Seksizam na poslu: Skriveni obrasci nepravde u savremenim radnim okruženjima

U 21. veku, u vremenu kada se mnoge organizacije ponose inkluzivnošću i rodnom ravnopravnošću, seksizam na radnom mestu često opstaje u suptilnim, teško uočljivim, ali izuzetno štetnim oblicima. Dok otvoreni seksizam – poput diskriminatornih komentara ili neprijateljskog ponašanja – sve češće nailazi na osudu, mnogi drugi oblici ostaju deo svakodnevice. Ovi obrasci ne samo da utiču na profesionalni razvoj žena, već i štete organizacionim kulturama koje tvrde da su „savremene“.

SAMO ŠALA

Seksizam u radnom okruženju često se ne manifestuje kao direktno neprijateljstvo, već kao mikrosimboličke uvrede ili ponašanja koja ponižavaju žene na suptilan način. Ovo uključuje prekinute rečenice tokom sastanaka, ignorisanje predloga ili nesrazmernu dodelu „nevidljivih“ zadataka poput vođenja beleški ili planiranja događaja.

Ono što ovu pojavu čini posebno problematičnom jeste kultura ćutanja koja je okružuje. Zaposleni koji doživljavaju ovakve situacije često su obeshrabreni da progovore zbog straha od reakcije kolega, gubitka reputacije ili, još gore, odmazde.

„Nemoj preuveličavati“ ili „To je samo šala“ postali su fraze koje obeshrabruju pojedince da dublje istraže nepravdu, seksizam sa kojim se suočavaju.

RODNI JAZ

Uprkos napretku u zapošljavanju žena, vrhunske pozicije i dalje ostaju dominantno muški domen. Prema istraživanju Svetskog ekonomskog foruma iz 2023. godine, žene čine samo 28% izvršnih direktora na globalnom nivou, dok su u nekim industrijama, poput finansijskog sektora, te brojke još niže.

Ovaj jaz nije posledica nedostatka kompetencija ili ambicija kod žena, već je često rezultat institucionalizovanih prepreka. Fenomen poznat kao „stakleni plafon“ – nevidljiva barijera koja sprečava žene da dostignu najviše pozicije – i dalje je prisutan. Mnogi procesi donošenja odluka, poput neformalnih sastanaka ili društvenih okupljanja van posla, ostaju nepristupačni ženama, čime se dodatno jača isključivanje.

Jedan od najčešće previđenih aspekata seksizma na radnom mestu je dodela rodno obeleženih zadataka. Žene su često „prirodno“ zadužene za rešavanje međuljudskih konflikata, pružanje emocionalne podrške ili organizaciju timskih aktivnosti – zadatke koji se retko priznaju ili nagrađuju.

Ovaj obrazac odražava šira društvena očekivanja u kojima se žene posmatraju kao „briga za druge“. Takvi zadaci, iako važni za funkcionisanje tima, često nemaju težinu kada je u pitanju napredovanje u karijeri.

Iako se često pretpostavlja da je seksizam izraženiji u tradicionalnim sektorima poput građevine ili industrijske proizvodnje, on je i te kako prisutan u modernim industrijama, poput tehnologije ili kreativnih sektora. Na primer, žene u tehnološkim kompanijama ne samo da su manje zastupljene u tehničkim ulogama, već se suočavaju sa većom stopom „iscrpljivanja“ zbog kontinuiranog pritiska da se dokazuju.

Podaci iz izveštaja „Women in the Workplace“ iz 2024. godine pokazuju da žene u tehnološkim kompanijama napuštaju posao u znatno većem broju od svojih muških kolega, navodeći seksističku radnu kulturu kao jedan od glavnih razloga.

Kako prepoznati seksizam?

Razumevanje suptilnih formi seksizma ključni je korak u borbi protiv njega. Evo nekoliko indikatora:

• Prekidanje u razgovoru: Ako vas redovno prekidaju dok govorite, ili ako vaš doprinos postane primetan tek kada ga ponovi vaš muški kolega, suočavate se s mikrosimboličkim ponižavanjem.
• Rodna pristrasnost u dodeli zadataka: Da li su žene u vašem timu često zadužene za administrativne ili organizacione poslove?
• Manjak priznanja: Da li vaše ideje i doprinosi ostaju nezapaženi ili neprepoznati?

Šta raditi kada ga primetite?

• Edukacija: Informisanje o problemu prvi je korak ka prepoznavanju. Razumevanje fenomena poput broproprijacije (prisvajanja ideja) i staklenog plafona pomaže u identifikaciji uzroka problema.
• Dokumentacija: Beleženje incidenata daje vam osnovu za razgovor s menadžerima ili HR-om.
• Jasna komunikacija: Kada se suočite sa seksističkim ponašanjem, postavite pitanja poput: „Zašto je ovaj zadatak dodeljen meni?“ ili „Mogu li da završim rečenicu?“
• Pristup mrežama podrške: Interni ženski savezi ili eksterni profesionalni forumi mogu pružiti emocionalnu i praktičnu podršku.

ODGOVORNOST POSLODAVCA

Borba protiv seksizma zahteva institucionalnu promenu. Kompanije moraju razviti jasne politike protiv diskriminacije, sprovoditi redovne obuke za menadžere i uspostaviti mehanizme za prijavljivanje. Transparentnost u procesima odlučivanja, poput unapređenja i raspodele zadataka, ključna je za uklanjanje rodne pristrasnosti.

Foto: Pexels