Povezano
Moda je prostor koji se neprestano menja, iz sezone u sezonu, oličavajući duh vremena u kojoj se stvara i oblikuje. U poslednje vreme, pored na desetine izmena kreativnih direktora u vodećim luksuznim brendovima, moda iznova prolazi kroz još jednu, suptilniju transformaciju. O čemu se radi?
Oko 2018. godine počela je da se upotrebljava reč blandification kada je moda u pitanju, a odnosila se na trend pojednostavljivanja logotipa velikih modnih brendova. Međutim, izgleda da se logotipi sada ponovo menjaju, vraćajući se na staru „raskošnost“.
Kako se to desilo?
Moda kroz promene logotipa
Istorijski gledano, Hedi Slimane je bio taj koji je započeo blandification trend, promenivši ime Yves Saint Laurent u Saint Laurent Paris 2012. godine, uz novi logo – ali su gotovo svi ostali ubrzo pošli tim putem.
Burberry, Fendi, Balenciaga, Balmain, Ferragamo, Zegna, Givenchy – svi su to radili. Nekada se radilo o grafičkom pojednostavljenju radi bolje čitljivosti logotipa na ekranima telefona i ikonama na društvenim mrežama, a nekada o rebrendiranju, sa ciljem da se ime olakša i da se unapredi prepoznatljivost.
Ali, sada moda donosi novu promenu: Saint Laurent već neko vreme ponovo koristi staru tipografiju, Burberry je uveo novi logo nakon povratka Daniela Leeja, dok se na Dior džemperima s debija Jonathana Andersona vratio stari logo pisanim malim slovima.
Otkako je Pharrell Williams postao kreativni direktor, čak su i Louis Vuitton logotipi počeli da se šire i umnožavaju u čitav spektar monograma i fontova, kao alternative tradicionalnom klasičnom logotipu koji i dalje ostaje prisutan s unutrašnje strane odevnih komada.
U modnoj kući Celine, sa Michaelom Riderom na čelu, stari monogrami sa „C“ vratili su se na marame i torbe – iako je novi logo koji je ranije ustanovio Slimane ostao nepromenjen, a verovatno će takav i ostati, piše nss mag.
Postepena evolucija modnih logotipa otprilike odgovara zatvaranju ciklusa demokratizacije luksuza, koji je simbolično okončan smrću Virgila Abloha, koji je dostupnost (barem kulturnu) mode učinio fokusom svog rada. Takođe, tome je doprinela i pandemija koronavirusa.
Demokratizacija proširila je igralište mode, koje sada ponovo počinje da se sužava, što se vidi u brzom i progresivnom padu, pa gotovo i zaboravu mnogih modnih brendova nastalih tokom 2010-ih.
Sa krizom u prihodima komercijalne mode, problem je postao očigledan: ako se mnogi brendovi koji se bore za pažnju iste ciljne grupe previše međusobno liče, postaje nemoguće razlikovati ih – a samim tim i dati prednost jednom u odnosu na drugi.
Drugim rečima, luksuz je možda shvatio da je vreme da se vrati ličnom karakteru i prepoznatljivoj identitetu – po mogućstvu čak i nostalgičnom. A prvi korak ka toj promeni jeste upravo ažuriranje logotipa, kako bi se razlikovao od niza logotipa ispisanih velikim slovima i bez serifâ.
Naravno, zanimljivo je i što se ovaj fenomen pojavljuje upravo paralelno sa sezonom velikog kreativnog obnavljanja, koja je već u toku s debijima Jonathana Andersona, Michaela Ridera i Glenna Martensa, a koja će kulminirati debijem Demne u kući Gucci narednog marta.
U pitanju je faza u kojoj se ne menjaju samo kreativne direkcije, već i mnogi menadžeri i izvršni direktori, kao i strategije proizvodnje, komunikacije i distribucije.
To je trenutak svežine u kome bi logotipi prošlosti, pisani velikim slovima, jednostavnim fontom, mogli platiti cenu.
Od svih složenih mehanizama koji određuju život jednog brenda, logo je na kraju ipak njegovo najjavnije izražajno sredstvo: a sada je jasno da, ako luksuz želi da preživi, mora da što preciznije definiše svoj identitet.
Fotografije: instagram ysl; celine; burberry; givenchy; dior;