Mone je gubio vid kad je naslikao delo – sada prodato za 50 miliona evra

Na aukciji u Parizu postavljen je novi rekord kada je reč o prodaji dela čuvenog impresioniste Kloda Monea u Francuskoj. Njegovo monumentalno platno sa motivom irisa (perunika) dostiglo je cenu od čak 50 miliona evra.

Cena ove slike znatno je prelaženje početnih procena stručnjaka, koji su očekivali da će rad biti prodat za sumu između 22 i 30 miliona evra. Do drastičnog skoka cene došlo je usled izuzetno napetog i dugog nadmetanja.

U borbi za ovo remek-delo učestvovalo je šest zainteresovanih kupaca, a pobedničku ponudu na kraju je dao telefonski klijent kojeg je zastupala Džen Hua, potpredsednica aukcijske kuće Sotheby’s za azijsko tržište.

Platno „Perunike”, nastalo u periodu između 1924. i 1925. godine, do ove aukcije nikada nije bilo prikazano javnosti još od trenutka kada je naslikano. Pored toga što predstavlja rekord za samog Monea na tlu Francuske, ova prodaja nosi i titulu najskuplje prodatog umetničkog dela u istoriji francuskih aukcija, ukoliko posmatramo čiste nominalne iznose bez uračunavanja inflacije.

Međutim, kada se primeni finansijski proračun koji uzima u obzir inflaciju i promenu valuta kroz decenije, apsolutni istorijski rekord u Francuskoj i dalje drži Pablo Pikaso sa svojom slikom „Pjeretina svadba”. To delo je prodata na aukciji u Parizu 1989. godine za tadašnjih 314,9 miliona franaka (što je u momentu uvođenja evra odgovaralo sumi od 48 miliona evra), a kada se taj iznos uskladi sa današnjom stopom inflacije, realna vrednost te prodaje iznosi čak 104,2 miliona evra.

Klod Mone je definitivno bio glavna zvezda aukcijske večeri u Parizu, pošto su i ostala njegova izložena dela zabeležila izuzetne prodajne rezultate. Pored „Perunika”, u ponudi se našlo i platno „Žalosna vrba ili Drvo vatre”, inspirisano motivima iz umetnikovog čuvenog vrta u Živerniju, koje je dostiglo cenu od 9,7 miliona evra. Uspešno su prodate i preostale dve slike: pejsaž reke Sene prodat je za 4,3 miliona evra, dok je prikaz kuće okružene ružama doneo dodatnih 2,5 miliona evra.

Ukupan rekord za jednu Moneovu sliku iznosi 110,7 miliona dolara (sa uračunatim provizijama), a postavljen je 2019. godine u kući Sotheby’s u Njujorku prodajom slike „Plast sena“ (Meules, 1890).

Mone je gubio vid dok je slikao „Perunike“

Pored visoke umetničke vrednosti, ova grupa od četiri slike privukla je veliku pažnju kolekcionara i zbog svoje istorije. Sva dela su iz Moneovog ateljea direktno nasledio njegov sin Mišel Mone. Kasnije ih je otkupila uticajna pariska trgovkinja umetninama Katja Granof, nakon čega su postala deo prestižne privatne zbirke porodice Šlumberže.

Zbog činjenice da su decenijama bila potpuno skrivena od očiju javnosti u privatnom vlasništvu, njihov izlazak na tržište izazvao je ogroman interes međunarodnih kupaca.

Priča o tome kako je delo stiglo do porodice Šlumberže govori mnogo o Moneovom položaju tokom pedesetih godina XX veka, kako piše ArtLyst.

Tadašnji umetnički krugovi su njegova kasna dela često odbacivali kao rad ostarelog slikara koji gubi vid. Ipak, dve vizionarske žene su prepoznale njihovu pravu vrednost: Katja Granof, uticajna pariska galeristkinja ruskog porekla, i udovica Marsela Šlumberžea, bogatog pionira naftne industrije koja je izbegavala pariskle elite.

Kada je Moneov sin Mišel 1956. godine ponudio na prodaju zbirku slika iz Živernija, Katja Granof je rizikovala sopstvenu imovinu da bi ih otkupila, oslonivši se na pozajmicu gospođe Šlumberže, koja je zauzvrat izabrala upravo platno „Perunike“.

U isto vreme, u SAD su takođe počeli da menjaju svest; njujorški MoMA je 1950-ih kupio prve slike umetnika, čija je slobodna apstraktna forma duboko inspirisala vodeće američke slikare tog doba, poput Sema Frensisa.

Sama slika „Perunike“, širine blizu dva metra, predstavlja pravo tehničko i vizuelno čudo. Na platnu nema klasičnog horizonta – plavetnilo koje posmatrač vidi istovremeno je i nebo i njegova refleksija na površini vode, motiv koji je Mone razvijao decenijama.

Iako mu je vid bio teško oštećen kataraktom, umetnik je u tim godinama stvarao monumentalna dela koja po svojoj filozofskoj ambiciji i dubini pariraju velikim imenima kasnije apstraktne ekspresionističke umetnosti, poput Marka Rotka i Barneta Njumena.

Zbog privatne prirode njenog vlasništva, slika je decenijama bila sklonjena od očiju javnosti u domu porodice Šlumberže. Zbog toga je njena površina ostala potpuno netaknuta – platno nikada nije restaurirano niti lakirano, čuvajući izvornu, zapanjujuće slobodnu i sirovu energiju poslednjeg stvaralačkog perioda majstora impresionizma.

Naslovna fotografija: Sotheby’s via Bestimage / Bestimage / Profimedia