Na predstojećoj Pesmi za Evroviziju, Tamara Popović – Tam će nastupiti sa pesmom „Durum, Durum„, koja se brzo izdvojila kao jedan od favorita u trci za sledećeg predstavnika Srbije na prestižnom takmičenju.
„Durum, Durum“ ima eterični vajb i zaraznu energiju, a Tam je za BURO. otkrila nesvakidašnju inspiraciju za pesmu koju je pronašla u dalekoj istoriji naše zemlje. Pored toga, dala nam je teaser svog nastupa na PZE, ali nam je govorila i o evrovizijskim hitovima koje obožava da sluša, ali i o daljim planovima za 2025. godinu.
TAM ZA BURO. PRED PZE: SVE O PESMI „DURUM, DURUM“
Reci nam nešto više o numeri sa kojom ćeš se predstaviti na “Pesmi za Evroviziju” – koje je značenje reči “durum”?
– Pesma „DURUM DURUM“ simbolizuje lepotu zajedništva, budnost, postojanost, novi početak i slavljenje života. Sadrži poetičnost našeg jezika, mantričnost dodola i savremeni elektro zvuk. To je igra i pesma koja prožima sve vremenske udaljenosti i različitosti, uz jaku svest o promeni i izbor da u mraku vidimo svetlost i verujemo u bolje sutra i ponovno rađanje. „Durum“ je vrsta tvrde pšenice, koja je jedna od prvih kultivisanih vrsta pšenica tokom neolitske revolucije. U kontekstu pesme, „durum“ označava čvrstinu i povezanost sa prošlim vremenima, a primalni ritam ove pesme budi nešto primordijalno u nama.
Pisala si da si inspiraciju pronašla u istoriji našeg naroda – šta te je tačno nadahnulo i zašto si zaronila baš u prošlošt?
– Primarno polazište mi je bilo da pronađem nešto što nam je svima zajedničko, pa sam išla sve dalje i dalje u prošlost. Pronašla sam to zajedništvo u neolitu, ključnoj tački u razvoju čovečanstva kakvo danas poznajemo, a jugoistočna Evropa, naročito prostor istočnog i središnjeg Balkana, bila je čvorište gde su se susreli različiti civilizacijski tokovi. Pre 82 veka, grupe naseljenika sa severozapadne Anadolije stigle su na obale Dunava, donoseći stoku, seme žitarica, ali i unapređeni način života – stalna naselja, poljoprivredu, grnčariju i novu tehnologiju kamenih oruđa. Na našim prostorima imamo značajna arheološka nalazišta iz doba neolita, na šta sam htela da skrenem pažnju.
Šta možemo očekivati od tvog scenskog nastupa, kao i autfita na PZE?
– Sama priča o pesmi sadrži nazake nastupa. Režiju i vizuale radi Kosta Đuraković, koji je bio deo Konstraktinog vizuelnog tima, i koji je moj dugogodišnji prijatelj. Koreografiju radim sa mojom standardnom ekipom iz Novog Sada – koreografom Igorom Savinom i sa devojkama sa kojima nastupam već par godina, uz novog člana tima. Autfite, koje dizajnira moja višegodišnja saradnica Marina Perić, će se naslanjati na prošlost, ali je savremen kroj i izrada. Svi zajedno radimo na tome da donesemo nešto novo na PZE scenu, a što će ispratiti pesmu i njenu suštinu. Moram i da pomenem divnu Milicu Fajgelj, koja mi je neizostavan član tima što se tiče produkcije i organizacije.
Kako zamišljaš spot za “Durum Durum” i da li će se to desiti?
– Trenutno se fokusiramo na nastup, ali razmišljali smo kada bismoradili u kom smeru bi išao, i svakako bi bio produžetak estetike nastupa. Mistično, vanvremensko, plesno, toplo.
Koje su prema tvom mišljenju top 3 najbolje pesme koje su se ikada pojavile na Evroviziji?
– Ne mogu baš da kažem koje su objektivno najbolje (ako objektivno postoji), ali ja lično najviše volim i najčešće pustim „Molitvu“, „Qele Qele“, „Arcade“, „Wild Dances“, „Euphoria“ i „Ramonda“.
U karijeri si imala dosta kolaboracija – koji muzičar, odnosno muzičarka su ti “neispunjena želja” kad je reč o saradnji?
– Volela bih da nekad radim sa Senidom, to je od početka negde još neispunjena želja. Što se tiče ostalih, radila bih feat sa svim ljudima sa kojima sam već radila – Nika, pocket palma, Teya…. Filip Baloš i ja evo nemamo nijedan konkretan projekat zajedno, iako se konsultujemo za sve, tako da se nadam da će se to uskoro ostvariti.
Koje pop zvezde te inspirišu kada je reč o muzici, a koje kada je reč o vizuelnom imidžu?
– Rihanna oduvek i zauvek. Od novijih generacija Rosalia, Billie Eilish, SZA, Kali Uchis.
Posle nastupa na PZE, šta još pripremaš u 2025. godini?
– Album sedi i čeka me strpljivo da ga završim, to je sledeće.
Fotografije: Goran Popovski