Povezano
Naše ljubavi više nisu iste i to nije nužno loše. Ako ste u poslednje vreme primetili da se oko vas vode sve glasnije debate o tome kako bi veza trebalo da izgleda, niste jedini.
Dok neki iznova otkrivaju čari bračne rutine, kuvanja u dvoje i nedeljnih pijaca, drugi poručuju: ljubav nije institucija, već fluidna energija. Dobrodošli u 2025. godinu u kojoj su emocije političke, a odnosi podeljeni u dve sve snažnije struje: anarhisti i tradicionalisti.
Iako sve deluje novo, u suštini, reč je o najstarijem pitanju: kako živeti zajedno, a ostati svoj? I da li se ove dve struje mogu pomiriti.
Anarhisti: sloboda iznad svega
Ljubavni anarhista nije nužno protiv ljubavi. Naprotiv – on (ili ona, ili oni) vole snažno, ali bez hijerarhije. Umesto da jednu osobu stavlja na vrh emocionalne piramide, oni vrednuju više veza podjednako: prijateljstva, povremene ljubavne susrete, porodicu.
U Srbiji, ovaj pristup često izaziva podignute obrve, ali postaje sve prisutniji, ne samo među urbanom omladinom već i među onima koji su doživeli više razočaranja nego zdravih ljubavnih odnosa. Anarhista neće nužno odbaciti monogamiju, ali je neće ni idealizovati. On ne traži polovinu, već celovitost u sebi i autentičnu povezanost sa drugima.
To su ljudi koji otvoreno govore o emocijama, koji dele tekstove o „emotivnoj odgovornosti“ i organizuju večeri za razmenu osećanja, a ne samo telefonskih brojeva. Oni će vam reći da žele ljubav, ali ne po cenu slobode. I ne, ne traže izgovor za neobavezni seks, traže novu definiciju odnosa i ljubavnih odnosa.
Tradicionalisti: stabilnost
S druge strane, imamo povratak tradicionalizmu u mekoj, romantičnoj formi. To nije stari patrijarhalni model (barem ne još uvek), već potreba za sigurnošću, poznatim kodom, strukturom. Žene i muškarci koji se odlučuju za ovu struju žele stabilnost: zajednički život, podeljene obaveze, brak, decu. Ali pre svega – sigurnost.
Na društvenim mrežama, to su oni koji propagiraju „slow love“, pišu statuse o čarima zajedničkog života i poručuju da „nije loše biti old-school i da moraš da znaš šta želiš“. Oni traže partnera koji će ih držati za ruku u svemu, a ne saputnike, ili samo jednu od osoba koju imaju u svom životu.
U Srbiji, tradicionalna veza nikada zapravo nije izašla iz mode, ali sada se pojavljuje u novoj verziji: žena koja radi, zarađuje, ali i voli da kuva. Muškarac koji je empatičan, ali i dalje „preuzima inicijativu“. Par koji ne beži od rutine jer veruje da je doslednost nova romantičnost.
Između dva sveta – kom vi pripadate?
Većina nas nije isključivo jedno ili drugo. Možemo želeti bliskost, ali i granice. Slobodu, ali i posvećenost. Možda se i mi krećemo u oscilaciji, jedno leto provedemo kao emotivni nomadi, a sledeću zimu sanjamo stabilnost i božićne pidžame u paru.
Važno je da znamo da nijedna od ovih struja nije pogrešna. Ljubavni anarhista i tradicionalista dele istu osnovnu želju: da budu viđeni, prihvaćeni i povezani. Samo biraju različite puteve i načine na koji žive život.
Ovo je doba nepoverenja i iscrpljenosti kada je reč o emocijama, te ne čudi što su odnosi postali i ideološki izbor. Više ne biramo samo osobu, biramo sistem vrednosti koji ta veza nosi sa sobom.
Dakle, kad sledeći put budete pričali s prijateljima o tome zašto vas neko privlači (ili odbija), možda nećete pričati o frizuri, osmehu ili zanimanju. Možda ćete u stvari reći: sviđa mi se jer ne pokušava da me kontroliše ili verujem mu jer zna šta hoće. I možda ćete se zapitati – u kom taboru sam ja? Anarhista? Tradicionalista? Ili nešto treće – lično, hibridno i van okvira? U svakom slučaju, ovaj „trend“ nalaže da ćete lakše pronaći partnera ukoliko uspete se opredelite.
Foto: Pexels