U trci za posao 2025: Ljudi 1 – Algoritmi 0

Ulaskom u 2025. godinu, tržište rada spolja izgleda mirno, ali ispod površine sve vrvi od napetosti, stagnacije i nezadovoljstva – to je bar naš lični utisak.

Kompanije sporo popunjavaju radna mesta te možete videti jedan oglas koji je aktivan nekada i više meseci, a veliki broj zaposlenih je zapravo nezainteresovan i demotivisan za promenu, tj. ostaju na svojim poslovima više iz straha nego iz želje, jer smatraju da je teško pronaći nešto bolje.

U tom kontekstu, dodatni potres izazivaju političke odluke, kako u našoj tako i u drugim evropskim zemljama i zemljama Amerike. Trenutno, ljudi ulaze na tržište rada, upravo u trenutku kada nestabilna ekonomska klima, vođena stalnim promenama koje unose dodatni haos.

AI – pomoćnik koji komplikuje stvari

U pokušaju da se snađu, mnogi nezaposleni okreću se alatima veštačke inteligencije za pomoć u traženju posla. Od aplikacija koje automatski sastavljaju CV i propratna pisma, do alata koji umesto vas konkurišu na desetine oglasa dnevno (da, došli smo i do te faze napretka AI tehnologije). S tim u vezi deluje kao da je tehnologija konačno tu da preuzme stres zapošljavanja na sebe. Ali, postoji problem: upravo te tehnologije dodatno zamućuju tržište rada.

Naime, AI alati koji pomažu kandidatima da konkurišu, zapravo ulaze u direktan sukob sa AI alatima koje koriste poslodavci i tako nastaje začarani krug u kome obe strane sve manje veruju sistemu. Kompanije su već godinama koristile softvere za automatsku selekciju kandidata koji pretražuju CV-jeve u potrazi za ključnim rečima koje se poklapaju sa opisom posla. Rezultat? Samo oni kandidati čiji dokumenti izgledaju kao da su već deo oglašene pozicije prolaze prvi krug. S tim u vezi ne dolazi se do kandidata koji bi uz minimalnu obuku bili spremni da preuzmu poziciju. Ili suprotno, već jesu kvalifikovani ali im CV ne sadrži dovoljno ključnih reči.

U pokušaju da „prevare sistem“, kandidati sve češće pribegavaju preterivanju, ulepšavanju biografija i pisanju propratnih pisama koje više liče na reklamu nego na realno predstavljanje. Sve to dodatno urušava poverenje poslodavaca u proces. Mnogi se stoga sve više oslanjaju na ono što ne može da se falsifikuje – lične preporuke. Dakle, došli smo u eru gde preporuka bivšeg kolege, nadređenog ili poslodavca može da vam obezbedi siguran novi posao.

Iako je internet učinio oglase za posao dostupnim svima, i dalje se 50% do čak 85% pozicija popunjava preko ličnih veza. Umesto da unapredi jednakost, veštačka inteligencija zapravo dodatno osnažuje elitizam u zapošljavanju jer oni koji nemaju jake mreže kontakata ostaju po strani.

Algoritamska trka bez pobednika

Alati kao što su LazyApply i JobCopilot obećavaju da će umesto korisnika konkurisati na stotine oglasa dnevno – ovde govorimo o većim državama i sistemima u kojima ima više stotina različitih oglasa za posao, u našoj zemlji to nije slučaj. No, i za njih posledice su ozbiljne. Kompanije koje su ranije dobijale stotine prijava, sada dobijaju hiljade od kojih većinu ne stigne ni da pogleda. A kada napokon i naiđu na nekoga ko odgovara, često se postavlja pitanje: da li je ovo stvaran kandidat ili proizvod AI-a?

Procene su da, globalno, oko 45% ljudi koji su u potrazi za poslom koristi AI da piše CV i propratna pisma. To je broj koji stalno raste, ali bez garancije za uspeh. Tehnologija, umesto da otvori vrata, vrata čini ih još težim za otvaranje. Da li to znači da i kompanije i ljudi moraju da se odreknu AI tehnologija u ovom slučaju?

Kome AI pomaže, a kome odmaže

Najveći gubitnici ovog sistema su oni iz nižih socio-ekonomskih slojeva. Istraživanja sa Harvarda pokazuju da su profesionalne mreže i dalje u velikoj meri zasnovane na klasnim razlikama. To znači da ljudi iz siromašnijih slojeva imaju manje pristupa kvalitetnim vezama, a samim tim i manje šansi da dođu do dobro plaćenih pozicija. Posebno kada su u pitanju mladi ljudi, ili ljudi koji su tek diplomirali na fakultetima.

Zato, u vremenu kada se AI koristi za gotovo svaki aspekt života, ironično je što najefikasniji alat za pronalaženje posla ostaje – ljudski kontakt.

Kako se istaknuti u doba AI haosa?

Umesto da se oslanjamo isključivo na automatizaciju, vreme je da oživimo nešto što je tehnologija pokušala da zameni: autentičnu radoznalost i međuljudske veze. Pravi networking ne počinje molbom za posao, već interesovanjem za tuđi rad. Razgovarajte sa ljudima iz industrija koje vas zanimaju. Pitajte ih šta zaista rade, čime se bave, šta vole kod svog posla, a šta im je teško. Učite.

Cilj više nije samo dobiti posao. Cilj je postati osoba koju neko iskreno želi da preporuči. Jer to je ono što AI još uvek ne ume, da vas prepozna kao nekog vrednog poverenja.

Foto: Pexels