Slavne antičke ruševine i renesansne freske? Check. Dramatični realizam? Check. Introspektivni ekspresionizam Munka, ili avangardna snaga modernizma? Check. Drugim rečima, Rim has it all. Ako je destinacija za ovogodišnje prolećno putovanje, italijanska prestonica – onda ste dobro birali, jer sve gorenavedeno (i još mnogo više) možete pronaći – nešto na ulicama, nešto u mnogobrojnim galerijama i muzejima večnog grada.
CARAVAGGIO, KAO NIKADA DO SADA
Malo je umetnika čiji rad izaziva toliko strasti, kontroverzi i divljenja kao što je to slučaj sa Caravaggiom. Ova grandiozna izložba u Palazzo Barberini slavi majstora tenebrizma u dosad neviđenom obimu, donoseći čak 24 njegova dela iz kolekcija širom sveta.
Osim što ćete videti njegovo rano slikarstvo i radove koji su ga proslavili u Rimu, izložba pruža i ekskluzivnu priliku da se poseti Villa Aurora, privatna rezidencija koja čuva jedinu poznatu Caravaggiovu zidnu sliku, Jupiter, Neptun i Pluton. Ovaj mistični barokni mural, naručen od strane kardinala opsednutog alhemijom, nije dostupan javnosti – ali zahvaljujući ovoj izložbi, imate priliku da ga doživite.
Poseban dragulj postavke je i Judith koja odseca Holofernovu glavu, slika brutalne snage i užasa, u kojoj se gotovo može čuti kako krv šiklja iz presečene arterije. Ako volite umetnost koja vas ostavlja bez daha, ovo je izložba koju ne smete propustiti.
Izložba je otvorena do 6. jula.
MUNCH. UNUTRAŠNJI KRIK.
Nakon više od 20 godina, Edvard Munk se vraća u Rim. Palazzo Bonaparte je domaćin najopsežnije retrospektive ovog norveškog majstora do sada, sa čak 100 dela pozajmljenih iz Munch Museum u Oslu.
Ovo nije samo prilika da vidite različite verzije čuvenog Krika (1895), već i da zaronite u Munkov svet kroz slike poput Noćne svetlosti (1922–24), Devojaka na mostu (1927) i Smrti Marata (1907). Izložba istražuje Munkovu opsednutost ljudskom psihozom, smrću i egzistencijalnim teskobama – teme koje su ga učinile jednim od pionira ekspresionizma.
PICASSO, UMETNIK I STRANAC
Pablo Pikaso je često slavljen kao umetnički revolucionar, ali ova izložba u Palazzo Cipolla otvara drugačiji pogled na njegov život – onaj iz ugla političkog egzila i identiteta stranca u Francuskoj.
Iako je proveo većinu života u Parizu, Pikaso nikada nije dobio francusko državljanstvo, a izložba istražuje kako se taj osećaj izopštenosti odrazio na njegovu umetnost. Postavka okuplja više od 100 radova, uz pisma, fotografije i dokumente koji osvetljavaju njegove političke i umetničke borbe.
Poseban segment posvećen je delu Proleću u Rimu iz 1917. godine, kada je Pikaso boravio u Italiji sa Jeanom Cocteauom i Sergejem Djagiljevim, istražujući klasične forme koje će kasnije oblikovati njegov neoklasicistički period.
Ovo je izložba za one koji žele da razumeju Pikasovu umetnost ne samo kao estetsku revoluciju, već i kao duboko lično i političko iskustvo.
Foto: Instagram (@barberinicorsini, @munchmuseum, @museodelcorso)