Povezano
Nikolaj Coster-Waldau ima 53 godine i pristojnu količinu sedih u pesak-plavoj kosi. U toku snimanja Igre prestola povremeno je igrao u nekoliko američkih filmova: snajperiste u ratnim naslovima, neverne muževe i likove koji vade pištolj na Toma Cruisea.
Čak i u manjim ulogama, Nikolaj Coster-Waldau delovao je kao da ima vodeću ulogu, ali kao da se nekako izgubio u potrazi za nečim drugim, jer je u neku ruku baš tako i bilo. Njegov prvi film Noćna staža, danski triler iz 1994, gde igra čuvara u mrtvačnici koji saznaje da je glavni osumnjičeni za serijska ubistva, bio je hit i učinio ga je zvezdom u Danskoj. Tada je napustio englesku pozorišnu školu uveren da je već zauzeo dobru startnu poziciju.
„Naivno sam verovao da glavna uloga u tako uspešnom filmu podrazumeva da će telefon sada neprestano zvoniti, ali zapravo se ništa nije desilo“, pričao je.
„Bilo mi je jasno da sam pogrešio. Ali, jednu stvar sam naučio o tome šta znači biti poznat po jednoj ulozi – i biće interesantno gledati kako se mlađi glumci iz serije bore s tim – jer dobrih pet ili deset godina ja sam u Danskoj bio lik iz Noćne straže. Kao mladog glumca to me je izluđivalo. Izbacite me iz tog kalupa, nisam ja noćni čuvar! I baš to se desilo s Igrom prestola. Ceo koncept slave je prazna ljuštura koju oblikuju spoljne sile. To nema nikakve veze s tobom. Neće nikada ni imati veze s tobom. Ti ćeš samo biti tu da je popuniš nekom pričom koja takođe nema veze s tobom, i to će te, osim ako nemaš svest o tome dovesti do ludila.“
Nešto važno za njega desilo se u TV seriji Misery Harbour iz 1999. godine, adaptaciji poluautobiografskih priča s kraja 19. veka dansko-norveškog pisca Aksela Sandemose, koji je danskoj kulturi u nasleđe ostavio janteloven, zakon grada Jantea (napisani zakon prema kome niko ne bi trebalo da se ističe).
Ovaj zakon od deset tačaka postavlja zajednicu iznad pojedinca i navodno je razlog što su Danci (opet navodno) najsrećniji Evropljani, uprkos tome što su toliko oporezovani. Prvi paragraf glasi: „Nemoj misliti da si nešto posebno“, a sedmi: „Nemoj misliti da si u nečemu dobar“. To se nalazi negde u psihičkom mehanizmu Coster-Waldaua, bar on tako pretpostavlja, zajedno s ko zna čim što ide uz odrastanje u izuzetno dobro organizovanom društvu, kakvo su nekada sačinjavali Vikinzi.
To ga očigledno čini osobom koja će ljubazno reći kako mora da ide da piški, ali će, ako ga zbog buke koju prave sekire kada udare u drvo, ne čujete dobro i postavite sledeće pitanje, nastaviti da sedi s vama i strpljivo vam odgovoriti – pre nego što na kraju ustane, odlučnije izgovori: „Stvarno ću umreti ako ne piškim“ i tek tada ode.
Jaime Lannister, Game of Thrones; foto: Pinterest
Najzrelija stvar u vezi s Igrom prestola nije krvava i vulgarna priča, već činjenica da je reč o fantaziji, čiji heroji ponekad ne mogu ništa drugo osim da igraju s lošim kartama koje su im podeljene. „On nije imao mnogo uspeha i zadovoljstava u životu“, priča Coster-Waldau o Jaimeu Lannisteru. „Sve što dodirne slomi“.
Nikolaj Coster-Waldau voleo je onaj trenutak kada je u jednoj od sezona, skupio hrabrost da kaže svojoj ćerki kako joj je on otac. Ozbiljan zadatak za njega kao glumca. Naravno, sledeće sekunde ona umire od otrova koji su joj podmetnuli majčini neprijatelji.
Nije ga odbila ideja da igra lika koji prvu epizodu serije završava bacajući s prozora dete jer ga je zateklo u seksualnom odnosu sa sestrom. Svidela mu se replika koju izgovara u tom trenutku: „Šta sve radim zbog ljubavi!“.
Nikolaj Coster-Waldau i danska pesma
Voleo je tu kontradikciju. To ga i inače fascinira kod ljudi. „Veoma se retko može sresti neko ko u potpunosti, stoprocentno, radi ono što misli. Svi imaju mišljenje o svemu, ali tek nekolicina može da živi ideale koje predstavljaju drugima. Trenutno živimo u vremenu kada ljudi rade loše stvari – pritom ne mislim na kriminal, već na idiotsko ponašanje. Nema praštanja“, tvrdi Nikolaj Coster-Waldau u intervjuu koji je dao za američko izdanje magazina Men’s Health.
„Imali smo ovo i kod kuće. Postoji jedna pesma iz 1800. i neke. Prelepa pesma. Prevodim naslov – Danska pesma je mlada, plava devojka. I odjednom se neko našao uvređenim jer nije mlad niti plav. Treba ti nekoliko trenutaka da shvatiš kako si dobro čuo. Možda je to zato što sam star i bezosećajan, ali postoji neka tačka do koje može da se ide – to da te neko uvredi jeste stvar izbora. Možeš da izabereš da ne budeš uvređen. U suprotnom, ako neprekidno cenzurišemo i druge i sebe, onda nam je budućnost jeziva“.
Ako želite da ga vidite sasvim drugačijeg u odnosu na Jaimea Lannistera, daleko od zmajeva, onda pogledajte šta Nikolaj Coster-Waldau radi u filmu Shot Caller, snimljenom 2017. godine. On tu igra kancelarijskog službenika koji, posle automobilske nesreće izazvane u pijanstvu, završava u zatvoru, gde polako stiče moć kao beli predvodnik grupe kriminalaca.
Ali, nije stvar u tome. Ne treba da misliš kako si nešto posebno. Posle Igre prestola, nastavio je da snima tako da mu ostane vremena za svoju porodicu, ženu i dve ćerke – koje su alarmantno porasle dok je on bio odsutan boreći se za presto u izmišljenom kraljevstvu. Ali, posao je nešto što se voli. Kako Nikolaj Coster-Waldau to vidi, u tome nema ničeg neobičnog.
Izvor: Men’s Health
JOŠ GOTIVNIH PRIČA IZ SEKCIJE BURO.MEN POGLEDAJTE OVDE.