Optimizam kao luksuz: Dajte nam hleba i biće nade

Kažu da je optimizam stvar ličnog osećaja, nekima može delovati i biti predstavljena kao deo unutrašnje odluke da svet gledamo kroz ružičaste naočare. Ako se makar malo osvrnemo na društvene tokove kroz čitavu ljudsku istoriju, uvidećemo da je optimizam neraskidivo vezan za nešto mnogo opipljivije od našeg unutrašnjeg mira, duhovnog stanja, itd. – za ekonomiju (čitaj: stanje na računu).

HLEBA I NADE

Kada su stomaci puni, ima i nade, ima i volje. Realno, smešno je, ali ima bukvalno fizičke snage. Kada su džepovi prazni, filozofija života postaje mračna. Antički Rim je imao pravilo „hleba i igara“ jer su vladari znali da dobro raspoloženje naroda ne dolazi iz čiste prirode, avokada i ostalih zeleniša, već iz punih trpeza i sirove zabave koja odvraća pažnju od problema. Slično tome, u periodima ekonomske ekspanzije, ljudi su optimističniji, hrabriji, skloniji rizicima i inovacijama. Kada ekonomija posrne, pesimizam se širi kao virus. Kod nas, kada ekonomija posrne, vraćamo se na pravilo antičkog Rima, ali to je već problematika sama za sebe.

Atina je doživela kulturni i filozofski procvat tokom 5. veka p.n.e., kada je ekonomski napredovala zahvaljujući trgovini, pomorskoj moći i eksploataciji srebrnih rudnika. Tokom tog perioda, nastali su temelji zapadne filozofije (Sokrat, Platon), demokratija doživljava procvat i svoje prve temelje, umetnost i arhitektura dostižu vrhunac.

Međutim, kada je Peloponeski rat oslabio Atinu i iscrpeo njene resurse, došlo je do političke nestabilnosti, gladi, nemara građana.

STRAH OD SUTRA

U stabilnim ekonomijama, ljudi mogu da planiraju budućnost, maštaju i investiraju u dugoročne ciljeve. U slučaju kada inflacija divlja, kad su cene stanova nedostižne, a poslovi nesigurni, horizont razmišljanja se sužava na puko preživljavanje, nema više nade, sutrašnjica je samo još jedan u nizu dana koji se svodi na neprestanu borbu. Ne razmišljamo o velikim projektima, već o tome kako pregurati nedelju, mesec, godinu…

To je ujedno i razlog zbog kojeg su vremena velikih ekonomskih skokova obeležena kulturnim i tehnološkim procvatima.

Primera radi – posleratni ekonomski bum pedesetih godina u SAD nije samo podigao životni standard, već je doneo i eksploziju optimizma u umetnosti, muzici i nauci. S druge strane, Velika depresija tridesetih godina 20. veka unela je sumorne tonove u filozofiju i književnost, odražavajući osećaj izgubljenosti i besperspektivnosti.

Krah berze 1929. godine i Velika depresija uništili su poverenje u ekonomski sistem i izazvali globalni talas pesimizma. Ljudi su gubili poslove, kuće, ušteđevinu, a stopa samoubistava je naglo porasla. Kultura tog doba odražavala je beznađe – od pesimističkih romana Johna Steinbecka – Plodovi gneva, Istočno od raja do crno-belih filmova koji su prikazivali siromaštvo i neizvesnost.

INDIVIDUALIZAM U BOGATSTVU, ZAJEDNIŠTVO U KRIZI

Interesantno je da se u vremenima ekonomske stabilnosti slavi individualizam. Priče o samostalnim preduzetnicima, self-made milionerima i ličnom uspehu dominiraju javnim prostorom.

Ali kada ekonomija potone, kao maleni gmizavci vraćamo se zajednici, solidarnosti i kolektivnim vrednostima. To pokazuje da optimizam nije samo psihološka osobina, već društveni fenomen oblikovan okolnostima. Kad je sve dobro, nije nam potreban niko. Kada stvari krenu da se ruše, okrećemo se oko sebe i tražimo ruku spasa.

VEŠTAČKI OPTIMIZAM

Naravno, postoje i trenuci kada se optimizam veštački održava. Berzanski baloni, prevelika zaduženja i prividni prosperitet često stvaraju osećaj lažne sigurnosti, koji se raspršuje pri prvoj ekonomskoj oluji. Optimizam tada nije znak realnog napretka, već samo posledica privremenog obilja. To je možda i najveći problem današnjice. Neiscrpan lažni optimizam, ekonomska „sigurnost“ koja u svakom momentu može da se rasprši. Svesni situacije, potajno se trudimo da suzbijemo strah (nekada čak i moral) kako bismo živeli privid sigurnosti.

Na kraju pravo pitanje nije da li optimizam zavisi od ekonomije – jer zavisi. Neminovno je i neodvojivo – ekonomija i optimizam plešu, ponekad u harmoniji, ponekad u neskladu, ali uvek povezani nevidljivim nitima dok retki sede i svedoče plesu u prvim redovima.

Foto: Pexels