BookTok i Bookstagram: Ko piše budućnost knjiga?

Knjige su nekada bile tihe stanarke prašnjavih polica, a danas? Danas žive svoj najbolji život na TikToku i Instagramu. BookTok i Bookstagram nisu samo trendovi za mlađe generacije ‒ oni su prava mala revolucija koja menja način na koji čitamo, šta čitamo i ko uopšte uzima knjigu u ruke. Izdavači su zbunjeni, autori oduševljeni, a čitaoci? Pa, oni su ti koji drže sve konce. Ovo nije samo još jedan prolazni hit na mrežama ‒ to je pokret koji spaja ljude širom sveta i vraća književnost u centar pažnje. U vremenu kada se činilo da će ekran progutati papir, ove platforme pokazuju da knjige imaju glas. U Srbiji, gde čitanje nije uvek na vrhu liste prioriteta, ovo bi moglo da bude vetar u leđa za novu generaciju čitalaca.

BookTok: Kada knjiga postane viralna

TikTok je mesto gde sve mora da se desi brzo – i knjige su se prilagodile. BookTok, zajednica zaljubljenika u književnost, pretvara romane u hitove u samo nekoliko sekundi. Video u kojem neko plače zbog tužnog kraja ili “vrišti” od oduševljenja može da proda hiljade primeraka preko noći. Uzmimo “Sedam muževa Evelin Hugo” Tejlor Dženkins Rid kao primer – knjiga iz 2017. godine, gotovo zaboravljena, eksplodirala je 2021. godine kad ju je BookTok podigao na tron. Prodaja? Skok od preko 700%. U Srbiji još uvek kaskamo, ali domaći BookTokeri polako pale iskru – od književnih hitova, preko savremene književnosti, pa sve do klasika koji doživljavaju renesansu. Domaći izdavači već uplivavaju u te vode, jer ko ne bi hteo da iskoristi ovu mašinu za prodaju? Ovde ne radi samo brzina – BookTok gradi zajednicu gde čitaoci dele emocije i stvaraju veze kroz priče koje su ih dirnule. U Srbiji, na primer, BookTokeri sve češće preporučuju domaće i strane nove mlade autore, dok stariji naslovi dobijaju novi život. To nije samo prodaja – to je nova vrsta književnog razgovora koji ne poznaje granice učionica, amfiteatara ili književnih krugova.

Bookstagram: Fotografije knjiga koje odišu estetikom

Na Instagramu je priča malo drugačija, ali jednako moćna. Bookstagrameri su majstori estetike – knjiga pored šolje kafe, u savršenom ambijentu ili savremenom svetlu postaje umetnost. I nije samo do lepog kadra – ovi kadrovi utiču na to što ljudi kupuju. U Srbiji Bookstagram već godinama raste tiho, ali sigurno. Profili koji slave klasike, internet hitove ili savremenu literaturu privlače sve više pažnje. Knjižare i izdavači i ovu platformu vide kao odličnu priliku za popularizovanje književnosti. Rezultat? Knjige koje bi možda stajale u prašini sada su na listi želja mnogih. Ali Bookstagram nije samo površna lepota – to je prostor gde se raspravlja o temama, likovima i porukama koje knjige nose. Na primer, zajednica slavi različitu plejadu autora, od starih, već poznatih autora do novih imena, gradeći most između tradicije i modernog. Ovi profili često postaju mini književni klubovi, gde se razmenjuju mišljenja i inspirišu različite generacije čitalaca.

Šta dobijamo, a šta gubimo?

Ova mrežna groznica ima dve strane. S jedne, novi pisci dobijaju šanse da se probiju bez velikih izdavača, a stari naslovi doživljavaju renesansu. S druge strane, ima onih koji kritikuju da sve ovo favorizuje brzu popularnost nad pravom vrednošću. Da li je knjiga dobra ako nije virlana na mrežama? Možda i nije fer pitanje, jer BookTok i Bookstagram ipak vraćaju čitanje u modu – posebno kod mladih koji su pre bili protivnici, favorizujući digitalne formate. U Srbiji, gde knjige često gube bitku sa ekranima, ovo je šansa da se stvari promene. Statistika kaže da se prodaja knjiga za tinejdžere udvostručila zahvaljujući ovim platformama. Ipak, ovo nije samo pitanje brojki – ove mreže menjaju način na koji doživljavamo književnost, čineći je dostupnom svima. Kritičari možda imaju poentu, ali zanemariti snagu ovih platformi značilo bi propustiti priliku za širenje književnih horizonata.

Književnost 2.0

BookTok i Bookstagram nisu samo prolazna moda – oni su dokaz da knjige mogu da prežive digitalno doba. Možda neće spasiti svakog autora ili izdavača, ali sigurno spašavaju čitanje od zaborava, kotirajući ga visoko na društvenoj lestvici. Sledeći put kad listaš TikTok ili Instagram, zastani na tren – možda te baš tamo čeka roman koji će ti promeniti poglede na svet. U Srbiji tek počinjemo, ali jedno je jasno: knjige su se preselile na društvene mreže, i tu ostaju. Ove platforme nisu samo megafon za knjige – one su prostor gde se rađaju nova prijateljstva, rasprave i inspiracija među čitaocima. Kod nas, gde književnost često ostaje u senci drugih medija, ovo je prilika da se stvori zajednica koja slavi priče, bilo da su domaće ili strane. A ko zna, možda će upravo jedan domaći BookTok video ili Bookstagram post inspirisati sledeći veliki roman koji će osvojiti svet.

Knjige su tu da ostanu

BookTok i Bookstagram pokazali su da književnost nije stvar prošlosti ‒ samo je dobila novi filter. U Srbiji, gde čitanje često ostaje u senci, ove mreže nude šansu da knjige ponovo postanu deo svakodnevnice. Možda neće svi postati knjiški moljci, ali jedno je sigurno: dok god postoje entuzijastični ljudi koji predstavljaju književnost u pravom svetlu, objavljujući sjajne utiske o knjigama i praveći različite interaktivne i vešto osmišljene sadržaje, čitanje ima budućnost ‒ i to kakvu.

Fotografije: Pexels