Povezano
Napustio nas je David Lynch – jedan od najvećih umetnika današnjice, koji je uspeo da svoj jedinstveni unutrašnji svet pretoči u filmove, televiziju, slike i reči – kao i u muziku. Podjednako kao filmska, njegova muzička karijera bila je uzbuljiva i nepredvidljiva.
U svakom njegovom delu, muzika igra presudnu ulogu, daje specifičnu atmosferu i uvode nas u područje podsvesnog, u kojem je sve moguće. Lynch je pisao i producirao deo muzike za svoje filmove, ali je takođe znao kako da koristi poznate pesme u svojim filmovima.
Bio je majstor manipulacije, stalno upotrebljavajući velike hitove u neočekivanim delovima svojih filmova, dajući novu dimenziju klasicima Elvisa Preslija ili Roya Orbisona. Bilo da je pozajmljivao iz pop sveta ili stvarao nešto svoje, njegov pristup muzici rezultirao je momentima koji su ponekad bili jezivi, često zapanjujući, a gotovo uvek iznenađujući.
Zato se podsećamo muzike koju je Davida Lynch kreirao, ali i pesama koje su definisale njegove filmove.
DAVID LYNCH I DEBI ALBUM „CRAZY CLOWN TIME“
David Lynch je 2011. godine objavio svoj debi album, „Crazy Clown Time“. Ovaj album je njegov prvi ozbiljan korak u muzičkom svetu, ali je potpuno različit od njegovih filmskih kompozicija. To je kolekcija eksperimentalnih, mračnih, a ponekad i bizarnim zvučnih pejzaža koji oslikavaju njegov jedinstveni estetski potpis. Album kombinuje različite žanrove i stilove, od elektronike do roka, ali uvek zadržava prepoznatljivu mračnu atmosferu.
David Lynch je na albumu sarađivao i sa nekoliko drugih umetnika, među kojima je i Karen O, pevačica grupe Yeah Yeah Yeahs, koja se pojavljuje na pesmi „Pinky’s Dream“. Ova pesma se definitivno ističe na albumu jer nam slika scene koje postaju film za sebe.
„IN DREAMS“ U FILMU „BLUE VELVET“
Jeffrey Beaumont istražuje perverzni svet Lumbertona dok posmatra misterioznog Bena kako strastveno peva pesmu Roya Orbisona iz 1963. godine, „In Dreams“. Orbison je mrzeo korišćenje ove pesme nakon što je video film, ali su ga prijatelji podstakli da ga ponovo pogleda, pa je na kraju stekao neko poštovanje prema njemu. Orbison je zatim ponovo snimio pesmu, objavio muzički video koji je uključivao scene iz filma „Blue Velvet“ i započeo renesansu u karijeri koja je trajala sve do njegove smrti 1988. godine.
MUZIKA ANGELA BANDALAMENTIJA ZA „TWIN PEAKS“
David Lynch je sedeo sa Angelom Badalamentijem kada je kompozitoru ispričao šta je imao na umu za muziku u svom predstojećem misteroznom dramskom filmu.
„David Lynch je rekao, ‘Počni zagonetno, kao da se nalaziš u tamnoj šumi, a zatim pređi na nešto lepo kako bi odrazilo problem lepe tinejdžerke. Zatim, kada to postigneš, vrati se i napravi nešto tužno, pa se ponovo vrati u tužnu, zagonetnu tamu'“, prisećao se Badalamenti 2014. godine.
U jednom pokušaju, Badalamenti je stvorio eteričnu „Laura Palmer’s Theme“, jednu od mnogih vrhunskih kompozicija na jednom od najuticajnijih saundtrekova svih vremena. Bilo da je instrumentalna ili sa vokalistkinjom Julee Cruise, Badalamentijev mračni, zagonetni dream pop postao je jednako kultni kao i sama serija. Tema je osvojila Grammy 1991. godine.
„LLORANDO“ IZ FILMA „MULLHOLLAND DRIVE“
Nadrealistička neo-noir misterija iz 2001. godine oslanja se na izuzetno čudnu izvedbu pesme „Llorando“ u mestu poznatom kao Club Silencio. Betty (Naomi Watts) i Rita (Laura Harring), dva lika koja smo upoznali u prvoj polovini filma, odlaze zajedno u klub kasno u noć. Sede u publici i gledaju kako stvarna pevačica i kantautorka iz Kalifornije, Rebekah Del Rio, izvodi emotivnu špansku verziju pesme Roya Orbisona „Crying“. Betty i Rita postaju sve uznemirenije kako izvedba odmiče — sve dok Del Rio iznenada ne padne usred pesme, a njen glas nastavlja da se čuje, dok stvarnost počinje da se raspada. Genijalno!
„IN HEAVEN“ IZ FILMA „ERASERHEAD“
Ključni trenutak ovog filma dešava se kada se radijator Henryja Spencera otvori i otkrije malu pozornicu, na kojoj misteriozna Dama peva jednostavnu, 98-sekundnu tužnu pesmu „In Heaven“. Ova jeziva melodija — koju su napisali David Lynch i Peter Ivers — fascinirala je publiku koja je dolazima na projekcije u ponoćnim terminima, a obrade ove pesme počele su da se pojavljuju na setlistama bendova poput Bauhaus i Pixies.