BURO. Horoskop: DRUGI PUN MESEC U JARCU

Neke staze moraš proći sam.  Bos. Nejak. Bez bisaga i sandala. Možda puzeći. Bez igde ikoga- samo da bi pronašao sebe. Na tom putu nema prečica, nema pomagača. Na tom ispitu, nema došaptača. To je put 29-og stepena. I baš na tom mističnom 29* stepenu, ribljem stepenu, smo imali drugi pun Mesec u Jarcu, u nedelju 21. jula u 12.15h i taj aspekt će duuuuugo praviti svoj eho u našim životima.

TUGE SU POTREBNE, SVE DOK VIŠE NISU

Ah taj Jarac, težak kao Trepča. Kao da je sakupio sve životne težine, vekovne traume i transgenetska sećanja i sve ih naslagao u jednu torticu sentimenata, teških poput sedimentnih stena, gde je sve sraslo i stopilo se sa nama. Kao da nam sad treba čekić i dleto, da bi te neke delove svoje prošlosti koji su se duboko uklesali u nas, kano klisurine, odlomili,  i da bi se sad od njih deidentifikovali. Da bi shvatili da ne moramo da budemo definisani svojom prošlošću.

Da smo slobodni od nje. Da sav taj bagaž prošlosti, prosto možemo da ostavimo iza sebe i da više u našem umu ne budemo definisani svojom prošlošću, svojom tužnom pričom. Jer kao da nam je nošenje svih tih ožiljaka, poput ordenja, pa i svih tih nezavršenih priča, i nekih davnih uvreda, povreda, kajanja, zameranja, neprežaljenih tuga, bilo potrebno dok ne shvatimo da nije neophodno neprestano sve to vucarati, kao Sizif uz planinu. Shvatamo najednom da sa svim tim ne možemo u promenu, ne možemo u budućnost. Da nam je prosto potreban oprost. Najpre da mi njima svima oprostimo. Jer to je to prosvetljenje, koje nas mnoge čeka i pre samog vrha planine, a to je da “da možeš samo da pustiš”. Da si slobodan da sve to samo pustiš nek se skotrlja dole, sve što ti ne treba, i sve što pravi nepotrebnu težinu.

Svakako si svojevoljno na sve to pristao u prošlosti, i sada imaš pravo da se prosto predomisliš. Da možeš da budeš i lak, lagan, da otpustiš dotrajalo, nepotrebno, suvišno. Sve što je teško. Da uvidiš ko zna koji put da “tuge su potrebne sve dok više nisu”. Nažalost, to shvatiš tek kad ih otpustiš.

Da kada iscrpimo sve lekcije koje nam tuga nosi, bilo tuga za gubitkom, kad iscrpimo sve suze, u jednom momentu, kao da nemamo više ništa naučiti iz tuge i žaljenja, te ga samo odbacujemo kao istrošenu hemijsku, i nastavljamo da pišemo srcem. Baš kao što udah, i izdah prati jedan momenat kada nema ni udaha ni izdaha, već samo vakuum.

Sada možemo da ne strepimo više od te prazine, nego da se u njoj odmorimo. Danemo dušom. I taj odmor sebi dajemo galantno, jer kao da svim suzama, ni kajanjima, nismo uspeli zaslužiti pokajanje, nismo zaslužili milost. Jer milost nema cenu. Ne može se kupiti ni suzama, ni radom, ni iskupljenjima. Milost je poklon neba onda kada se predamo. Kad sve pustimo. Kad se prepustimo vodjstvu. Kada odustanemo od pokušavanja.

KAD JE UČENIK SPREMAN, UČITELJ SE JAVLJA, KAD JE UČENIK BAŠ SPREMAN, UČITELJ NESTAJE

Zvali to duhovno vođstvo, Kosmička svest, Kosmička inteligencija, ili Rishi princip. To je taj Učitelj, Šani, kako se baš zove Saturn na istoku, koji jeste vladar ovog Punog Meseca, i koji baš iz znaka Riba kuda se kreće retrogradno, želi da nas pošalje u dubine. Želi da nas oslobodi straha od dubine, tako što nas uči plutanju ili tako što nas baci na dno. I ne, ne bojimo se mi toliko samo dubine, koliko se bojimo dna. Koliko se bojimo zaborava, kojiko se bojimo absurda besmisla. A još više od dna, bojimo se pomisli da nema dna, mnogo više od naše konačnosti, imamo strah od sopstvene beskonačnosti. Da nećemo moći da se odgurnemo od dna opet na površinu.

A da bismo plutali, moramo biti mirni. Bez panike, opušteni, prepušteni. Ovo su lekcije plutanja, kada se umorimo od svih lutanja, kada se umorimo od te neutažive želje za kontrolom i sigurnošću. Želje za izvesnošću koja kvari svaku spontantost. Jer niko u to stanje potpune svete prepuštanosti milosti nebesa nije došao, bez da se nije prethodno izložio lutanju, traženju, neizvesnosti, pa samom dnu, pa odgurivanju i bežanju od dna, pa iscrpljujućem istrajavanju u plivanju, pa još neizvesnosti, pa beskrajnom umoru, pa odustajanju, pa strahu da nema izbavljenja, pa panici pa će nestati, pa panici da će umreti, i onda kad je prolazio kroz taj horor i stravu “gubitka sebe”, je ponovo osetio svoje srce koje postoji uprkos, kano klisurine, da ipak i uprkos nastavlja da postoji tokom procesa davljanja “starih ja”. Jednako da kuca i da osvešćuje.

BUĐENJE ZMAJA

Ovo je povratak svesti da je za prelazak u novo poglavlje, neophodno izgubiti dotrajale delove sebe sa kojima smo se identifikovali. Da je za prelazak u novu sezonu House of dragon, neophodno prestati žaliti za izgubljenim likovima i zmajevima iz prethodne sezone. Da je nekad neophodno da se umorimo od sopstvene priče i sopstvenih sranja koja na repeat ponavljamo sebi, i da samo zaćutimo. Uđemo u tu svetu tišinu, koja zahteva samoću. Probudimo svog Vhagara, svog unutrašnjeg zmaja, jer na nebu je siguran znak što kaže Bebi Dol.

I da shvatimo da svakog trenutka možemo da promenimo ploču i krenemo u drugačiji selftalk, koji više nije obojen strahovima, ni samonipodaštavanjem, uverenjima predaka, koji nije obojen oprezom da li ćemo pasti, nego obojen verom da ćemo uspeti, da ćemo istrajati, da ćemo poleteti baš kao najveći Vhagar zmaj, i osvetlati obraz svim svojim precima. Ali ne zato što to radimo zbog njih ili bilokoga drugog, nego zato što shvatamo koliko smo moćni, koliko su nam očvrsla krila, i koliko smo spremni za let i pobede. Zbog sebe. Zato je sada neophodno ritualno ostaviti teške kofere punih raznih navika, obrazaca, starog razmišljanja, starih ljudi, starih ja, i poleteti na svom zmaju bez bagaža, bosonog.

ISPIT ZA BUDUĆE MASTERE DUŠE, PA ČARLSTON ZA OGLNJENKU

Gleda nas sad taj naš Učitelj Saturn, Šani, RIši, (dispozitor punog meseca) i govori kao neku rekapitulaciju koje će se sve lekcije naći na ispitu za vreme drugog punog meseca u Jarcu. Zapitaće nas na ispitu znamo li razliku između moći i despotstva, i razliku između moći i tiranije. Znamo li kako da hendlujemo sve te diktatore iz svoje sredine uključujući i sopstvenog unutrašnjeg mučitelja, ali i sabotera koji nam govori da ipak nismo dovoljno savršeni. Znamo li kako da ne reagujemo preterano emotivno (Rak) na sve te unutrašnje i spoljašnje kritike (Jarac)? Pitaće nas jesmo li skapirali razliku između prihvatanja i trpljenja, između trpljenja i strpljenja, između strpljenja I pukog čekanja, i jesmo li naučili kako da svoje i tuđe granice poštujemo, kroz razvijanje vrline poštovanja, strpljenja i lične moći. Na ovom blic testu naći će se i pitanje da li znamo kako da ono što je u nama osetljivo, nežno i krhko (Rak) ojačamo i zaštitimo i kako da sami pronađemo podršku u sebi (Jarac), bez da uskačemo u dramu, histeriju i hiperosetljivost. Najvažnije pitanje biće da li smo izašli iz SKRIPTA ŽRTVE i da li znamo kako da budemo suvereni gospodari (Jarac) svojih osećanja (Rak).

Da li znamo da smo sami odgovorni za to kako se osećamo? Naši Učitelji, na sam dan Guru purnima upitaće nas da li smo preuzeli odgovornost (Jarac) za to kako se osećamo (Rak) i da smo mi jedini odgovorni za svoje reakcije i da shvatimo da sve što dolazi spolja su samo prilike da otpustimo emocionalni naboj koji tinja u nama ili emocionalne blokade koje poput nagaznih mina čekaju i najmanji pogrešan korak kako bi pokrenuli u nama eksploziju, odnosno imploziju. Da shvatimo da sve te mine nisu samo naše, nego su neke ostale ne od prvog svetskog rata, nego su ostavljene kao zakopani emocionalni naboj još eonima ranije od naših najdaljih predaka i da smo mi, kao u Čarlstonu za Ognjenku, dužni da svoj vinograd održavamo zaštićenim, ali dostupnim za berbu i uživanje u slasti sopstvene duše (vinove loze). Da shvatimo da nas neki protektivni mehanizmi sada odvajaju od lakoće i jednostavnosti života, i da su neke preventivne predostrožnosti sada izlišne i da nam ti davni predački strahovi (Jarac) zabranjuju da ostvarimo bliskost i nežnost (Rak), jer nas štite da ne budemo opet povređeni, iako realne opasnosti više i nema.

E zato, ako smo štiklirali da na većinu zadataka i lekcija već znamo odgovor, onda će “specijalno za nas” Pun Mesec doneti nadu i nagradu za istrajnost, diplomu za upornost i strpljenje koje smo pokazali prema prethodnom delikatnom procesu duhovnog učenja. Ovaj Pun Mesec sada nosi rast i osnaženje, ali i olakšanje, osećaj lične moći, ali i osećaj da je sve moguće i da nas život obasipa jednom posebnom pažnjom i da nam daruje “male signale” kao znakove pažnje da smo važni, vredni i da smo zaslužni nagrade. Jer ovo je velika matura.

Zbog lepog aspekta sa Uranom dobijamo priliku koju smo propustili, onu zbog koje smo se nekad možda kajali, jer tada nismo bili spremni da to primimo. Jer ovaj Pun Mesec u Jarcu može značiti i ostvarenje i konačan ishod dugo i istrajno, sa verom, sanjanog ambicioznog, smelog sna. Sna koji nam je dosad izmicao, a koji sada ima realne šanse da bude naša svakodnevnica, jedino i jedino, ukoliko smo pratili svoje ideale (Saturn u Ribama).

PUN MESEC U JARCU – LET GO AND LET GOD

Zato upravo sad treba da pokažemo poverenje i veru da neki viši Red zaista ustrojava stvari i bez naše volje i da naučimo da se samo prepustimo i plutamo kroz život. Bez opiranja, kontrole i koprcanja. Go with a flow and find the flow within. Let go and let God. Ovo je vreme da shvatimo da je svaki spoljašnji učitelj, oduvek bio navigiran našim unutrašnjim Učiteljem, i da ja imao za cilj samo da nas poveže sa našim sopstvenim unutrašnjim Sveznalcem.

Zato je glavna lekcija Punog meseca je da napravimo integraciju unutra nas između principa Učitelja i Učenika. Da shvatimo da uslov da prihvatimo naše učitelje (Jarac) nije da ih se plašimo, slepo slušamo i osećamo strahopoštovanje, nego da ih volimo, da im se divimo i sa njima osećamo najveću bliskost (Rak). Onda uviđamo, da nisu Buda, Hrist, Satguru ili Muđi naši učitelji, nego da su naši najveći učitelji, ljudi koji u nama bude emocionalni naboj, jer nam stvaraju prilike da se tog emocionalnog tereta oslobodimo kroz integraciju svih tih emocija koje teško prihvatamo poput besa, tuge, očaja, neizdrža. Ti ljudi, naši bližnji, koji nam stvaraju te prilike da se suočimo sa sopstvenom tamnom stranom i da je prihvatimo i integrišemo, oni su nam najveći Učitelji. Oni nam pomažu i da ispravimo našu karmu i da transformišemo ta teška destruktivna uverenja naših predaka koje smo nasledili u našu darmu, u našu svrhu.

Zato dok budemo otvarali tu kovertu sa rezultatima testa trudnoće, ili sa informacijom da li smo bolesni ili ne, sa ishodom da li smo primljeni na novi posao ili ne, da li smo dobili stipedniju ili ne, shvatamo da vrednost bilo kod ishoda nije u samom ishodu, nego u tome da li smo uspeli da prevaziđemo te strahove od sopstvene neadekvatnosti, nepotpunosti, nedovoljnosti, ograničenosti i steknemo poverenje prema životu i poverenje u dobronamernost unutrašnjeg Sveznalca. Time shvatamo da je znanje nad znanjima, razumevanje da svi ishodi zavise od svesti Posmatrača i njegove nevezanosti za ishod.

Tada vi sa puno vere i samopouzdanja u dobre ishode, radoznalo otvarate svoju kovertu, znajući da je Šredingerova mačka živa, ne samo da biste došli do pukog pozitivnog ishoda, nego da biste potvrdili da jeste masterirali život i naučili lekcije dualnosti, i lekcije praktične alhemije i metafizike. Dug je put od Učitelja do Mastera, i zato sada proslavljate svoj Put, dok u glavi teče jedan jedini stih “I am the master of my fate, I am the captain of my soul.”

KAPETAN UMIRE SAM

Grom je srušio svetionik,

duša mi tone u more tame.

Kako da znam gde je sever

kad i zvezde su se srušile na me!?

Slomljenih jedara plutam

a mori me dubina kobna

ludim, jer spasa mi nema,

žvaće me sudbina zlobna.

Davim se, a niko to ne zna –

možda ne želi, a možda i neće;

ili to pogled, lažljivi pogled

stavlja krinku osmeha i sreće.

Al’ neću im da vide patnju,

da čuju bol, jad i očaj moj:

kapetan umire sam, na brodu

od talasa što izgubi boj!

Bacam u more najveće blago:

crni biser, istrgnut iz srca –

pripada tamo, te neka ga niko

ne vraća na svetlost sunca.

Sidro tone, guta ga mrak,

nestaje kroz izgubljeni put,

jer beskrajan je ambis duha

a dno je cilj, pobeda i smrt!

BURO. Mesečni horoskop po znacima za jul.

Foto: BURO.