Moda je ciklična, trendovi dolaze i prolaze, ali floral print je večan. To je jedan od dezena na koji se uvek možemo osloniti da upotpuni izgled, onaj jedan koji nikada ne izlazi iz mode, bez obzira koliko je dugo prisutan. Cvetni motivi su kroz istoriju bili simbol lepote, prirode, plodnosti i delikatnosti, a korišćeni su u modi, umetnosti i dekoraciji.
How it started...
Floralni motivi su bili popularni u drevnim civilizacijama, kao što su Egipat, Grčka i Rim. Egipćani su koristili stilizovane cvetne motive na zidnim freskama i tekstilu. U antičkoj Grčkoj i Rimu, cveće je često bilo povezano s religioznim simbolizmom i estetskom dekoracijom odeće.
U Evropi tokom srednjeg veka, floralni motivi su uglavnom bili prisutni u tapiserijama i vezovima. Motiv ruže bio je čest u heraldici i religijskoj umetnosti. Tkanine ukrašene cvetovima bile su skupe i luksuzne, rezervisane samo za elitu.
Domorodački narodi Severne Amerike vekovima su koristili cvetne motive na odeći i aksesoarima. Rani pripadnici naroda Ožibve, koji su živeli na teritorijama današnje Minesote i Severne Dakote, poznati su po svom veštom cvetnom vezu.
Renesansa i barok
Tokom renesanse, došlo je do procvata umetnosti i kulture, što je uključivalo i bogato dekorisane tkanine s cvetnim printovima. U Italiji i Francuskoj, cveće je postalo važan element u tekstilu, simbolizujući bogatstvo i aristokratsku eleganciju. Pojava svilene industrije u Italiji dodatno je popularizovala floralne uzorke.
U 17. veku, barokni stil sa svojom raskošnom ornamentikom bio je idealan za složene floralne motive. Veliki, raskošni cvetovi na tkaninama odražavali su luksuz i dekadenciju tog perioda, posebno u francuskom dvoru Luja XIV.
Rokoko i viktorijanska era
U 18. veku, rokoko stil doneo je cvetne uzorke sa delikatnijim, pastelnim tonovima i oblim oblicima. Ovaj stil bio je posebno popularan u ženskoj modi, kao i u enterijeru, odražavajući romantičan i lepršav duh vremena.
Tokom 19. veka, u viktorijanskoj eri, floralni print je postao ključni element mode, tapeta i kućnog tekstila. Viktorianci su obožavali detaljne cvetne motive, često povezane sa viktorijanskom fascinacijom simbolikom cveća (tzv. „floriografija“), gde je svaki cvet imao posebno značenje.
Modernizam, hippie era i postmodernizam
U 1920-im godinama, modernizam je doneo apstraktnije i stilizovane floralne motive, kao deo art deco pokreta. U 1940-im i 1950-im godinama, cvetni printovi su se vratili u modu, posebno sa „New Look“ stilom Christian Diora. Ovo je bio jedan od ključnih trenutaka u upotrebi cvetnog printa u visokoj modi. Dior je inspiraciju crpeo iz oblika cveta kako bi kreirao ženstvene haljine sa suknjama u obliku latica. Cvetni printovi, naročito na haljinama za dnevne i večernje prilike, postali su simbol luksuza i elegancije.
Tokom Hippie ere, 1960-ih i 1970-ih godina, floralni print je postao simbol kontrakulture, mira i ljubavi u sklopu „flower power“ pokreta. Svetli, psihodelični uzorci sa velikim cvetovima postali su popularni u odeći, ali i u enterijeru.
Krajem 20. veka, floralni print je doživeo promene sa minimalističkim i apstraktnim interpretacijama. Modni dizajneri su eksperimentisali s različitim bojama i stilovima.
Raznolikost i održivost
Danas, floralni print je prisutan u svim aspektima mode, od luksuzne haute couture do pristupačne brze mode. U eri digitalne štampe, floralni uzorci postali su još raznovrsniji, sa mogućnostima da se stvaraju složeni i jedinstveni dizajni. Dizajneri često koriste cvetne motive da stvore modne kolekcije inspirisane prirodom, kulturom ili umetnošću.
U poslednje vreme, floralni print je povezan i sa održivim modnim praksama, gde se cveće koristi u ekološkim tkaninama, a prirodni motivi simbolizuju povezanost s planetom i ekološkim pokretima.
Haute couture
U visokoj modi floral print je interpretiran u složenim i luksuznim verzijama. Dizajnerski brendovi poput Christian Dior, Marc Jacobs, Alexander McQueen, Yves Saint Laurent, Gucci i Dolce & Gabbana poznati su po tome što koriste cvetne motive na sofisticirane načine, kroz slojevite tkanine, delikatne vezove i raskošne kombinacije boja i materijala.
Dizajner Alexander McQueen je poznat po svojoj avangardnoj estetici, često je koristio cvetne printove u kontrastu s mračnim i dramatičnim elementima. Njegove kolekcije kombinovale su romantične cvetne motive s gothic detaljima, stvarajući jedinstvenu i provokativnu viziju visoke mode.
Alessandro Michele je renesansu brenda Gucci izgradio upravo na cvetnim motivima koje je implementirao podjednako u žensku i mušku modu.
Dolce & Gabbana su se istakli po raskošnim i baroknim cvetnim printovima, inspirisanim italijanskim vrtovima, Mediteranom i sicilijanskom kulturom. Njihove kreacije obiluju velikim cvetnim motivima, često u živopisnim bojama, što unosi glamur i strast u svaku kolekciju.
Marc Jacobs svoju maksimalističku estetiku neretko upotpunjuje baš cvetnim printom, što pozudano kolekciji stvara razigrani vajb.
U visokoj modi, cvetni print se stalno reinterpretira—od delikatnih, minimalističkih cvetova do ogromnih, apstraktnih aranžmana. Bez obzira na dekadu ili stil, ovaj motiv ostaje neizostavan element mode, pružajući dizajnerima beskonačne mogućnosti da kroz cvetove izraze umetnost, identitet i kulturu.
Cvetni uzorci opstaju u modi zbog svoje svestranosti. Bilo da je u pitanju simbolika, kulturna istorija ili aktuelni trend, cvetni motivi nastavljaju da inspirišu i oblikuju modu, bez obzira na prolaznost trendova.Kako moda nastavlja da se razvija i vraća u prošlost, cvetovi svih oblika i veličina ostaju relevantni i moderni.
Foto: Instagram, Pinterest
