Malo je i moj
Kada vidim strance u Beogradu, ili kada čujem da dolazi neko koga poznajem, odmah mi proradi onaj instinkt da preuzmem stvar u svoje ruke. Ne zato što mislim da će se izgubiti ili da im plan nije dovoljno dobar, već zato što imam neizmernu potrebu da im pokažem grad onakvim kakavim ga ja vidim, pamtim i kako ga osećam.
Beograd nije samo turistička destinacija, za mene je to dom, grad u kojem sam odrasla i koji posmatram kako se razvija, posebno kroz gastronomiju. Beograd je mesto gde se prošlost i sadašnjost sudaraju na svakom ćošku. Zbog toga se trudim da baš svaki putnik, stranac, svaka osoba koja dođe ovde, makar na kratko, ponese sa sobom deo tog doživljaja.
Ovo je grad koji je u isto vreme i mali i veliki. Metropola koja nikad nije zaboravila šta znači komšiluk. Mesto gde ujutru možeš da sretneš poznanika dok piješ kafu u lokalnom kafiću, a uveče da se izgubiš u gužvi nekog velikog dešavanja. Ovde ljudi i dalje pričaju na ulicama, prepoznaju se i pozdravljaju.
Ovo je grad koji je u isto vreme i mali i veliki. Metropola, koja nikad nije zaboravila šta znači komšiluk
Beograd ima taj neki šarm koji ne dozvoljava da budemo potpuno otuđeni, čak iako broj stanovnika raste. I koliko god želeli da pratimo trendove i budemo deo šire slike, Beograd neguje ono što je njegovo: lokalne kafane, staru tradiciju, i duh zajedništva.
U ovom gradu možeš da probaš najrazličitije kuhinje, da se nađeš u savremenom prostoru gde te dočekuje fuzija mirisa i ukusa iz celog sveta, a da sledećeg trenutka uđeš u staru pekaru gde miris tek ispečenih kifli vraća sve u jednostavnost i toplinu nekih minulih vremena. Zato mi je važno da gostima pokažem Beograd u svim njegovim nijansama, da osete grad kroz one male, neočekivane trenutke poput jutarnje kafe u kafiću gde te konobar već zna po imenu, razgovor s prodavcem na pijaci koji uvek ima savet više, miris peciva koji te iznenadi iza ugla.
Beograd nije samo Kalemegdan i grad za razgledanje, već osećaj koji te pogodi kad najmanje očekuješ. Kao zvuk tramvaja u Cara Dušana ili Resavskoj, ali i smeha u skrivenim dvorištima između predratnih zgrada. Grad koji možda nije savršen, ali baš zato ostaje pod kožom. I kad odlaze, želim da ponesu sa sobom upravo taj osećaj grada koji pulsira, menja se, ali uvek ostaje svoj.
GASTRO VODIČ (za strance)
IVA NEW BALKAN CUISINE
ili Balkan fusion, kako volim da zovem NBC (New Balkan Cuisine) koncept. U ovom slučaju biram Ivu a ne Tisu (sestrinski restoran), samo zbog lokacije. NBC koncept zna poreklo svojih namirnica, a jedno je od retkih mesta gde mogu da se probaju sirevi iz regiona koji su postali brend ali i gde je akcenat na povrću. Iva je dokaz da domaća kuhinja nije samo meso sa mesom preliveno (eventualno) kajmakom.
OSKAR
Svesna da u Beogradu ima više, ali ne i mnogo dobrih kafana, što na Zvezdari, u Borči, ili Zemunu, Vračaru i Autokomandi, biram Oskar jer sam Dorćolka. Za mene je Oskar kafana koja nije orijentisana ka turistima, koja od kuvanih jela ne pravi obrok za osoblje gde, kao u mnogim kafanama, i grašak i boranija imaju isti ukus. Teleći repovi i jagnjeći pikljevi su specijalitet.
HOTEL BEOGRAD
Hotel Beograd je kafeterija koja enterijerom koketira sa tradicijom, služi domaću kafu u fildžanu sa ratlukom, ali i specialty coffee koju sami prže. Pored toga pravi možda najbolje kroasane koje sam jela, ne samo u Beogradu.
MARA
Pljeskavica je zaista odlična, ali ovde ne smete da propustite domaće palačinke iz tiganja. Urolane, sa orasima i šećerom ili domaćim džemom. Novopazarska 14, thank me later.
KOORDINATA
Koordinata je moj kandidat za sve zvedzice, kapice, deteline i ostale ambleme. Iskrena hrana koju prave iskreni ljudi, na jednom kultnom mestu zvanom Zemunska pijaca koja je sama po sebi destinacija. Restoran na pijaci, mnogima diskutabilno, iako se na pijaci ipak prodaje hrana a ne automobili. Ne vidim problem, naprotiv.
SILOSI
Kulturni centar. Silosi su zaista postali srce grada. Oni su sve što je Beogradu falilo. Mesto koje okuplja kako lokalce tako i strance koji cene dobru muziku, hranu, dobro druženje i zdrav život. Mesto za one koji su zaljubljeni u zalaske sunca i žele da budu deo jedne zdrave zajednice.
PEKARA LJUPČE
Burek.
ROŠTILJ ČAKI
Slično kao i kafana, grad je prepun kioska sa pljeskavicama, ali Čaki je institucija. Barem za Dorćolce. Preživeo je razne promene u kraju, ali je ostao veran sebi. Nema velikih reklama, nema pompe, samo pljeskavice sa onim starim ukusom koji se nije menjao. Čaki je mesto gde dolaziš kada hoćeš onu autentičnu, uličnu klopu koja te podseća zašto voliš ovaj grad.
MAKADAM
people watching place
Ova lokacija je sve što nam treba — Kosančićev venac, tihi džep Beograda koji uvek ostane skriven od gužve. Monmartre Beograda, sa kaldrmom i tim nečim što fascinira strance koji žele da osete gradske kontraste.
POSLASTIČARNICA SA STAVOM
Nakon đira po Zemunskoj pijaci, sladoled. Domaći korenti i sladoledi sa neobičnim ukusima poput rakije, ajvara, kačkavalja, a moja preporuka je onaj od suvih šljiva.
ZAOKRET
Cetinjska je urbani puls grada za mlade i one koji se tako osećaju. Zaokret kao jedno od sjajnih mesta koja tamo postoje.
PRETOP
Pečenje na način koji se jednostavno, svima dopada. Mekano, sočno i hrskavo, uz čašu penušavca, domaceg ili ne, ali uz hleb koji je sigurno domaći. Na pijaci, uz sjajnu atmosferu, ne propustite nedeljni burek i pizzu od kiselog testa. Ovde prave i PRAVE salčiće.
PEKARA SPASA
Skadarlija je nekada bila centar beogradskog boemskog života, a danas više liči na pozornicu sa scenografijom. Većina kafana samo odrađuje predstavu, a hrana i muzika su daleko od nekadašnjeg šarma. Ali Pekara Spasa odoleva toj scenografiji. Njihov čuveni gulaš od belih bubrega u lepinji je autentični deo Skadarlije, onaj iskreni trag stare atmosfere koji nije izgubio svoj ukus među suvenirima i turističkim menijima.
PIETRA TERAZZA
Nije lokalno, ali je na Kalemegdanu i to na terasi sa magičnim pogledom. Ako vas brine da li ćete neplanirano postati gost na nečijem venčanju, ukoliko ogladnite vikendom na Kalemegdanu, Pietra je siguran izbor. Napolitanska pica, kokteli i pogled na tvrđavu.
Foto: Privatna arhiva
