Radoznalost, voajerizam, želja za zadovoljenjem pravde, učestvovanje u detetektivskim potragama, otkrivanje zločinca i razrešenje zločina, preokreti … Priče o stvarnim zločinima (true crime stories) fasciniraju milione ljudi širom planete – i na streaming servisima i na televiziji, u knjigama, podkastima, na YouTube kanalima, previše je sadržaja posvećeno ovoj temi za koju interesovanje datira verovatno i pre 16. veka, kada je u Londonu štampan pamflet za javnost o senzacionalnim zločinima. *
Otkud toliko interesovanje za true crime tematiku pokušali su da objasne mnogi naučnici, a jedna od njih je i Patricia Bryan, profesorka prava i koautorka knjige o ubistvu starom više od 100 godina Midnight Assassin: A Murder in America’s Heartland (napisala ju je zajedno sa svojim suprugom Thomasom Wolfom) u kojoj ispituje ubistvo farmera iz Ajove, Johna Hossacka, koje se dogodilo 1900. godine i za šta je optužena njegova supruga Margaret Hossack.
Jednostavno objašnjenje za ljubav prema true crime tematici
Autori knjige smatraju da je fascinacija true crime tematikom zasnovana na znatiželji o motivima kriminalaca, zabrinutosti za pravdu i pravni sistem, ali i samog uzbuđenja koje se stvara dok gledaoci rešavaju stvarnu misteriju i bave se time „ko je počinilac“. U knjizi se navodi i isečak iz novina Des Moines Daily Capital u kojem piše da su ljudi bili fascinirani javnim suđenjem Margaret Hossack i pitali se da li je zaista mogla da ubije svog supruga, razmišljali su o tome šta ju je navelo na takav čin, pitali se koja je to tajna u kući Hossackovih koju je John odneo sa sobom u grob – dakle, postavljali su pitanja o motivima, većali o tome da li je ubica psihopata, šta ga je izazvalo da se tako ponaša i ima li to veze sa nasiljem u porodici … Kad se tome doda statistika koja pokazuje da ubice najčešće poznaju svoje žrtve, to ljude dodatno navodi da se zapitaju i o odnosima u kojima se lično (u svojim životima) nalaze.
Senzacionalizam u true crime sadržaju
Kao što fascinacija true crime pričama nije novina, tako nije ni senzacionalističko izveštavanje o tome (dokaz je gorepomenuti pamflet iz 16. veka*), ali i naslovi koje ovog trenutka možemo videti u sadašnjim (domaćim i stranim) medijima – na televijiziji, društvenim mrežama, novinama… a sve zarad rejtinga, jer – crna hronika se najviše konzumira.
No, iza želje da gledaoci i slušaoci aktivno učestvuju u otkrivanju zločinca, krije se nešto mnogo dublje, psihološki, a to je želja za suočavanjem sa opasnošću (posebno kad se ono dešava nekom drugom, kad nije lično, a, nažalost, kad se prenosi na način na koji se to u radi u današnjim medijima, deluje i kao da nije stvarno) jer ljudi vole da se plaše i zalaze u mračne dubine nečijeg uma. Mnogi bi rekli da je to kao neka vrsta pripreme za nasilje koje možemo da doživimo u sopstvenim životima, a većina ga viidi kao neku vrstu ekspizma i puke zabave.
Više od puke zabave
Kad je gledanost true crime sadržaja u pitanju platforma Netflix je bez premca. Ceo serijal American Crime Story, pa Mindhunter, Unabomber, Amanda Knox, Mindhunter, Killer Inside: The Mind of Aaron Hernandez, Criminal Minds, Inside the Mind of a Serial Killer – ovo je samo delić true crime programa na Netflixu, koji ljudi više ne gedaju samo iz zabave već su, što se vidi po forumima i raspravama na društvenim mrežama – željni da istraže sve krajnosti ljudskog ponašanja i otkriju razloge koji pojedince nagone na zločin.
Gledaoci pokušavaju da istinski shvate kriminal i otkriju kako funkcioniše pravosudni sistem, toliko da su spremni da deluju naknadno kako bi ispravli nepravdu koja je učinjena pri sudskim procesima. Jedna od njih je i Kim Kardashian koja je otišla u zatvor da poseti ozloglašenu braću Menendez o kojima je Netflix nedavno izbacio seriju Monsters: The Lyle and Erik Menéndez Story.
Da li se rađamo ili postajemo zločinci?
Možda je pitanje koje najviše fascinira gledaoce true crime sadržaja i jedno je od pitanja kojim se bavi nova serija Ryana Murphy-ja i Iana Brennana na Netflixu, Monsters: The Lyle and Erik Menéndez Story to da li se rađamo ili postajemo zločinci. Ova true crime serija fokusira se na ubistva Hozea i Kiti Menendez iz 1989. godine, koje su počinili njihovi sinovi Erik i Lyle. Tužilaštvo je ubedilo porotu da su braća bila hladnokrvne ubice, vođeni željom da se domognu bogatstva svojih roditelja. Braća, s druge strane, tvrde da su bili žrtve fizičkog, emocionalnog i seksualnog zlostavljanja od strane roditelja, i da su zbog toga ubistva bila čin samoodbrane.
Netflixova serija ne bavi se samo ubistvom, nego i serijom događaja koji su prethodili ubistvima, uključujući detaljne prikaze seksualnog zlostavljanja Lylea i Erika, samog zločina i kasnija suđenja. Drugo, braća su u seriji prikazana na homoerotičan i incestuozan način u kontekstu da je Lyle 1995. godine svedočio da je seksualno zlostavljao Erika, ali u pozadini navodnog seksualnog zlostavljanja njihovog oca. Nasuprot tome, Monstrumi aludiraju na incestuoznu vezu braće i kao odraslih – tvrdnja koju su braća u realnom svetu negirala, a gotovo da ne postoje dokazi tu tvrdnju podržavaju. Braća su u seriji ponekad prikazana u simpatičnom svetlu, dok se u nekim trenucima gledaoci navode na to da se zapitaju da li je pohlepa bila njihov pravi motiv.
Kim Kardashian želi da reši stvar
Kim Kardashian, koja je nedavno sarađivala sa Ryanom Murphyjem na seriji Američka horor priča i koja redovno posećuje američke zatvore kako bi učila o programima rehabilitacije i reformi zatvorskog sistema u Americi, a onda ga i menjala, ranije ove godine posetila je jednog od braće u zatvoru, da bi to učinila i nedavno, zajedno sa glumcem serijala Monsters – Cooperom Kochem koji tumači brata Erika, kao i sa mamom Kris Jenner, producentom serije Scottom Budnickom i sestrom Khloe Kardashian.
Dan pre nego što je Kim posetila zatvor Erik, odnosno njegova supruga Tami – na platformi X u njegovo ime, komentarisao je seriju Ryana Murphyja.
– Tužno mi je što znam da je Netflixova nepoštena interpretacija tragedija povezanih s našim zločinom unazadila bolne istine — vraćajući nas u vreme kada je tužilaštvo gradilo narativ na verovanju da muškarci nisu bili seksualno zlostavljani i da muškarci drugačije doživljavaju traumu silovanja od žena, rekao je Erik i dodao: „S tugom u srcu kažem da verujem da Ryan ne može biti toliko naivan i netačan u vezi sa činjenicama iz naših života da bi to učinio bez loše namere.“
Na „optužbe“ da nije verno prikazao njihov odnos i likove u svojoj seriji, odgovorio je i Murphy, a preneo Variety.
– Ono što mi je zanimljivo jeste da Erik u svojoj izjavi ne pominje da se, ako pogledate seriju, 60 do 65 procenata scenarija i prikazanih scena fokusira na zlostavljanje i na ono što oni tvrde da im se dogodilo. To radimo vrlo pažljivo i dajemo im priliku da govore o tome na sudu, gde oni otvoreno pričaju o tome. U ovom vremenu, kada ljudi zaista mogu govoriti o seksualnom zlostavljanju, razgovor i pisanje o tome sa svih aspekata može biti kontroverzno, istakao je Ryan.
Kim istog dana nije posetila samo braću nego i 40 drugih zatvorenika, a utiske o poseti preneo je producent serije, Budnick.
– Bilo je prelepo gledati ponos na licu Kris dok posmatra Kim koja strastveno želi da pomogne ljudima. Sve nas je inspirisalo svedočenje zatvorenika i njihove priče, a Kris je istakla to koliko je ponosna na Kim što se posvetila ovoj misiji, rekao je producent koji se osvrnuo na i na optužbe braće Menendez da ih Ryan nije verno prikazao u seriji: „Verujem da obojica braće razumeju da je, na kraju, serija o njima pravedna i da, iako prikazuje prikazuje njihovu aroganciju, takođe pokazuje da su prošli kroz seksualno zlostavljanje i traumu koju niko od nas ne bi poželeo ni najgorem neprijatelju.“
Kad se pređe granica senzacionalizma i umetnosti
Ryan Murphy radio je i Dahmer – Monster: The Jeffrey Dahmer Story, seriju o ozloglašenom Jeffrey-ju Dahmeru, serijskom ubici osuđenom na 15 vezanih doživotnih robija zbog ubistava 17 muškaraca i dečaka u Milvokiju u periodu od 1978. do 1991. Dahmer se iživljavao nad telima leševa i čuvao delove tela žrtava koje je jeo. Zajedno sa još jednim zatvorenikom pretučen je na smrt 1994. godine, a ni u jednom trenutku nije pokazao kajanje zbog zločina koje je počinio. Njegov „život i delo“ poslužili su za nekoliko ekranizacija uključujući i seriju Ryana Murphy-ja, koja je odmah po emitovanju naišla na mnogo kritika. Brojni komentari o negledljivosti došli su od strane publike koja je seriju ocenila kao previše surovu, realnu i nepotrebno ogavnu. Najveća i najvažnija kritika došla je od strane porodica pravih žrtava.
Rita Isbell, sestra Errola Lindseya koga je Damher brutalno ubio 1991. godine rekla je da je tužno što je Netfliks na površan način prikazuje tragediju koja nije zadesila samo njenu porodicu, profitirajući na tuđoj nesreći, ali je zamerila i to što niko sa platforme Netflix ili od producenata serije nije kontaktirao porodice žrtava dok se serija snimala.
– Mislim da bi bilo skroz u redu da nas neko pita da li nam smeta to što se naši životi ekranizuju ili barem da pita kako se osećamo u vezi sa svim tim.
*Senzacionalni pamflet o ubistvu Sir Jamesa Standsfielda od strane njegovog sina Philipa Standsfielda izveštava da su istražitelji u ovom slučaju koristili forenzički test zasnovan na drevnom verovanju da će telo žrtve prokrvariti ako ga dodirne ubica. Nakon što su lekari izvršili obdukciju, zaključili su da je James Standsfield ubijen i zašili njegove rane. Sin Philip je potom bio primoran da podigne telo svog oca. Pamflet navodi da je krv iz smrtonosne rane „izletela na ruku Philipa Standsfielda,“ što je shvaćeno kao znak (od „Božjeg prsta“) da je kriv—potvrđujući već znatnu količinu posrednih dokaza koji su ga teretili. Philip je proglašen krivim i obešen na pijaci u Edinburgu, na vešalima. Kao dodatna kazna za gnusni zločin ubistva oca (koje je pravno definisano kao „izdaja“), njegov jezik je bio odsečen i spaljen na skeli, njegova desna ruka je bila odsečena, a telo mu je bilo obešeno lancima, sve javno prikazano. Naučnici veruju da je slučaj Standsfield možda bio poslednji u škotskom pravu koji je koristio test krvarenja leša.
