Kada je Marcel Duchamp uneo pisoar u Grand Central Palace u Njujorku, sve se promenilo. Svet umetnosti više nije bio isti. Samo malo više od vek kasnije, jedna banana je proizvela slične efekte, kada je Maurizio Cattelan istu zalepio za zid pariske galerije.
Ne košta banana milion dolara, nego…
U svetu u kojem umetničko delo može biti obična banana zalepljena trakom za zid, postavlja se jedno pitanje: kako konceptualna umetnost opravdava cene koje se nalaze na njenim etiketama?
Comedian italijanskog umetnika Maurizia Cattelana, viralna banana prodata je 2019. godine za 120.000 dolara. Pet godina kasnije, ponovo ide na aukciju – ovog puta sa procenjenom vrednošću od čak 1,5 miliona dolara. Naizgled apsurdno, ovo delo budi neka suštinska pitanja o vrednosti umetnosti i granicama ironije u savremenoj kulturi.
Cattelanova banana – ili barem njena najnovija verzija, s obzirom na to da za svako prikazivanje koristi nova voćka – odavno je postala simbol – kako većina kaže – besmisla u umetničkom svetu. Njegovo delo nije jedinstveno zbog fizičkih karakteristika već zbog „potvrde autentičnosti“ i uputstava za postavljanje – i to su praktično jedine stvari koje kolekcionar zaista kupuje. I dok jedan deo javnosti likuje nad ovim sarkastičnim prikazom konzumerizma, drugi ostaje zatečen cenom i time šta je tržište umetnosti spremno da proguta.
Kad koncept nadilazi materijalnost
Cattelan je delo opisao kao „refleksiju o onome što vrednujemo“. Njegova banana predstavlja komentar na rastuće apsurde umetničkog tržišta, gde su često ideja i brendiranje vredniji od materijalne suštine. Štaviše, delo se ne prodaje zbog estetske vrednosti ili tehničke veštine, već zbog koncepta koji nadilazi materijalnost. U jednom smislu, Comedian se može shvatiti kao moderno poigravanje idejom vrednosti u umetnosti, na tragu gorepomenutnog Duchampa i njegovih konceptualnih radova poput Fontane iz 1917.
Međutim, ovakav pristup umetnosti donosi i svoje paradokse. Kritičari ukazuju na to da umetnost, kada postane toliko otvorena za interpretaciju, može izgubiti smisao. Ako je banana na zidu umetnost samo zato što je umetnik to izjavio, onda se postavlja pitanje gde je granica vrednosti i šta čini jedno delo autentičnim.
Dok za neke Comedian provocira na promišljanje o ulozi umetnosti u kapitalističkom društvu, za druge je to samo preplaćena šala, koja oslobađa bogataše od suvišnog novca.
Na kraju, cena ove banane nije samo tržišna vrednost nego i vrednosni sud o tome šta mi kao društvo smatramo umetnošću. Da li smo spremni da podržimo ironiju i apsurd u umetnosti, čak i kada to znači platiti milion dolara za voćku koja će se raspasti u roku od nekoliko dana?
Foto: Wikipedia