Interneta i igara…
Od kako sam videla Papu u Belenciagi počela sam sve da preispitujem. Naravno da sam na trenutak poverovala. Ko zna, svet je ludo mesto.
Već deceniju i po živimo u svetu društvenih mreža, a malo manje u svetu veštačke inteligencije u širokoj upotrebi. Fejsbuk, Instagram, Twiter/X, Linkedin i Tik-tok zamenili su korzo na koji bismo izašli kako bi se družili i bili u toku sa društvenim događajima. ChatGpt, Photoshop i AI zamenili su znoj, trud, sport i male sive ćelije.
Moglo bi se reći da 50 odsto vremena živimo onlajn, a 50 odsto oflajn (čast izuzecima). Kada sam počela sve da preispitujem stvari su se drastično promenile. Na gore. Ušećerena realnost počela je da se topi, i prikazuje svoje pravo lice.
Biznismeni sa friziranim profilima i nepostojećim firmama, oglasi za posao koji nude ogroman novac za dva sata rada, reklame koje zvuče isto, putovanja iz bajke za cenu minimalca. Da ne pričam o piscima, kopirajterima i novinarima koji budže svoje biografije uz pomoć ChatGPt-ja. Neće ljudi da se troše. Žao mi je što moram da probušim ovaj balon ali ako nešto zvuči suviše dobro da bi bilo istinito, najčešće i jeste.
Skloni da se upoređujemo, često tuđu prezentaciju koristimo protiv naše realnosti
U svetu dejtinga, situacija je još gora.
Ručno pisana pisma su zamenile poruke u inbox, a lično upoznavanje preduhitrilo je virtuelno, koje se ponekad prebaci i u realnost. (Setimo se filma You´ve got mail sa Meg Rajan i Tomom Henksom, koji je tada izgledao futuristički da bi postao retro, dopisivanje preko maila zamisli!).
Ne pričam o trudu koji stoji iza savršenog profila već o našoj spremnosti da u njega poverujemo. Govorim o tome kada se osoba iz dvodimendzionalne realnosti (Instagram, Fejsbuk, Tinder) prebaci u 3 dimenzije.
Prevara postoji pre interneta
Ta RL slika (RL – real life) nikad nije loša, retko kad strašna, ali gotovo uvek je drugačija od onoga što taj neko želi da predstavi posredstvom interneta, na svom profilu, pa često nešto i svesno sakrije. Kada se nešto krije deluje uvek strašnije nego što zaista jeste. Prećutkivanje informacija koje mogu da promene kompletan utisak ipak je svojevrsna laž. Međutim, to je prodaja.
Setila sam se situacije koju sam dožilvela kao osnovac, kada mi je na kućnu adresu stiglo preteće pismo koje ukoliko ne pošaljem na još dvadeset adresa predviša veliku nesreću, sa primerima koji to potvrđuju. Plave ruke do laktova od indigo papira i besomučno prepisivanje, srećom, sprečilo je tu katastrofu. Očigledno je prevara starija od interneta.
Piše mi drugarica sa Balija, kaže mi iskreno „Da li sam ja luda ili ovo nije kao na Instagramu?“. Razumem njen konflikt između očekivanja i realnosti.
Volimo da verujemo i da se nadamo, lako zažmurimo ukoliko delić realnosti procuri, a glasić u glavi nas moli da verujemo u laž još samo malo, još samo ovaj put. Koliko posvećeno verujemo u svoje nedostatke, toliko smo spremni da prihvatimo idealizovanu sliku ljudi, posla, putovanja i života kojima je cilj upravo to. Da se upecamo. Naravno ni jedna idealizacija nije gorela do zore, shvatimo na kraju da je bilo sumnjivo, ali ipak smo se razočarali.
Foto: Pinterest
I svaki put nasednemo, putujemo na destinacije koje su gle čuda, pune turista, upoznajemo ljude koje su kao dalji rođak osobi sa svog profila, konkurišemo za poslove koji samo zvuče dobro, kupujemo progame koji pomažu samo budžetu prodavca. Budemo prevareni, razočarani, iznenadjeni. Ponekad nas to odvede do sjajnih mesta i divnih ljudi, dobrih poslova a ponekad do gorke pilule da nije zlato baš sve što sija. Skloni da se upoređujemo, često tuđu prezentaciju koristimo protiv naše realnosti. Ko nas je to prevario?
Ako ignorišem dobro poznati osećaj u stomaku (da možda nije sve baš kao što izgleda) u očajničkoj želji da stignem u obećanu zemlju (čak i ako ona ne postoji), odbijam da analizom dođem do logičnog zaključka. Ako sam umorna i želim što pre i bez imalo truda da stignem tamo, da radim to, da upoznam njega. Nije fotošop, nije AI, nije turistička agencija ili Linkedin oglas. Ko je onda taj koji me stalno obmanjuje?
Kada u crtanom filmu Scooby Doo skine masku čudovištu, uvek vidimo poznato lice. U ovom slučaju to lice je naše!
Spoiler alert: Ovaj tekst nije napisan uz pomoć AI.