FEMINO MAČO 06: Operi prokleti blender!

Loklan, najmlađi sin porodice koja je privukla najviše pažnje u trećoj sezoni serije “White Lotus”, nikome od analitičara, kolumnista i blogera nije preterano bitan. Da li zapravo nisu u stanju da ga shvate ili su nam adolescenti interesantni samo kada kolju i pucaju?

U moru analitičke pomame koja je već kulja stranim i ovdašnjim medijima, Loklan je nekim spontanim konsenzusom kolumnista proglašen najbleđim, najnedovršenijim i najslabije razrađenim likom treće sezone serije. Reč je najmlađem detetu disfunkcionalne, bogate porodice sa Zapada koja bi trebalo da predstavlja oličenje životnog uspeha po meri te strane sveta. Scenario forsira podelu na Zapad materijalno i Istok – spiritualno, ali kritične situacije u koje likovi dospevaju pokazuju da nije sve tako jednostavno. Loklan je treće dete, vidno marginalizovan u okviru same porodice, mladić na vrhuncu adolescentske krize, zbunjen na svaki način na koje jedno ljudsko biće može biti zbunjeno. Ne zna ko je, ne zna šta želi i šta mu prija, seksualno je potpuno konfuzan, radi stvari po automatizmu ili preporuci (“idi na plažu”, “pročitaj knjigu”, “reci to i to”). Jedino što o sebi pouzdano može da kaže jeste da je pleaser – osoba koja udovoljava drugima i čini sve da drugima bude prijatno. I ta informacija, koju sam izgovara, nije suvišna, iako je iz njegovih postupaka jasno sa kakvom motivacijom radi sve što radi. Ona je minimalni i jedini izraz samorefleksije, razumevanja sebe što i jeste glavni napor i težnja u tom životnom periodu. 

POLJUBAC

Stariji brat nije tu da mu pomogne jer je verna replika oca (“Moj uspeh zavisi od tvog uspeha”), ličnost koja je ponosna na to što je napravljena iz jednog komada i što nema smisla ni za kakve nijanse. Život je novac, zabava i privlačno telo, sve ostalo je suvišno, nepotrebno. Biti muškarac znači biti osvajač, apsolutno dominantan, emocionalno nedodirljiv. U muškom svetu ovog vremena sve se vrti oko proteina i testosterona, a ostalo su “budističke gluposti” (komentar koji daje na sestrinu želju da ostane na Tajlandu zarad duhovnog napredovanja) i kao takav, on je idealan naslednik oca i idealan sin majke, godinama sluđene lorazepamom, koja jedva čeka da se vrati kući jer u svetu u kom se našla ništa ne razume, sve joj je odbojno, ništa ni ne pokušava da shvati, ali o svemu ima predrasude.

Samim tim, Sakson prema mlađem bratu ima patronizurajući odnos, uči ga svojim vrednostima, odnosno kontroliše da li je popio proteinski šejk i kako razgovara sa ženama. Modelira njegov nastup, određuje pravac razvoja njegovog tela. Kada se dogodi incestuozni momenat koji ga potpuno izbacuje iz takta, nakon faze sluđenosti praćene neprestanim povraćanjem, sve što može da kaže Loklanu, koji oseća distancu u odnosu, jeste banalna narcistička fraza – Nemoj da me voršipuješ, odnosno posmatraš kao božanstvo. Slušaj me, ali me nemoj obožavati. Ne postoji drugi način da on, iz pozicije mladog, privlačnog, uspešnog egocentrika, razume zbunjenost mladića kojeg tako samouvereno priprema za život. Sakson ne sumnja u svoje lekcije, ne sumnja da je skapirao život. Kasnije će i sam otkriti da nije sasvim imun na etička ograničenja i emocije ali ovo je priča o Loklanu. Dakle, Sakson ne može da sagleda svet iz perspektive drugog što znači da ne može da bude ni pedagog. Koristan je zapravo samo sebi i time je zadovoljan.

Činjenica da ni najrigidnija desnica nije grmela na incestuoznu scenu čini mi se kao potvrda suštine odnosa među braćom – nije reč o zaljubljenosti u starijeg brata nego o potrebi da se stopi s njim, preuzme njegov identitet, da se bude kao on uz svu već postojeću zbunjenost oko sopstvene seksualnosti. Baš u trenutku pravdanja Saksonu zbog poljupca i masturbacije, Loklan poteže alibi o sebi kao pleaseru. U ovoj konkretnoj situaciji, to je samo delimično tačno jer mu je bratovljevo telo od prve epizode neprestano u fokusu. To ne mora nužno značiti privlačnost, niti moguću biseksualnost, koliko traganje i čeprkanje po minskom polju adolescentske seksualne samospoznaje.

S druge strane, interesantno je sa koliko nestrpljenja je publika čekala upravo tu epizodu kada će se među braćom to, što je jasno anticipirano, konačno i desiti. Tih dana, scena poljupca Saksona i Loklana bila je najviralnija na društvenoj mreži X a bilo je i dosta onih koji su se ljutili što im nije pruženo više. Svet je na trenutak zaboravio da je reč o incestu, prastarom tabuu i nemoguće je ne pitati se – Zašto? Da li zbog toga što Loklanova adolescentska, hormonska konfuzija dozvoljava izlet u zabranjeno (ma, kako da ne?) ili što je lepim, privilegovanim, boljim-od-nas ljudima ipak dozvoljeno više? Ili sve? Da li je bič osude i zgražavanja brzopotezan samo na prosečnima i onima ispod proseka?

PERVERTIRANJE EMPATIJE

Ni preuzimanje sestrinog sna Loklanu neće proći olako. Za razliku od brata, Pajper ne podučava najmlađeg već od njega traži podršku kad god sa roditeljima zagusti. Zna da će je dobiti. Jasno joj je da Loklan ne izgovara – ne, osim kada ga okolnosti to jest drugi članovi porodice ne pritisnu jače za svoje prohteve. Kada mu se noć u budističkom manastiru dopadne i izgovori da bi tu mogao da ostane čitav život (ili možda samo želi da potvrdi vrednost sestrine opredeljenosti kako bi joj udovoljio, a time se očešao i o njen stav/viziju/usmerenje) iz nemog Pajperinog pogleda se jasno čita ljutnja. Zašto? Zato što “krade” nešto što je njeno ili zato što je već shvatila da je komformistička strana njenog bića jača od bilo kakve duhovne potrage za odgovorima. Da li je ceo spiritualni koncept devojke koja (još uvek) ima i može da ima sve samo hir, želja da se razlikuje ili način da se utekne od porodice u kojoj zaista, takva kakva je, ipak ima najzreliji pogled na život? Nema sumnje u njenu iskrenost kada, grcajući, priznaje toj istoj porodici da je činjenica da soba u manastiru nema klimu jača od težnje za prisutnošću na budistički način.

Da li su privilegovana deca, finansijski prezaštićena, nesposobna za najprostije stvari ili je Loklanova bezvoljnost na putu ka superiornoj muškosti toliko teška da isključuje minimum zdravorazumskih poteza – svejedno je

Pajper boli sopstvena osrednjost, zaglibljenost u banalnosti komfora i izobilja što i jeste porodični svetonazor. Oduševljena majka, sada već u višednevnom deficitu lorazepama, u tom trenutku je najponosnija na nju. Viktorija, prvakinja u banalnim izjavama treće sezone serije, kaže da bi greh prema siromašnima bio da oni ne uživaju u svemu što imaju. Kad već imaju. Veličanstveno pervertiranje empatije. Najbizarnije razotkrivanje kvaliteta sreće zasnovane isključivo na finansijskom blagostanju, sreće koja se ipak može preživeti samo pod sedativima i dopuniti alkoholom i steroidima. Majčina radost je očevo razočarenje. Još jedan član porodice neće moći da preživi pustoš koja se sprema, pad u siromaštvo. Ocu, provajderu i zaštitniku (kako sam kaže od bede, krize i traume) ostao je samo Loklan. Samo se on još nije izjasnio.

BLENDER

Da li bi mogao da živiš bez krova nad glavom? – pita otac, tvorac i uništitelj, u poslednjim danima pre nego što će, a još nije odlučio, biti detronizovan pred najbližima ili će ih pobiti kako bi ih spasao što bede što gorke istine o njemu samom.

Da, mogao bih – odgovara pleaser. Intuitivno mu je jasno kakav se odgovor od njega očekuje i ispaljuje ga kao iz topa. Samo dan kasnije, odlučuje da napravi sebi proteinski šejk kako ga je učio brat. Blender je prljav. U njemu postoji nekakav talog. Taj talog je od prethodne večeri u blenderu koji je otac ispraznio jer je “kokosovo mleko za pina coladu pokvareno”. Dakle, vrlo je logično da su i ostaci u blenderu pokvareni. Za ime Boga, sve što se muti, muti se u čistim blenderima! I Loklan to zna. Operi prokleti blender! Ne, zašto bi? Samo dodaj protein i vodu. Da li su privilegovana deca, finansijski prezaštićena, nesposobna za najprostije stvari ili je Loklanova bezvoljnost na putu ka superiornoj muškosti toliko teška da isključuje minimum zdravorazumskih poteza – svejedno je. Pola sata “smrti” je neophodno kako bi taj čuveni treći sin (sa sasvim drugačijom funkcijom u bajkama) opravdao svoje postojanje u seriji i zaokružio ga. Adolescent će “videti Boga” i to je uvod u izlazak iz magle. U kom pravcu će se dalje razvijati, ka proteinima, meditaciji ili nečem trećem, nevažno je. Autori serije nisu stvorili bled lik. Iscrtali su poretret adolecenta u zenitu konfuzije sve do ključnog iskustva koje ćemu otvoriti vrata zrelosti. Loklan se upoznaje sa kategorijom odgovornosti za sebe samog. On nije progonjen traumom kao Rik, lik sa sudbinom najsličnijom junacima helenskih tragedija, niti licemer kao Belinda, niti fatalistični spasitelj drugog kao Čelsea, niti dobri Gajtok koji zaista živi po pravilima svoje vere sve do momenta kada popušta pod sumanutim pritiskom i počini zločin (a zločin je put ka uspehu i svetu preko puta Zapada), ali može biti najsrećniji član svoje porodice u vremenu koje dolazi. Ili najzadovoljniji, možda potpuno autsajder koji će razočarati sve osim sebe. Može biti bilo šta ali po svom izboru. I, nema sumnje, ubuduće će sigurno prati blender.

* Glumac Sem Nivola koji igra Loklana objasnio je ono što u seriji ne saznajemo – da blender nije oprao jer je mislio da je Sakson već tog jutra mutio protein pa je “samo dodao”. To ne menja stvari. Pokazuje da je sa distanciranim bratom identifikacija i dalje vrlo snažna ali, bez ikakvog preteranog pridikovanja, ostaci proteina ne liče baš na seme otrovnog voća. čak i da su najsvežiji ostaci mućenog praha tu, pranje blendera je neophodno zbog same strukture supstance koja je ostavljena da stoji. Svaki pasionirani bilder to zna. Zna kako proteinski šejk “stari”.  Da li je Loklan pasioniran u bilo čemu? Ili prati šta mu se preporučuje i nameće? I na iskustvo dodira muškog tela usuđuje se tek pod dejstvom droge.  Prljav blender je ok jer je bratovljev a do efekta istog – šta mislite koliko mu je stalo?

Mišljenja izrečena u Kolumnama pripadaju isključivo autoru i ne odražavaju stavove BURO.Srbija redakcije!

Fotografije: HBO Max / Promo