Mjuzikl Balkan ekspres na Terazijama kao tačka susreta prošlog i sadašnjeg

Pretpremijera mjuzikla Balkan ekspres u Pozorištu na Terazijama bila je svojevrstan povratak. Povratak duha jednog kultnog filma, vremena koje je obeležilo generacije bivše Jugoslavije, društvenog poretka u kojem je moral bio stvar lične odluke, a herojstvo prisutno i u najneočekivanijim krugovima društva.

Mjuzikl Balkan ekspres u režiji Darijana Mihajlovića, nastao po tekstu Gordana Mihića i adaptaciji Milene Depolo, nije pokušao da kopira kultni film (što su neminovno mnogi očekivali) nego je otišao korak dalje. Pretočio je poznatu i voljenu priču u žanrovski smeli teatarski rolerkoster emocija koji balansira na ivici između humora, drame i muzičkog teatra. I u tome uspeo.

BALKAN EKSPRES – STARA PRIČA, NOVI ZVUK

Stara priča o muzičarima-prevarantima koji, pod maskom kabaretske trupe, pokušavaju da prežive u okupiranoj Srbiji tokom Drugog svetskog rata, u ovom mjuziklu dobija drugačiji ritam, i doslovno i figurativno. Muzika Zorana Simjanovića, već dobro poznata i upečatljiva, dobila je novi sjaj u obradi Aleksandra Sedlara, koji je napisao i nekoliko novih kompozicija, čime je dodao savremen emocionalni spektar celokupnog dela, a da pri tom ne narušava njegov retro-šarm. U stihovima koje izvodi Lili – u sinoćnoj podeli snažna, a krhka Anja Mit, prepoznaje se tragičnost koja koristi umetnost kako bi zaštitila ono najvrednije: dostojanstvo, ljubav i porodicu.

Replike su žive, odlično odglumljene, uvek tačne. A kako i ne bi bile, kada jednom uđu u narod nisu više samo deo umetnosti, postaju deo kolektivnog sećanja.

GLUMAČKI ANSAMBL KOJI DRŽI PRIČU NA RAMENIMA

Sinoćna publika ima privilegiju da gleda različite nijanse dobro poznatih likova. Sinoć su se istakli Slaven Došlo kao Popaj – suptilan, šarmantan, prkosan i topao, sve u isto vreme, Arsenije Tubić Pik, koji je tačno izbalansirao dozu crnog humora i ljudskosti. Dušica Novaković kao Tetka bila je pravi scenski motor, neodoljiva i snažna posebno u najtežim trenucima.

Posebnu toplinu unele su Anja Mit i Ksenija Repić kao Lea, a publika je sa posebnom pažnjom pratila svaki trenutak koji su delile sa Popajem, kao i svaku otpevanu numeru. Obe su na kraju predstave bile ispraćene najvećim ovacijama publike.

REŽIJA KAO OMAŽ

Režija Mihajlovića je smislena i uvažena. On nije strogo insistirao na rekonstrukciji, već na oživljavanju atmosfere uz suptilne moderne elemente.

Znao je kada da dopusti tišini da preuzme pozornicu, kada da dozvoli muzici da progovori umesto dijaloga, a kada dijalog da postavi u centar radnje. Ono što je ovaj mjuzikl učinilo drugačijim jeste ravnoteža između urnebesne komike i suzdržane, ali jake emocije. U jednom trenutku publika se smejala na glas, u drugom pumpala, a već u sledećem potpuno zatišje. I to i jeste sva suština Balkan ekspresa, kako samog filma, tako i ovog mjuzikla.

VIŠE OD NOSTALGIJE

Mjuzikl se može površno tumačiti kao oda jednom kultnom filmu. Mđeutim, on je više komentar današnjeg vremena. Likovi u Balkan ekspresu i danas su među nama. I to čini ovu predstavu živom, relevantnom i neophodnom.

Balkan ekspres je još jedan prikaz koji potvrđuje činjenucu da u vremenima mraka, crni humor, moral, prijateljstvo i ljubav (pa čak i sitni lopovi) jesu najveća svetlost i najveća nada.

Ukoliko ste voleli film, ova predstava će vam definitivno probuditi sećanja, a možda vas ona navedu da ponovo zapevate neku od onih melodija koje se, čini se, nikada neće zaboraviti.

Foto: Dalibor Tonković