksan  fenomen koji često obuhvata kombinaciju različitih oblika zlostavljanja, počev od verbalnog, emocionalnog, seksualnog zlostavljanja,  pa  sve  do  fizičke  torture  ili  makar  osećaja  fizičkog bola u duši. Posebnu težinu daje prisustvo velikog broja ljudi koji prate proces zlostavljanja i trajnost samog zlostavljanja jer se tragovi zauvek zadržavaju na internetu.

Uticaj digitalnog nasilja na žene i devojke često uključuje patnju od stigme, narušenu reputaciju, smanjenu produktivnost, negativne efekte na mentalno zdravlje i psihičko blagostanje, onlajn i oflajn izolaciju i tako dalje. Kako je ovaj oblik nasilja uticao na tebe?

– Svi mi koji koristimo internet možemo biti izloženi digitalnom nasilju u bilo koje doba dana (24/7) i na bilo kom mestu, od nasilnika se ne može pobeći jer je on u telefonu, znači, u džepu, torbi, ispod jastuka. Informacije se brzo pa se broj osoba koje su direktno ili indirektno uključene u digitalno nasilje može znatno i nekontrolisano povećati za veoma kratko vreme. Kada se jednom postave na internet, zlonamerne informacije teško je ukloniti i mogu se, po potrebi, ponovo iskoristiti, što svaki put dodatno povređuje žrtvu.

Koje si lekcije naučila tokom pandemije i da li si se obraćala institucijama koje pomažu u rešavanju digitalnog nasilja?

– Kod nas ne postoje institucije koje se adekvatno bave borbom protiv digitalnog nasilja, odnosno rodno zasnovanog nasilja posredstvom tehnologije što je tačan termin za fenomen koji obradjujem u knjizi “Odgovor”. Izuzetak čini nekoliko organizacija koje se ovom problematikom bave, poput organizacije “Atina” kojoj ću donirati deo prihoda od knjige u želji da se obezbedi pravna pomoć žrtvama digitalnog nasilja.

Koliko su novinari kod nas edukovani da postavljaju pitanja koja neće ugroziti žrtvu? I da li te je kolegijalno izveštavanje nagnalo da napišeš ovu zaista vrednu knjigu?

– “Odgovor” je knjiga o prijateljstvu pa je i ideja došla od prijatelja. To je zanimljivo. Bilo je leto 2022. I sa dobrim prijateljem sam bila na obali mora i tako udaljeni od sajber prostora smo verujem bili inspirisani da uz obavezan odmak zapocnemo razgovor o tome. Požalila sam se kako nikada nisam govorila javno o digitalnom nasilju, ali da imam potrebu da nesto kazem. I onda je on rekao – zasto ne bi napisala knjigu? I eto, nesto manje od dve godina kasnije knjiga je tu. Nisam je pisala sama, tu je urednica Marija Ratkovic, koja je moja prijateljica i ključno je bilo okružiti se prijateljima tokom stvaranje ova knjige. Knjigu čine i iskustva drugih žena iz različitih sfera poslovnih i socijalnih slojeva, ali i razgovor sa jednim od autora komentara. Glavna ideja iza knjige “Odgovor” je da se problem digitalnog nasilja sagleda subjektivno zatim objektivno i da se preuzme kontrola nad nasiljem. To sam učinila uključivanjem odabranih komentara u rukopis.

Kako to da se baš tebi desi? – pitanje je koje si sigurno čula. Žene sigurno ne mogu da izazovu na nasilje, ako nasilnik taj poriv već nema u sebi. Da li knjiga “Odgovor” daje objašnjenje kako i zašto dolazi do digitalnog nasilja? I da li imamo pravo da lepo izgledamo, a da nas zbog toga drugi ne uznemiravaju?

– Žena, a i bilo ko, ko sebe stavi u javni prostor, ne samo u Srbiji, mora da bude svestan da je podložan komentarima, sagledavanju načina kako priča, kako se oblači… To sve se u javnom poslu smatra negde “normalnim”. Nije normalno i nisi ti kriva. Ne, nisi mogla da sprečiš da si obukla ili našminkala drugačije.

Alarmantna je nasilna onlajn stvarnost sa kojom se mnoge žene i devojke svakodnevno suočavaju. Da li si nekad poželela da izađeš iz digitalnog prostora?

– Nisam, jer u njemu radim i stvaram. Nisam ni podlegla pritisku da zaključam komentare ili da onemogućim feedback na svoj rad i pored toga što sam dobila barem stotinu “saveta” da to učinim. Smatram da je povratna informacija koju autor može da dobije kroz konstruktivan komentar zlata vredna i nijednom nisam došla u iskušenje da cenzurišem javnost. Sve je to ogledalo društva u kom živimo, eksperiment. Komentar koji dobiješ ne oslikava tebe već javnost i pojedinca koji ga je napisao. Naše misli i dela mogu ili da zagade ili oplemene kolektivni prostor, kako digitalni tako i fizički. Sami biramo na kojoj strani ćemo se naći.

Koje su društvene promene potrebne da bi se smanjilo nasilje i kako bi se žene i devojke osećale bezbedno u digitalnom svetu?

– Svest o digitalnom nasilju, kako kod nas tako i ostatku sveta, vapi za glasnijim mehanizmima i odgovorima kako se izboriti sa nečim što je virtuelno, ali i stvarno. Mislim da je populacioni fond Ujedinjenih nacija napravio veliki korak definisanjem termina vrste digitalnog i rodno zasnovanog nasilja i zato sam u knjigu uključila manje poznate termine Pravilnika za rodno zasnovano nasilje počinjeno podsredstvom tehnologije populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA). Ono što bi trebalo da bude sledeći korak jeste da zakon prepozna neke od ovih termina i da ih kažnjava.

Koliko će knjiga pomoći mladim devojkama, koje još uvek traže sebe? I da li je ovo knjiga i za muškarce?

– “Odgovor” je pre svega namenjen devojkama i devojčicama koje prolaze kroz digitalno nasilje. Često ni same nisu svesne da baš one ili njihova drugarica prolaze kroz nasilje u sajber prostoru. Važno je prepoznati nasilje da bismo na njega reagovali, što je svakako najveća snaga koju “Odgovor” nosi, a to je poziv da se na nasilje odgovori. U suštini – knjiga je napisana za muškarce, žene, sve one koji se osećaju kao jedno, drugo ili nešto treće. Za one koji komentare dobijaju, za one koji komentare čitaju, ali i za one koji komentare pišu i ostavljaju. Knjiga je namenjena onima koji nasilje trpe i onima koji nasilje čine, ali i tihoj većini koja na nasilje ostaje nema.

Kako izaći na kraj sa digitalnim nasiljem? 

– U jednom filmu, postavilo se pitanje šta je zlo. A odgovor je bio ako su sile dobra, sve one naše ambicije i želje, onda sile zla zasigurno predstavljaju sve ono što nas sputava i osujećuje u nameri da ostvarimo svoj cilj i učinimo svet boljim mestom. Mislim da u našem reagovanju na te zle sile leži upravo odgovor. Ovom knjigom sam želela da osvetlim temu digitalnog nasilja, želela sam i da ohrabrim sve one koji prolaze kroz razna sputavanja, drvlje i kamenje, na putu ostvarenja svojih ciljeva.

Fotografije: Sever Zolak