Spremamo se za Beogradski polumaraton sa Matijom Novkovićem: Ono što ti niko ne kaže kad kreneš da trčiš

Matija Novković je ime koje mnogi pamte sa televizijskih ekrana kao jednog od publici omiljenog učesnika popularnog Survivor-a, ali ono što ga danas definiše mnogo više od medijske pažnje jeste njegova ljubav prema trčanju i sportu u svom najčišćem obliku.

Kao nekadašnji košarkaš u Beogradu, Sloveniji i Sarajevu, Matija je svoje profesionalno iskustvo i takmičarski duh uspeo da pretoči u savremeni pristup rekreativnom sportu. Danas se posvećuje privatnim treninzima za sportiste, sportiste rekreativce sa akcentom na trkače, a nedavno je istrčao, pored mnogih maratona i polumaratona, i maraton u Istanbulu. Trenutno se priprema za Beogradski polumaraton, a nas je zanimalo šta može da kaže i poruči onima koji će po prvi put stati na startnu liniju u našem glavnom gradu.

Pored sporta, važno je napomenuti Matija neguje i kreativnu stranu. Voli da crta i slika, što je možda i logičan odraz pažnje i posvećenosti koju ulaže u svaki trening i trku. Oni koji ga poznaju iz Adidas Running kluba, gde zajedno treniramo, znaju da je on osoba koja može da da najzabavniji, ali i najiskreniji savet za trkače, kao trener, ali i kao prijatelj.

U razgovoru koji sledi pitamo ga šta mu je prvo prošlo kroz glavu pred svoju prvu veliku trku, kako balansira strast i takmičarsku ambiciju i zašto je stava da ponekad pravo zadovoljstvo u trčanju leži u odricanju od pritiska na rezultat.

MATIJA NOVKOVIĆ_

BURO: Nedavno si istrčao maraton u Istanbulu. Kada si stao na startnu liniju jedne tako velike trke, koja misao ti se prva javila? Takmičarska ambicija, lična borba…?

Matija Novković: Ništa od toga… Profesionalno bavljenje sportom često nosi sa sobom sopstvenu ambiciju i pritisak koji sam sebi stvarao, a to je, na kraju krajeva, stavljalo u drugi plan ono najvažnije – uživanje u onome što radim.

Pred put i samu trku obećao sam sebi da ću svaki korak doživeti sa radošću i biti zadovoljan bez obzira na rezultat. Mislim da samo završavanje maratona predstavlja veliki podvig.

BURO: Istrčao si veliki broj polumaratona, maratona, deluje kao da ti je ovaj Istanbul bio najznačajniji? Ako ne, koja trka ti je najviše promenila način na koji razumeš sebe kao sportistu?

Matija Novković: Tokom polumaratona u Zagrebu ove godine shvatio sam da u trčanju ne želim da gledam sebe kroz prizmu sportiste, već kao potpuni rekreativac, jer upravo to i jesam.

Uvideo sam da je potpuno u redu ponekad staviti jurcanje za rezultatom po strani i zaista uživati u samoj trci. Naravno, to ne isključuje povremenu “tuku sa samim sobom” u borbi za lične rekorde, koja je i dalje jedan od suštinskih elemenata trčanja.

BURO: Survivor te je proslavio. A, koliko ti je zapravo to iskustvo pomoglo u trčanju? Da li je psihička izdržljivost koju si tamo razvijao sada jača od fizičke spreme?

Matija Novković: Survivor i trčanje imaju jednu zajedničku stvar – potvrđuju ono što sebi često ne želimo da priznamo. Testiraju vas i vaš karakter, a u isto vreme, ako smo dovoljno zreli da ga prepoznamo i razvijamo, jačaju ga.

Za mene je Survivor iskustvo imalo posebno značenje tokom priprema za trčanje, jer sam sebi neretko ponavljao: „Ako si izdržao skoro tri meseca na 40 grama pirinča dnevno, izdržaćeš i ovaj interval/deonicu/sprint!“ (smeh).

BURO: Svi znamo šta znači biti spreman fizički, ali kako izgleda tvoja mentalna priprema 48h pre trke?

Matija Novković: Iskreno, nemam ritual. Nisam sujeveran i mislim da nam čarape okrenute naopako neće doneti sreću. Ako bih ipak nešto morao da izdvojim, volim da veče pre trke posložim svoj race fit – kao nekada, kada smo kao klinci spremali šta ćemo obući za ekskurziju.

BURO: Trčanje je danas veliki trend. Šta po tvom mišljenju razlikuje ljude koji zaista žele da zavole sport od onih koji trče samo zato što je “in”?

Matija Novković: Trčanje stvarno jeste postalo ogroman trend i nadam se da će tako ostati još dugo, jer je fizička aktivnost ključan faktor za dobro fizičko i psihičko zdravlje. Mislim da je glavna razlika između onih koji trče iz zabave i onih koji zaista vole ovaj sport upravo u tome što prvi ne opstaju. Nije lako dugo raditi nešto što je zahtevno, kao što je trčanje, ako to zaista ne volite.

BURO: Koja je najveća greška koja se najčešće ponavlja kod rekreativaca koji se pripremaju za svoj prvi polumaraton, maraton? 

Matija Novković: Najčešća greška kod rekreativaca je u doziraju treninga. Često se “zalete” i upadnu u hronične povrede, koje su karakteristične za trčanje, za razliku od nekih drugih sportova gde su akutne povrede češće.

Takođe, mnogi zanemare trening snage, koji je, po mom mišljenju, izuzetno važan za očuvanje zdravlja i dugotrajnu fizičku spremnost.

BURO: Kako izgleda struktura tvojih treninga u nedeljama pred trku, šta je za tebe apsolutno neophodno u pripremnom periodu?

Matija Novković: Tokom priprema za Istanbul recimo moja nedelja se sastojala od jednog easy run–a, interval trčanja, tempo treninga i long run–a. Pored toga, apsolutno neizostavan deo bio je i trening snage. A ako bih morao da izdvojim najvažniju stvar, to bi svakako bio osmeh – pozitivan stav na svakom kilometru, uprkos svemu.

BURO: Koji je najpotcenjeniji element trkačke pripreme kod rekreativaca? Snaga, mobilnost, tempo treninzi i zašto baš taj segment pravi najveću razliku na dan trke?

Matija Novković: Mislim da je kod rekreativaca najpotcenjeniji, toliko puta pomenut trening snage. Mnogi rekreativni trkači ne posvećuju dovoljno pažnje ovom delu priprema, a zapravo je ključan. Morate biti snažni i razviti izdržljivost u snazi kako biste mogli da izdržite velike nedeljne kilometraže, recimo tokom priprema za maraton.

Odmah nakon toga, izuzetno važna stavka je oporavak, koji mora pratiti ritam i intenzitet treninga.

BURO: Kaže se da svaka trka ima jednu krizu koja odlučuje pobednika. Gde se tebi obično desi taj “zid” i kako ga probiješ?

Matija Novković: U svaku trku ulazio sam siguran u sebe, jer sam znao koliko sam uložio u pripreme i šta sam sve uradio da budem tu i da budem spreman.

To gradi samopouzdanje koje vas gura kroz krize. Naravno, ponekad ni to ne pomaže i jednostavno ne ide – zid se čini nepobedivim. Ali tada ga stavite “na leđa” i korak po korak, sporije, ali sigurno, napredujte.

Najvažnije je da ne odustanete, nastavite dalje i završite trku. 

BURO: Da li ti je neka trka ikad pokazala da nije uvek stvar u rezultatu? Šta se desilo?

Matija Novković: Rezultat u trčanju je relativna stvar. Ista staza spaja profesionalce, olimpijske šampione, rekreativce, pa čak i ljude sa invaliditetom. Rezultat je samo jedan od mogućih uspeha. Ili je možda samo način na koji sebi objašnjavamo i opravdavamo loš dan? Hm…

BURO: Koliko se tvoj pristup promenio od prve trke do danas? Da li trčiš sada pametnije, agresivnije, emotivnije?

Matija Novković: Nije se mnogo promenilo. Od samog starta sam sebi rekao: uživaj, ne shvataj ovo previše ozbiljno i daj sve od sebe, ali nemoj da lažeš sebe. U trčanju ne možete da fejkujete. Ili jeste ili niste i upravo zbog toga ga volim.

BURO: Ako bi uoči Beogradskog polumaratona mogao da daš jednu brutalno iskrenu poruku trkačima koji će stati na start prvi put, šta bi rekao, a što možda neće baš svi želeti da čuju?

Matija Novković: Nije baš sve tako slatko kao što izgleda na Instagramu. Može stvarno da boli, i u trčanju nema glume.

Foto: Katarina Stefanović