Ko je pisac koji je osvojio Bukerovu nagradu?
Još jedan vrhunski književnik mađarskog porekla.
Mađarsko-britanski pisac David Szalay osvojio je Bukerovu nagradu za 2025. godinu za svoj roman Flesh.
Šesto Szalayjevo prozno delo prati život jednog čoveka, Istvána, od mladosti do srednjih godina. Sudije su izjavile da „nikada nisu pročitali ništa slično“. Predsednik žirija bio je Roddy Doyle, koji je nagradu osvojio 1993. godine.
„Na mnogo načina, ovo je mračna knjiga, ali je pravo zadovoljstvo čitati je“, rekao je, prenosi The Guardian.
Szalay je osvojio nagradu od 50.000 funti na ceremoniji održanoj u Londonu. Ranije je bio u užem izboru za Bukerovu nagradu 2016. godine, za svoj roman All That Man Is.
Odluka da se nagrada dodeli ovom piscu bila je „jednoglasna“, rekao je Doyle. U ovogodišnjem žiriju, pored njega, bili su i glumica Sarah Jessica Parker, kao i pisci Chris Power, Ayọ̀bámi Adébáyọ̀ i Kiley Reid.
Knjiga se, prema Doyleu, „fokusira na čoveka iz radničke klase, koji obično ne dobija mnogo prostora u književnosti“.
„Predstavlja nam određeni tip muškarca i poziva nas da pogledamo iza njegovog lica. Bez da je iko toga bio previše svestan, ja sam, na primer, odgajan tako da nikada ne plačem. Kasnije sam to shvatio i odlučio da je to besmisleno, ali István je upravo takav tip muškarca“, rekao je.
U užem izboru bio je i pisac Andrew Miller sa romanom The Land in Winter i Kiran Desai, nominovanu za The Loneliness of Sonia and Sunny, njen prvi roman od osvajanja Bukera 2006. godine za The Inheritance of Loss.
Ostali romani u užem izboru ove godine bili su Flashlight Susan Choi, Audition autorke Katie Kitamura i The Rest of Our Lives pisca Bena Markovitsa.
Ko je pisac David Szalay?
Szalay je rođen u Montrealu 1974. godine, majka mu je Kanađanka, a otac Mađar. Porodica se zatim preselila u Bejrut, ali su bili primorani da napuste Liban nakon izbijanja Libanskog građanskog rata. Nakon toga su se preselili u London, gde je pohađao Sussex House School.
Szalay je studirao na Univerzitetu Oksford. Nakon diplomiranja radio je različite poslove u prodaji u Londonu. Kasnije se preselio u Brisel, a zatim u Pečuj u Mađarskoj, kako bi ostvario svoju ambiciju da postane pisac.
Szalay je napisao nekoliko radio-drama za BBC. Njegova zbirka priča iz 2018. godine, Turbulence, proistekla je iz serije od 15-minutnih programa za BBC Radio 4. Dvanaest priča uključenih u Turbulence prati različite ljude na letovima širom sveta, istražujući globalizaciju porodice i prijateljstva u 21. veku.
Za svoj prvi roman, London and the South-East, osvojio je Betty Trask nagradu, kao i Geoffrey Faber Memorial nagradu. Od tada je napisao još tri romana: Innocent (2009), Spring (2011) i Flesh (2025).
O inspiraciji iza knjige koja je osvojila Bukerovu nagradu, pisac kaže: „Ponekad je teško odrediti tačku početka romana. Flesh je nekako evoluirao u postojanje. Znao sam da želim da napišem knjigu sa mađarskim početkom i engleskim završetkom, jer sam u to vreme živeo između te dve zemlje i osećao da to treba da se odrazi u mom izboru teme. S obzirom na to, pisanje o mađarskom imigrantu u vreme kada je Mađarska ulazila u EU delovalo je kao očigledan izbor. Dakle, roman bi u nekoj meri bio o savremenoj Evropi, i o kulturnim i ekonomskim podelama koje je karakterišu. Takođe sam želeo da pišem o životu kao fizičkom iskustvu, o tome kako je biti živo telo u svetu – šta god nas deli, svi to delimo. To su bili sastojci s kojima sam počeo“.
Dominantna tema kojom se pisac bavi, oblikovana kroz šest romana i 15 godina, jeste muškost: šta znači biti muškarac danas, sa neizbežnim naglaskom na seks, nasilje i novac.
Kao što je rekao u svom govoru u ponedeljak, Szalay je znao da piše rizičan roman.
„Jedan od rizika koje sam preuzimao bio je da pišem o seksu iz veoma specifično muške perspektive i da pokušam da to uradim što iskrenije moguće. Pisati o seksu je, notorno, vrlo teško. Pokušao sam da pišem o tome što je moguće jednostavnije i objektivnije“, rekao je.
Seks i bes, objašnjava pisac, su u velikoj meri „neverbalna iskustva“ – i često najintenzivniji izazov za romanopisca, jer „morate sve da obradite verbalno, osim ako ne ostavite praznu stranicu“, kako ističe pisac.
Szalay je veoma srećan što sebe naziva evropskim romanopiscem. Veći deo svoje književne karijere proveo je u Mađarskoj, a sada u Austriji, i opisuje sebe kao „književnog pustinjaka“. Kaže da zapravo ne govori nemački i da nije deo nijedne književne scene. U prethodnim intervjuima može se uočiti njegovo nezadovoljstvo monotonijom mnogih savremenih romana. Takođe, nema strpljenja za tradicionalnu književnost.
„Ona vrsta ruskog romana koja počinje sa dedom i bakom glavnog junaka, i polako se kreće ka njihovom rođenju otprilike nakon 200 strana –-to verovatno nije moj omiljeni tip. Više volim sažetije i konciznije romane, knjige koje vam ne pričaju sve“, rekao pisac je za The Guardian.
Naslovna fotografija: AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia