Povezano
Kako da prekinete nekog, a da to ne izgleda kao da ste upravo zakoračili u teren pasivne agresije ili nedostatka osnovnog vaspitanja? Iako nam se čini da bi „izvini, mogu li samo…“ trebalo da završi posao, realnost je mnogo kompleksnija, posebno u svetu u kojem svi pričaju mnogo, a slušaju minimalno.
Da razjasnimo, prekid je dozvoljen samo kada doprinosi razgovoru. Ako prekinete nekog da biste dominirali, požurili sagovornika ili se ubacili bez razloga, to se uvek oseti.
Ali ako ste tu da razjasnite, ubrzate temu, sačuvate vreme ili dodate ključnu informaciju, onda je prekid zapravo profesionalizam, a ne nepristojnost.
Prekid uz „okvir“
Ovo je tehnika koju koriste urednici, PR-ovi i svi koji znaju da vreme nije guma za žvakanje. Poenta je da uokvirite razlog zbog kog prekidate.
Primer:
„Izvini što te prekidam, samo da ne izgubimo nit.“
„Mogu li da uskočim samo na trenutak, jer mislim da ovo ide u važnom smeru?“
Ovo ne deluje kao napad, već kao pomoć razgovoru. Sagovornik ne gubi lice, a vi dobijate prostor da kažete ono što treba, brzo, jasno i bez neprijatnosti.
Prekid pitanjem
Ako ste u razgovoru sa osobom koja se lako uvredi, ovo je vaš spas. Pitanje zvuči manje kao prekid, a više kao uključivanje.
Primer:
„Samo da proverim, da li misliš na X ili na Y?“
„Dozvoli da te pitam nešto pre nego što nastaviš…“
Pitanje automatski prebacuje fokus na razjašnjenje teme, a ne na prekid. Vi time diskretno preuzimate kontrolu i dobijate šansu da promenite tok razgovora.
Uvek možete da prekinete signalom tela
Ovo je tehnika koju koriste ljudi iz medija i javnih nastupa kada nemaju ni sekunde viška. Govor tela ume da kaže više od rečenice.
Kako da prekinete telom?
- lagano podizanje ruke
- nagnuti se napred u stolici
- kontakt očima koji traje sekund duže nego inače
- kratko udahnuti kao da želite da dodate nešto
U pristojnim društvenim situacijama ovo je univerzalni znak: „Imam nešto da kažem.“
A neverbalna komunikacija uvek deluje manje agresivno od verbalnog prekidanja.
Foto: Pexels