Od Kikinde do Niša: 6 izložbi koje ne propuštamo u septembru

Septembar tradicionalno označava povratak intenzivnijem kulturnom programu posle leta, ali ovog puta posebno je zanimljivo koliko se relevantnih izložbi otvara van Beograda. Kikinda, Subotica, Novi Sad i Niš imaju programe koji predstavljaju nove medije, od fotografije i crteža do video-radova i instalacija, ali i istorijski pregled jugoslovenske i srpske umetnosti XX veka. Izložbe u Srbiji trenutno nude ono što savremenu umetnost čini zanimljivom: lična iskustva vrlo brzo postaju pitanja o mnogo širim društvenim okolnostima. Od fotografskih priča o migracijama i kulturi mladih, preko crteža koji zamišljaju alternativne svetove, do umetničkih praksi koje preispituju tradiciju, sećanje i identitet – septembarski izložbeni program vodi nas od Beograda i Novog Sada do Subotice, Kikinde i Niša.

Božo Vasić, Dislokacija – Kada vam se svet okrene naopačke

Galerija Terra, Kikinda – do 13. oktobra

Šta ostaje od pojma doma kada mesto kojem pripadamo više nije sigurno mesto kojem možemo da se vratimo? Tim pitanjem bavi se Božo Vasić na izložbi Dislokacija – Kada vam se svet okrene naopačke, otvorenoj 9. septembra u Galeriji Terra u Kikindi.

Postavku čini 20 fotografija i dva video-rada, Između granica i Prelazak. Vasić je fotografisao ljude na migrantskim rutama prema Evropi, a te prizore povezuje sa arhivskim fotografijama gradova razorenih ratom. Upravo taj spoj daje izložbi težinu: sa jedne strane vidimo mesto koje je neko morao da napusti, a sa druge čoveka koji pokušava da pronađe novo. Tema migracija ovde zato nije svedena samo na prelazak granice. Vasića zanima šta znači izgubiti svakodnevicu, sigurnost i osećaj da negde pripadamo, iskustvo koje se ne završava onda kada osoba fizički stigne na novu adresu.

Strahil Petrovski, Arhitektura nevidljivog

Galerija SLU Niš – do 30. septembra

Na prvi pogled, radovi Strahila Petrovskog mogu da podsete na stare zidove, izgorele površine ili predmete izvučene iz nekog arheološkog sloja. Tek kada im se približimo pojavljuju se pukotine, linije, brazde i strukture skrivene u materijalu. U ciklusima Tragovi i Nevidljivi grafovi Petrovski koristi pesak, pigmente, bitumen, smolu i industrijske materijale, gradeći površine koje deluju kao da su već prošle kroz godine propadanja, korozije i taloženja. Iza njih su teme pamćenja, vremena i ličnog i kolektivnog identiteta, ali izložba ne zahteva teorijsko predznanje, jer dosta toga događa se upravo kroz materijal i način na koji ga posmatramo izbliza.

Zanimljivo je da Petrovski taj odnos prema materijalu poznaje i iz potpuno drugačije perspektive. Rođen je 1974. u Kumanovu, diplomirao je i završio postdiplomske studije na Fakultetu likovnih umetnosti u Skoplju, a radi i kao konzervator-restaurator u Nacionalnom konzervatorskom centru u Skoplju. Paralelno razvija umetničku praksu koja obuhvata slikarstvo, crtež, fotografiju, performans i video-instalaciju. Njegovo profesionalno bavljenje očuvanjem predmeta zato ovde dobija zanimljiv obrt: umesto restaurirane površine, pred nama su radovi koji namerno izgledaju kao da na sebi nose trag vremena.

Nataša Kokić, Univerzalije

Savremena galerija Subotica – do 7. novembra

Šta ako svet koji vidimo nije jedini mogući? Nataša Kokić u izložbi Univerzalije polazi od nevidljivog: od ideja, mogućih prostora i stvarnosti koje postoje negde između konkretnog i zamišljenog. Crteže ugljem i olovkom, obojene letve i druge objekte umetnica povezuje u ambijente koji deluju poput prolaza prema drugačijim prostorima i vremenima. Polazište pronalazi u Platonovoj ideji univerzalija, ali je povezuje sa savremenom fizikom i magičnim realizmom, gradeći radove na granici materijalnog i idejnog.

Posebnu ulogu imaju mali prekidi u površini – rupe, poderotine, preplitanja linija – koje Kokić tretira kao svojevrsne liminalne prostore, pragove između opšteg i pojedinačnog, apstraktnog i konkretnog. U vremenu u kojem stvarnost često deluje kao nešto od čega bismo makar nakratko želeli da se izmestimo, njeni radovi alternativni svet ne predstavljaju kao eskapizam, već kao mogućnost da ono postojeće sagledamo iz drugačijeg ugla.

Teodor Kopicl, Raw Youth / Sirova mladost

Kula, Beograd – od. 16 do 27. septembra

Mladost se gotovo uvek opisuje u odnosu prema onome što dolazi posle nje: kao priprema, tranzicija ili period u kojem bi trebalo postati neko drugi. Teodor Kopicl radi suprotno: fotografiše je kao iskustvo koje ima vrednost upravo sada. Njegov projekat Raw Youth / Sirova mladost nastaje unutar savremene kulture mladih, među klubovima, festivalima, privatnim stanovima i nezavisnim kulturnim prostorima u kojima se privremene zajednice formiraju oko muzike, mode, umetnosti i potrebe za pripadanjem. Kopicl tu scenu ne fotografiše kao spoljašnji posmatrač, već kao njen učesnik, zbog čega kamera ostaje neposredno uz ljude koje beleži.

Fotografije zato zadržavaju ono što bismo u konvencionalnim odrednicama „uspešne“ fotografije možda pokušali da uklonimo: blic, zamućeni pokret, isečena tela, umor, dodire i kratke trenutke svesti o kameri. Drugo izdanje projekta proširuje postavku iz 2025. novim fotografijama i VHS materijalom. Video ovde nije samo nostalgična referenca na analogni format: nestabilna slika, zrno, pokret i zvuk produžavaju trenutke koje fotografija nužno zaustavlja. U trenutku kada se prostori namenjeni mladima i nezavisnoj kulturi sužavaju ili nestaju, projekat dobija i dodatnu dimenziju: fotografisanje postaje način privremenog čuvanja zajednica koje možda neće postojati u istom obliku nekoliko godina kasnije.

Leo Pavlović, Impletio

Galerija SULUV, Novi Sad – od 14. do 25. septembra

Tradicija u radovima Lea Pavlovića nije nešto što treba sačuvati netaknuto, već materijal koji se može rastaviti, preneti i ponovo sastaviti u drugačijem vremenu. U izložbi Impletio, Pavlović polazi od pećinskih crteža, arheoloških nalaza, drevnih simbola, ornamenta, tkanja i pletenja, posmatrajući ih kao vizuelne nosioce identiteta i kulturnog pamćenja. Linija, tačka i površina postaju elementi repetitivnog, gotovo meditativnog procesa iz kojeg nastaju nove ornamentalne strukture.

Crtež tušem i olovkom ostaje centralni medij, ali postavka uključuje i bakropis, video-animaciju i papir kao materijal. Kustos Mirko Kokir u Pavlovićevim radovima prepoznaje nekoliko povezanih linija: odnos tradicije i savremenosti, kretanje i pokret, ali i pitanje prostora koji radovi stvaraju između sebe. Ornament zato nije samo citat prošlosti, već sredstvo za ispitivanje načina na koji se kulturni obrasci prenose kroz vreme i geografiju.

20 godina galerije ARTE

Oficirski dom, Niš – do 3. oktobra

Ako prethodne izložbe mahom govore iz perspektive savremenog trenutka, jubilej galerije ARTE nudi mogućnost da pogledamo unazad. Povodom dve decenije rada, galerija u saradnji sa Galerijom savremene likovne umetnosti Niš predstavlja dela više od pedeset značajnih jugoslovenskih i srpskih umetnika XX veka.

Među njima su Nadežda Petrović, Sava Šumanović, Milan Konjović, Petar Lubarda, Mića Popović, Vladimir Veličković, Radomir Damnjanović Damnjan i Dušan Otašević. Postavka zato funkcioniše manje kao pregled jedne epohe ili pravca, a više kao presek generacija i različitih umetničkih poetika koje su oblikovale domaću umetnost tokom prošlog veka. Istovremeno, izložba obeležava dvadeset godina rada galerije ARTE i njenu ulogu u povezivanju umetnika, kolekcionara i institucija, dok saradnja sa GSLU Niš susreće privatnu galerijsku i institucionalnu perspektivu.