Povezano
Ah, taj momenat kada otkrijete Hermana Hessea. Možda je to bilo u srednjoj školi, kada su nam njegove knjige padale u ruke kao tajni manifest mladalačkog bunta. Možda smo ga pronašli u ranom dvadesetim, u trenucima kada smo tražili odgovore na pitanja o smislu, identitetu i duhovnosti. Hese, pisac koji je znao kako je to biti izgubljen, neshvaćen, željan nečeg uzvišenog i neimenovanog.
Herman Hesse je bio bard unutrašnjeg putovanja, majstor onih priča u kojima junaci napuštaju ustaljene tokove života kako bi pronašli sopstvenu istinu. Demijan, Sidarta, Stepski vuk, Igra staklenih perli – njegove knjige bile su namenjene onima koji su u književnosti tražili nešto više od radnje: potragu za smislom, filozofsku meditaciju, unutrašnju revoluciju.
ZAŠTO SMO GA ČITALI?
Hesse se čitao jer je govorio o onome što smo osećali, a nismo znali da izrazimo. Njegovi junaci su bili intelektualci, sanjari, buntovnici protiv buržoaskog načina života i duhovne učmalosti. Njegova proza je nosila snažan egzistencijalni nemir i potrebu za transcendencijom. Bio je to pisac koji je umeo da spoji Istok i Zapad, Nietzchea i Budu, psihoanalizu i mistiku.
I što je najvažnije, Hesse nam je davao potvrdu da je u redu osećati se drugačije, da je lutanje prirodan deo puta, i da se smisao često nalazi izvan granica konvencionalnog sveta.
ZAŠTO GA DANAS VIŠE NE ČITAMO?
Pedestih godina prošlog veka, Hesseova popularnost drastično je opala, a 1955. prodaja njegovih knjiga dostigla je najniži nivo. Međutim, nakon njegove smrti 1962, interesovanje za njegova dela ponovo je poraslo, posebno u SAD, gde su sredinom 1960-ih postala bestseleri zahvaljujući kontrakulturi. Mladi su u njegovim knjigama prepoznali teme traganja za identitetom i duhovnog prosvetljenja, dok su elementi „magičnog teatra“ u Stepskom vuku često tumačeni kao aluzija na psihodelična iskustva. Heseova popularnost se iz SAD proširila na Evropu.
Ali čak i danas, kada otvorimo njegove knjige, nešto je drugačije.
Možda je Hesse bio pisac prelomnih životnih trenutaka, a sadašnjica nas tera da stalno prelazimo iz jedne faze u drugu, bez preteranog zadržavanja, bez dublje introspekcije. Upravo nam ta dublja introspektivna pitanja deluju passe, površno. Kao da smo sve te odgovore već dobili instant na Instagramu.
Osim toga, ono što smo u njegovim delima nekada videli kao duboku potragu za identitetom, sada nam može delovati kao eskapizam. Svet u kojem živimo od nas traži akciju, ne kontemplaciju. Umesto da zamišljamo svoj unutrašnji svet kao Stepskog vuka ili da sedimo pored reke sa Sidartom, mi pišemo mejlove, osvajamo karijere, čeznemo za kapitalom i preživljavamo turbulentne društvene promene.
Hesse je bio pisac koji se bavio krizama identiteta, egzistencije, duhovnosti. A danas? Danas krize više ne tretiramo kao priliku za unutrašnju transformaciju, već kao problem koji treba brzo rešiti. Ako se osećamo izgubljeno, ne tražimo odgovore u romanima, terapiju započinjemo kratkim videima na društvenim mrežama, slušamo podkaste, i prepuštamo se algoritmima. Naš duhovnik postao je ChatGPT. Više ne tražimo učitelje u piscima, filozofima, tražimo ih u life coach-evima, TikTok psiholozima i motivacionim govorima. I neka trajanje sadržaja bude spakovano u 60 sekundi.
Hesse je pisao za one koji su bili spremni da dugo lutaju pre nego što pronađu odgovor. Narativi u njegovim romanima oslikavaju upravo to, likove koji teže ka prosvetljenjem.
Danas, međutim, ne volimo mnogo da lutamo. Za spoznaju sebe i sveta oko sebe koristimo mape, instrukcije, konkretne korake podeljene po sledovima 1, 2, 3, 4, 5.
Njegovi junaci birali su samoću da bi spoznali istinu, dok mi skoro pa nikada ne sedimo u pukoj tišini makar sedeli sami, preplašeni onim što bismo mogli čuti.
Da li je Hesse zastareo, da li je zaista toliko passe, a njegovo delo plitko? Možda je nemački dobitnik Nobelove nagrade samo postao suviše spor za vreme u kojem živimo, a njegove borbe, i borbe njegovih likova navodno prevaziđene.
HOĆE LI SE HESSE IKADA ČITATI (PONOVO)
Određeni veliki pisci povremeno se vraćaju u centar pažnje (Fjodor Dostojevski, Franz Kafka, Albert Camus), možda će i Hesse doživeti novi talas popularnosti. Možda će neka nova generacija želeti da pronađe vrednost u sporom, reflektivnom, jednostavnom, bez intriga, drame, dešavanja.
Uostalom, čovek nikada ne prestaje da traži odgovore, samo se menja način na koji ih traži. Hesse je bio i ostao vodič za unutrašnje lavirinte. To mu se ne može osporiti.
Foto: Pinterest