Ako ste mislili da je ljubav besplatna, vreme je da preispitate tu romantičnu zabludu. Ljubavi, baš kao i benzinu, raste cena. Lako je bilo nekada… Nekada je bilo dovoljno da s nekim odete u šetnju po parku i podelite sladoled ili kokice na klupi. Danas je nesnosno da podelite sladoled, a cena te šetnje može uključivati trošak: nove odeće i, naravno, pića u fensi baru jer obični kafići ne govore da ste ozbiljni i dovoljno uspešni.
Ako mene pitate, ljubav je poput starog bicikla — može se raspasti nasred puta u svakom momentu. Kako smo svi postali svesni toga da je „to tako“, počeli smo i manje da investiramo u ljubavne odnose.
Jednom sam, pre nego što su aplikacije preuzele kormilo, izašla na dejt s nekim koga sam upoznala, ni manje ni više, nego u biblioteci. Čak i tada je taj sastanak imao svoje skrivene troškove: sat vremena biranja knjige i nešto sitno para za istu tu knjigu koju nisam ni pročitala, ali sam je kupila samo da bih se pojavila kao intelektualac.
Na sve to došle su na red i „prave“ cene – dve kafe, kasnije dva piva. Sećam se, sve to ukupno je koštalo kao moj račun za struju (doduše tokom letnje sezone). Bila sam mlada, kao i moj tadašnji partner tako da smo račun podelili – slatko, i potpuno prirodno. Ali, tada je sve to delovalo tako naivno i nevino.
Da se vratim na suštinu i budem ozbiljna, po mom mišljenju neophodno je da u vreme kapitalizma i visoke inflacije postavimo pitanje – koja je cena ljubavi? Ili koliko košta pronalaženje ljubavi?
Da li je to samo pitanje cene večere u restoranu ili je stvar i emocionalne „investicije“ od koje takođe bežimo? Možda je ljubav, u suštini, poput nekog životnog kredita — stavljaš pod hipoteku sve ono što imaš nadajući se da će se isplatiti.
Britanski filozof i društveni teoretičar Bertrand Russell rekao je: “Plašiti se ljubavi znači plašiti se života, a oni koji se plaše života već su napola mrtvi.” Lepo rečeno, hvala Russellu, ali, složićete se sa mnom kada kažem da zbog ljubavi, i to veoma često, budemo upravo to – „napola mrtvi“. Dakle, ima ljubavi da je lepa – verujem u to, ali ona ima cenu – i materijalnu i emocionalnu.
Porez
Danas se ljudi upoznaju na aplikacijama, „svajp“ je novi vid romantike. Svaki pokret prsta nosi sa sobom podjednako i nadu i razočaranje. Prvo i osnovno – aplikacije su besplatne, suštinski. Ali ako stvarno želite da upoznate nekoga ko nije lik s fotografijom iz 2008. godine ili osoba odsečena od stvarnosti, potreban vam je premium nalog. U prevodu još: Slušaj muziku bez reklama. Razlika je samo u tome što ovde ne dobijate „muziku“ nego eventualni početak nečega mnogo skupljeg – veze.
Na kraju, shvatite da je prvi dejt postao slično kao kupovina polovnog automobila. Prvo ste oduševljeni onim što vidite na slici i papiru, ali čim sednete u njega, troškovi se gomilaju, a vi se pitate da li vam je ovaj auto, posebno u stanju u kom jeste, zaista potreban. I eto vas, dok trepnete, već ste potrošili i vreme i trud.
Ostavimo se aplikacija. Sećam se mog jednog jedinog pokušaja speed-datinga (blaga katastrofa). Na papiru, to je delovalo kao genijalna ideja – 5 minuta razgovora, simpatično. Ali, realnost je bila malo drugačija. Razgovori su više ličili na intervjue za posao, gde su svi pokušavali da ostave što bolji utisak. Kada sam nakon toga platila račun za piće i shvatila da sam potrošila previše na razgovore koji nisu otišli dalje od „Gde radiš?“ i „Koji film ti je omiljeni?“, zapitala sam se — da li ljubav zaista vredi toliko vremena i novca? Možda su ovi nus troškovi i gubljenje vremena samo porez koji plaćamo na imovinu koju još uvek ne posedujemo.
Ekonomija ljubavi
Aristotel je govorio o sreći i ljubavi kao krajnjem cilju života, a mnogi drugi su govorili da je prava ljubav ključ sreće. Ali, niko od njih nije živeo u ovom kapitalističkom sistemu vrednosti. Očigledno je da ne tražimo srodnu dušu, nego srodne životne standarde. Razmislite o ovome: zajednički život često znači i podelu troškova. Računi, zajedničke investicije. Sve to navodi da napravimo pametan finansijski potez.
Naravno, nije sve u novcu. Ljubav je mnogo više od toga – evo priznajem da za mene lično jeste, ali kako svet postaje sve komercijalizovaniji, čini se da čak i ljubav dolazi s cenovnikom. Možda je to ipak neizbežno u vremenu kada su i najjednostavnije stvari u životu (poput kafe za poneti) postale male ekonomske avanture.
Neprocenjiva ili nedostižna?
Da li je ljubav, kao što kažu, neprocenjiva? Možda. Ali živimo u vremenu inflacije – rastućih troškova u kombinaciji sa deficitom hrabrosti i volje – kada se podvuče računica, cena je uvek viša nego što smo spremni da platimo.
Na kraju, ako ništa drugo, ljubav može doneti neku vrstu unutrašnjeg bogatstva (nemojte se smejati). Ali dok čekamo na taj „besplatan“ deo izgleda da određene stvari moramo i da platimo i to više nego ikada ranije u našoj istoriji. I to je zapravo ključ problema.
Na kraju, koja je konačna cena ljubavi? Za mene lično najveći problem je to što zapravo ne da se kupi.
Foto: Pinterest
