Sve češće razmišljam o našim izborima. Pred nama je dugo toplo leto i slušam kako ljudi razgovaraju o putovanjima i izboru destinacija. Moram da priznam da moja putovanja nikada nisu ličila na turizam i čarter aranžmane. Ljudi obično putuju da bi se odmorili, a za većinu odmor znači hotel, plaža i švedski sto. Odmor je za mene nekako “prazan termin”.
Putovanje je moj intimni izbor i režija toliko dragocenog vremena. Nemam vremena za “odmor”. Putovanja su iskustva i pronalasci. Učenje i beleženje slika u dubokim fiokama našeg bića.
Setila sam se pre neki dan osobe koja me je posebno inspirisala da putujem ovako kako danas putujem. Sa zadatkom.
Anni i Joseph Albers par iz perioda Bauhaus
Pre par godina sam slučajno ušla u knjižaru Mala Akademija u Ulici Đure Jakšića i naravno poželela da kopam po njihovim selekcijama antikvitet knjiga. U moru naslova i izdanja, setila sam se priče o Anni i Joseph Albers, poznatom umetničkom paru iz perioda Bauhaus.
Prišla mi je gospođa koja je radila u knjižari i ljubazno me pitala da li može da mi pomogne.
“Hm, šta Vas tačno interesuje o Bauhausu? Koja faza, umetnici? Arhitektura, nameštaj, slikarstvo?”
“Sve”, bila sam iskrena: ”Tek sam na početku istraživanja”.
Pogledala me je kao da me proučava iznutra, a onda me je pozvala da krenem za njom. Pomislila sam da me vodi u neki magacin ili deo knjižare koji nije otvoren za javnost.
Iz knjižare smo izašle u dvorište izmedju zgrada i prošli do njenog stana.
Upalila mi se ona lampica za uzbudjenje kad mi se u životu dešavaju posebne situacije.
Vlasnica knjižare je slučajno veliki ljubitelj Bauhausa i želela je da mi pokaže njenu privatnu kolekciju knjiga. Uvela me je u spavaću sobu u kojoj je velika biblioteka i ceo jedan zid posvećen ovom periodu.
Ona i njen muž obožavaju da pronalaze Bauhaus zgrade koje nisu zvanično upisane po katalozima ili mapama. Ustvari, oni putuju da bi napravili njihove mape. Ponudila mi je da ponesem mapu Budimpešte u kojoj su ucrtane zgrade koje su oni otkrili. Znala sam da sam i ja iz te priče. Putovanja kroz vreme, umetnost, priče još ne zapisane i mesta ne upisana u karte.
Svaki sledeći put kad sam putovala, slučajno su mi se dešavale izložbe u kojima sam prepoznavala imena i gradove, zgrade i materijale koje mi je vlasnica knjižare spominjala. Priča se polako odmotavala.
Tako sam na kraju u Valensiji u IVAM muzeju naletela na izložbu o životu i radu Josepha i Annie, pionirima Bauhausa. Prvo što mi se dopalo u vezi Bauhaus filozofije je činjenica da Bauhaus podržava multi tasking.
Joseph je počeo kao apstraktni slikar sa posebnim interesovanjem za boje i njihovu sinergiju, promenu raspoloženja i intenziteta kada stoje jedna pored druge. U sledećim fazama, proučavao je nameštaj, dizajn od stakla i fotografiju.
Ako je radio foto portrete, zanimalo ga je da se igra sa kompozicijom, pa je fotografije slagao u kolaže, u crno belo sivim tonovima. Annie je radila tekstil i print. Oboje su živeli za umetnost. Obožavali su minimalizam, obraćali su pažnju na svaki detalj, u životu i kreiranju predmeta. Verovali su da svaki element u kući utiče na doživljaj prostora, ali i naš odnos prema svetu.
Ponovo sam se setila vlasnika knjižare u Beogradu. Bračni par koji kreira svoju realnost prožetu detaljima iz Bauhausa. Mogu da ih zamislim na večeri kod Josepha i Annie, kako analiziraju boje i forme, prirodu i holistički život kroz minimalizam.
A vi, gde vi putujete ovog leta?
*** Mišljenja izrečena u Kolumnama pripadaju isključivo autoru i ne odražavaju stavove BURO.Srbija redakcije.
Foto: Promo
Tekst: @myjourney.rs