Eduardo Risso: Strip scena je trenutno veoma živa

U toku je 19. Hercegnovski strip festival (HSF – od 5. do 10. septembra) koji su otvorile tri sjajne izložbe: radovi 12 svetskih majstora stripa (specijalnih gostiju) i izložba Stevana Subića „Deset godina posle“ u galeriji „Josip Bepo Benković“, kao i izložba „Hugo Pratt – Corto Maltese: Nasleđe, delo i biografija“ u galeriji „Sue Ryder“. Ovogodišnje izdanje najsadržajnije je i najzanimljivije do sada, a među gostima su najveće strip zvezde Crne Gore, regiona, Evrope i sveta.

– 150 umetnika iz 20 zemalja došli su u Herceg Novi, u Boku, Crnu Goru, na šest dana spektakla, kulturološkog, umetničkog, i ljudskog – jer umetnici koji su ovde ne mogu biti ništa drugo do dobri ljudi, poručio je organizator Nebojša Mandić, koji je zajedno sa kolegom Jovanom Subotićem prošlog petka proglasio festival otvorenim.

„Devetnaest godina – ovo više nije hobi i zabava, ovo je misija na koju smo se Nebojša i ja otisnuli zajedno sa Nikolom Ćurčinom. Donosimo u ovaj grad kulturu, zabavu, osmehe – radimo to i ove godine“, istakao je organizator Jovan Subotić zahvaljujući se svima koji su od ove, kao i godinama unazad, uz festival.

Eduardo Risso je jedan od specijalnih gostiju festivala. U poslu je od kraja osamdesetih. Poslednjih godina, kroz „Dark Night: A True Batman Story“ za DC Comics, počinje njegova posvećenost radu na jednom od najpoznatijih superheroja, a iste te godine i rad na projektu „Moonshine“ za Image Comics, na kojima radi i danas. Pored toga ovaj sjajan umetnik je radio i naslovnice za stripove „Red Sonja“, „Superman“ i mnoge druge. Od 2010. godine predsedava organizacionim odborom „Crack Bang Boom“ – Međunarodnog kongresa stripa u gradu Rosario (Argentina). Tokom razgovora za BURO. gospodin Risso je sa nama podelio mnoga zanimljiva razmišljanja.

Kakva je budućnost stripa?

Najpre mislim da je strip scena veoma živa tako da i moja očekivanja idu u smeru konstantnog rasta tržišta. Mnoga se vrata otvaraju, ona nemaju direktne veze sa stripom ali su inspirisana njime i tako nadograđuju scenu. Danas ovu devetu umetnost vidimo u filmovima, televizijskim serijama, na mnogim platformama i u video igricama. To me navodi na zaključak da je strip scena veoma vitalna. Na početku strip je većim delom naginjao ka andergraund kulturi a danas je, kao što ste rekli, gotovo deo mejnstrima.

Da li je to dobro za buduće generacije čitalaca, crtača i pisaca?

To nekako zavisi od tržišta do tržišta. Uvek je dobro imati svoje mesto. U mom slučaju, kada sam počinjao, ciljevi su mi bili jasni i niko mi nije govorio šta treba da radim. Mislim da je u tome rešenje. Potrebno je da sam sagledaš svoje mogućnosti i želje. Ukoliko je to ambicija vezana za karijeru – zgrabi je u uradi to. Nemoj sedeti i čekati da to neko drugi uradi umesto tebe, ili da misliš da će ti se jednostavno posrećiti. To je pogrešno.

Čini mi se da je nekada priča imala važniju ulogu u stripu. Danas je to crtež, njegova dinamika i oštrina. Šta je važnije crtež ili priča?

Za mene je to dokazivanje tvrdnji, razmena mišljenje u prči. Mislim da to nije samo stvar scenarija već i načina na koji će nacrtani likovi to nositi kroz priču. Da, mislim da je to veoma važna stavka.

Možete li nam reči kako izgleda vaša dnevna rutina što se tiče crtanja?

Moj radni dan je veoma sličan nekom kancelarijskom poslu. Počinjem da radim oko pola deset ujutru, pravim pauzu u podne. Onda se malo promuvam po kući, provedem vreme sa svojom ženom, potom dremnem – da, to je veoma važno. Zatim se vratim u studio oko tri poslepodne i radim do pola sedam. Za svojim radnim stolom, u crtanju provedem šest do sedam sati.

Koje su tri najvažnije stavke koje današnji strip crtači treba da znaju?

Nema ih tri, već jedna – on mora da razmišlja. Da razmišlja bolje od količine tabli koje nacrta. Recimo, u mom slučaju iskustvo me je menjalo. Kada sam počinjao, crtao sam mnogo, bez previše razmišljanja. U jednom trenutku sam shvatio da crtam previše, na primer oko pedeset tabli mesečno. Ali, kada to postigneš počinješ da misliš bistrije i rađaju se nove ideje. Tada razmišljanje preuzima primat.

Na kraju par trik pitanja. Betmen ili Supermen?

Betmen.

Marti Misterija ili Dilan Dog?

Uh, to je teško… Dilan Dog ipak. Njega sam čitao više nego Martija.

Fotografije: Vuk Ilić, Nemanja Ristić (dron), Uroš Milovanović