Povezano
Od fantastičnih svetova i pitanja identiteta do digitalne umetnosti i savremenog slikarstva, izložbe u Srbiji do kraja oktobra i početkom novembra donose dovoljno razloga da slobodno vreme provedemo u galerijama, pa čak i da zbog neke izložbe isplaniramo putovanje. Kada se dani skrate, a temperature počnu da padaju, lako je prepustiti se rutini koja podrazumeva što manje izlazaka iz kuće. Ipak, ovogodišnja jesen donosi prilično dobar razlog da napravimo izuzetak. Od Subotice do Niša, galerije širom Srbije predstavljaju umetničke prakse koje se bave nekim od najzanimljivijih pitanja savremenog društva: odnosom tela i identiteta, stvarnosti i imaginacije, tehnologije i prirode, ali i našom gotovo neprekidnom potragom za srećom.
Bilo da ste zainteresovani za savremenu umetnost, eksperimentalne medije ili klasičnije likovne forme, izdvojili smo sedam izložbi koje vredi upisati u kalendar. Neke su već otvorene, druge tek predstoje, a pojedine su sasvim dobar povod za jednodnevni izlet.
Uputstvo za sreću, Amer Hadžić (Kragujevac)
Aleksić Galerija – od 24. oktobra do 30. novembra 2026.
Može li nam Snoopy objasniti nešto o egzistencijalnim problemima odraslih? U umetničkom univerzumu bosanskohercegovačkog umetnika Amera Hadžića, junaci crtanih filmova i stripova napuštaju bezbrižni svet detinjstva i postaju protagonisti mnogo složenije, ponekad i neprijatno prepoznatljive stvarnosti.
Izložba Uputstvo za sreću, koja se 24. oktobra otvara u kragujevačkoj Aleksić Galeriji, okuplja slike, skulpture i diorame inspirisane popularnom kulturom, grafitima i urbanim pejzažima. Prepoznatljivi likovi nalaze se u prostorima ispunjenim natpisima koji obećavaju uspeh, sreću i bolju budućnost. Međutim, ono što na prvi pogled izgleda kao optimistična poruka, u Hadžićevim radovima neretko postaje komentar društvenog pritiska da neprestano budemo zadovoljni, produktivni i uspešni.
Sarkazam i humor ovde funkcionišu kao sredstvo kritike savremenog društva, dok prostorne instalacije i skulpture, među kojima je i Snoopy na skejtbordu, otvaraju mogućnost drugačijeg doživljaja poznatih motiva. Hadžićeva umetnost posebno je zanimljiva zbog načina na koji nas najpre privlači vizuelnom neposrednošću pop-arta, da bi nas zatim suočila sa pitanjima koja nisu nimalo bezazlena.
Svet fantastike na papiru (Valjevo)
Moderna galerija Valjevo – od 24. oktobra do 21. decembra 2026.
Nakon što ju je tokom mesec dana u beogradskoj Galeriji Kolarčeve zadužbine pogledalo više od šest hiljada posetilaca, izložba Svet fantastike na papiru nastavlja svoj put u Valjevu, gradu čija je umetnička istorija neraskidivo povezana sa fantastikom i nasleđem slikara Ljube Popovića. U organizaciji Fondacije Mihajlović – Feniks, postavka predstavlja radove više od šezdeset umetnika, obuhvatajući različite generacije, poetike i pristupe fantastičnoj umetnosti. Među autorima su Miodrag Dado Đurić, Leonid Šejka, Vladimir Veličković, Ernst Fuks i Oto Rap, ali i brojni savremeni umetnici koji nastavljaju da istražuju granice vidljivog i imaginarnog.
Kroz sedam tematskih celina izložba prati različita lica fantastike, od stvaralaštva grupe Mediala do savremenih interpretacija mitskih, nadrealnih i simboličkih svetova. Posebnost postavke čini fokus na radovima na papiru, od crteža i grafika do akvarela i kombinovanih tehnika.
Ukoliko vam je potreban dodatni razlog za odlazak u Valjevo, otvaranje izložbe 24. oktobra, u podne, pratiće i nastup Sonje Kalajić na violini i testeri.
The Discipline, Slavica Obradović i Sonja Radaković (Subotica)
Savremena galerija Subotica – do 14. novembra 2026.
Koliko je naše telo zaista naše, a koliko je oblikovano očekivanjima drugih? Ovo pitanje nalazi se u središtu izložbe The Discipline, na kojoj umetnice Slavica Obradović i Sonja Radaković istražuju odnos ženskog tela, identiteta, društvenih normi i discipline.
Iako dolaze iz različitih umetničkih praksi, obe autorke polaze od tela kao prostora neprekidnog oblikovanja. Slavica Obradović, koja se pored vizuelne umetnosti profesionalno bavi sportom i pole danceom, istražuje granice fizičke transformacije, telesne dismorfije i naučenih predstava o ženstvenosti. Sonja Radaković u svom radu koristi iskustvo klasičnog baleta, njegovu repetitivnost, disciplinu i stroge estetske zahteve, preispitujući granicu između kontrole nad telom i slobode njegovog izražavanja.
Naziv izložbe pritom nosi zanimljivu dvosmislenost: disciplina istovremeno može biti instrument potčinjavanja i sredstvo emancipacije. Ono što društvo nameće kao poželjnu telesnu formu, umetnice pokušavaju da preoblikuju u prostor ličnog otpora. Postavka obuhvata nove i ranije radove, a performativni segment projekta dodatno naglašava značaj tela ne samo kao umetničkog motiva već i kao medija.
Whiteness of Whiteness – Streaming Silence in 24 fps, Boris Kandolf (Niš)
Paviljon u Tvrđavi – do 8. novembra 2026.
Šta zapravo vidimo kada gledamo belu površinu? I koliko naše iskustvo boje zavisi od svetlosti, materijala i načina na koji opažamo svet oko sebe? Niški umetnik Boris Kandolf u izložbi Whiteness of Whiteness – Streaming Silence in 24 fps polazi upravo od ovih pitanja, istražujući odnos između beline, prostora i ljudske percepcije.
Kroz instalacije i printove iz svog novijeg stvaralačkog ciklusa, Kandolf razmatra mogućnost da belinu posmatramo ne samo kao boju ili osobinu predmeta već kao iskustvo koje nastaje u susretu posmatrača i onoga što posmatra. Njegov pristup podrazumeva postepeno uklanjanje vizuelnih i simboličkih slojeva, sve do trenutka u kojem poznate kategorije oblika, boje i prostora počinju da gube svoja uobičajena značenja.
Izložba u Paviljonu u Niškoj tvrđavi pruža širi uvid u umetnikov aktuelni opus, čije je pojedine radove publika već imala priliku da vidi na manifestacijama poput Niškog crteža. U vremenu vizuelne prezasićenosti, Kandolfova umetnost predstavlja zanimljiv poziv da preispitamo i sam čin gledanja.
Košmar svih očeva, Luka Jendrišek (Beograd)
Galerija Novembar – do 22. novembra 2026.
Šta je za patrijarhalno društvo toliko zastrašujuće u muškarcu koji odbija da se uklopi u tradicionalnu predstavu muškosti? U izložbi provokativnog naziva Košmar svih očeva, mladi umetnik Luka Jendrišek istražuje upravo ovaj strah, kao i načine na koje se društvena očekivanja o rodu, seksualnosti i moći upisuju u ljudsko telo.
Naziv izložbe inspirisan je pesmom Mann gegen Mann nemačkog benda Rammstein, a umetnik kroz predstave ranjivih, povređenih i fragmentisanih muških tela preispituje maskulinitet zasnovan na dominaciji i kontroli. Umesto idealizovane muške figure, Jendrišek predstavlja telo koje je izloženo pritiscima, strahovima i unutrašnjim sukobima. Motiv kastracije pritom postaje simboličko sredstvo za razmatranje gubitka moći i urušavanja patrijarhalnih autoriteta.
Kustoskinja Ana Simona Zelenović ističe i specifičnost njegovog slikarskog postupka, koji se oslanja na spor, temeljan rad, gotovo suprotan savremenoj potrebi za neprekidnom hiperprodukcijom. Izložba u Galeriji Novembar poziva na razmišljanje o tome zašto se odstupanje od društveno propisanih uloga tako često doživljava kao pretnja, umesto kao mogućnost slobodnijeg definisanja sopstvenog identiteta.
In a Grain of Light, Sanja Šikoparija (Beograd)
Francuski institut u Srbiji – 27. oktobar 2026.
Može li savremena umetnost pomoći da bolje razumemo ekološku cenu tehnološkog napretka? Izložba In a Grain of Light umetnice Sanje Šikoparije, kojom 27. oktobra počinje manifestacija Digital Art Week Belgrade, istražuje upravo odnos prirodnih sistema i tehnologija kojima ih sve intenzivnije oblikujemo.
Polazeći od svetlosti, bioloških tekstura i organskih formi, umetnica povezuje ekološka i biološka istraživanja sa digitalnim medijima i skulpturalnim intervencijama velikih dimenzija. U središtu njenog interesovanja nalaze se eksploatacija prirodnih resursa i fenomen greenwashinga, odnosno načina na koji kompanije i institucije stvaraju privid ekološke odgovornosti bez odgovarajućih promena u praksi.
Izložba je deo šireg programa posvećenog odnosu umetnosti, tehnologije i društva. Digital Art Week Belgrade, koji traje od 27. do 31. oktobra, obuhvatiće i radionice, razgovore i simpozijum, uključujući predavanje umetnika i istraživača Vladana Jolera o nevidljivim strukturama digitalnog sveta. Nakon otvaranja izložbe, u 18.30 časova, biće organizovan razgovor sa Sanjom Šikoparijom o nastanku i konceptu projekta.
Metaxy (Prizori međuprostora), Jana Stojanović i Mateo Delalea-Putniković (Beograd)
KC Grad – od 28. oktobra do 7. novembra 2026.
Negde između jave i sna, onoga što prepoznajemo i onoga što tek naslućujemo, nalazi se prostor kojem umetnici Jana Stojanović i Mateo Delalea-Putniković posvećuju zajedničku izložbu Metaxy (Prizori međuprostora).
Naziv izložbe potiče od filozofskog pojma metaxy, koji označava stanje između različitih krajnosti ili nivoa postojanja. Polazeći od ovog koncepta, umetnici istražuju međuprostor u kojem se susreću stvarnost i imaginacija, svesno i nesvesno, unutrašnji doživljaj i spoljašnji svet. Kroz motive pejzaža, svetlosti i tame, njihove različite poetike uspostavljaju vizuelni dijalog, preispitujući mogućnost da slikarstvo predstavi ono što se ne može sasvim jasno imenovati ili objasniti.
Umesto jednoznačnih poruka, izložba poziva posmatrača da se zadrži pred radovima i prihvati neizvesnost kao sastavni deo umetničkog iskustva. Otvaranje je zakazano za 28. oktobar u 20 časova u KC Gradu, uz DJ set Mateja Rusmira, dok će izložba biti dostupna publici do 7. novembra.