Priroda je u trendingu. Od vremena pandemije, kada su ljudi shvatili šta znači biti zatvoren u četiri zida, priroda je postala utičošte, beg od vrućine i betona, lepa pozadina za Instagram. Asocijacija za prirodu ranije su bili Prvi maj, roštilj i dve nedelje mora u letnjem periodu. Rad od kuće, sve duže radno vreme i sve kraći odmor, dodatno su nas otuđili od prirode, nemamo vremena. Često se vraćam periodu pandemije, sećam se tog perioda kada su ljudi manično svakog vikenda išli sa destinacije na destinaciju (vodopadi, planine, reke) kako bi se napunili energijom prirode dovoljno za celu radnu nedelju. Od tada me muči pitanje, da li prirodu konzumiramo ili negujemo?
Verujem da je sportska industrija profitirala, sve više se prodaju trenerke, patike, pametni satovi. Aksesoari koji će potvrditi naš status sportiste i ljubitelja prirode. Zdravlje kao imperativ je divna stvar i bilo bi sjajno da se nastavi, ali zdravlje nije jedan dan nedeljno u prirodi. Nekad mi se čini da je to samo pokušaj da ubedimo sebe da živimo zdravije i u skladu sa prirodom. A da li je tako?
Radiš od devet do pet, kući stižeš oko šest i jedva čekaš vikend da odeš u prirodu. Roštilj, sport, kafica, nije važno, samo da si napolju. Poneka kesa je odletela kroz prozor automobila. Kupuješ organske proizvode u plastičnoj ambalaži. Cveće u stanu se osušilo, a trava ispred zgrade je požutela. U teretanu idemo kolima. Vodu trošimo kao da imamo sopstveni izvor u kupatilu. Volimo prirodu jel’ da?
Prirodu doživljavamo kao daleku destinaciju na koju ćemo za vikend otići (najverovatnije) kolima. Tamo ćemo se zabaviti, uživati i vratiti se kući, zadovoljni. To su najčešće atraktivne destinicaje, odlična pozadina za slikanje ili blizu luksuznog restorana gde može lepo da se ruča. Nemam ništa protiv dobrog ručka, ali prirodi nije potreban dodatni sadržaj, ako već idemo u prirodu zbog nje same. Čovek je glasniji od prirode, priroda nema svoj Instagram nalog, tako da imamo samo jednu stranu priče. Druga strana je kada u prirodi naiđem na gomile smeća, na tone plastike koja pliva po Moravi i Dunavu, na sve hemikalije koji uništavaju ozon. Znam da je ekologija više puta prežvakana tema, ali očigledno da nije dobro svarena. Nije isto ubrati cvet i zalivati ga. Suština koju nismo shvatili je da mi u prirodu ne odlazimo, mi živimo u njoj. Šta nam je činiti? Za početak da posmatramo prirodu i nas kao jedno.
KAKO DA (ZA)VOLITE PRIRODU:
1. Štedite vodu
2. Koristite reciklirane materijale
3. Izbegavajte korišćenje hemikalija
4. Izbegavajte plastične kese
5. Brinite o biljkama i životinjama
6. Više hodajte ili vozite bicikl
Možete početi odmah. Ne morate čekati da vas neko pokrene i organizuje akciju čišćenja. Ponesite džak sa sobom sledeći put kad idete na izlet, nahranite vrapca na terasi. Najbitnije je da osvestimo celinu ekosistema u kome obitavamo i prihvatimo ličnu odgovornost za njegovo zdravlje. Da shvatimo da je ona svuda oko nas, svakog dana, u svakom trenutku, ne samo vikendom ili u slobodno vreme.
Fotografije: Unsplash