Upoznajte BLU, bend koji će brzo postati vaše omiljeno muzičko otkriće
Razgovor o novom albumu, zvuku i inspiracijama.
Eterični vokal, muzika koja gradi sugestivnu atmosferu, tekstovi koji ispituju različita emotivna stanja, sećanja i iskustva koja delimo – sve je to BLU, bend iz Novog Sada koji je relativno novo ime na alt-rock domaćoj sceni.
Uprkos tome što je bend osnovan 2022. njihov zvuk je zreo i sveden, ali ipak kompleksan u nijansama, vešto mešajući žanrove i zadržavajući prepoznatljivost – pre svega kroz melodije. Možda će vas malo podsetiti na neke kultne bendove iz devedesetih i trip-hop talas, ali samo u nagoveštajima.
Bend čine Vladimir Perović (gitarista, autor, kompozitor), Slavko Čović (bubnjevi), Robert Fišer (bas) i Dragana Sukur (vokal).
Nakon šest objavljenih singlova: Gledaš me sanjivo, La Divina Commedia, Formatiranje, Zaključaj se i Neki drugi put, Nisam znala da me tražiš, bend BLU objavio i prvi album No Passe za Lampshade Media.
Album donosi „bogatstvo zvučnih nijansi i atmosferu koja je u isto vreme introspektivna i emotivno izazovna – sa pesmama koje osciluju od tihe melanholije do snažnih emotivnih kulminacija, bend se trudi da stvori univerzalnu muziku koja poziva slušaoce da prepoznaju vlastita osećanja i misli kroz njihove stihove i melodije“.
Dok preslušavamo novi album, sa Vladimirom i Draganom smo razgovarali o počecima, nastajanju njihovog prepoznatljivog zvuka, uticajima i domaćoj alternativnoj sceni.
Intervju s bendom BLU
BLU je osnovan početkom 2022. godine u periodu kreativne transformacije za Vladimira Perovića, koji je svoj raspored preokrenuo sa noćnih sesija u studiju, na jutarnje pisanje pesama. Kako je došlo do te transformacije i kako se iz nje izrodio BLU zvuk?
Vladimir: Do te transformacije je došlo potpuno slučajno. Jedno jutro sam trebao da legnem toliko kasno da se nije isplatilo ni da pokušavam. To sam preskočio, zaspao oko devet uveče i probudio se u tri ujutro naspavan i otkrio potpuno novi svet. Svet mira i tišine, savršen za kreativni rad. Prporučujem svakom ko se bavi kreativnim radom i ko je u mogućnosti, da to jednom proba.
Tragali ste godinu dana za pevačicom – šta je presudilo da izbor bude baš Dragana, koja vašem zvuku nesumnjivo daje poseban pečat?
Vladimir: Imali smo spisak od skoro dvadesetak pevačica koje smo razmatrali kao mogućnosti. One čak nisu ni znale da ih neko prati i posmatra :). Po načinu pevanja, karakteru i senzibilitetu Dragana je bila najbliže onome što smo zamislili. Kad smo počeli da radimo, shvatili smo da smo dobili i mnogo više nego što smo očekivali. Ona nije samo pevačica koja treba da otpeva već gotove pesme, nego je postala i punopravna članica benda koja je uključena u kreativni rad i koja podjenako odlučuje u svemu.
Šta je bila prvobitna vizija za BLU, a kako se to promenilo kada ste zapravo počeli da svirate zajedno?
Vladimir: Nije se puno promenilo jer je prvobitna vizija i bila da napravimo pesme sa samo bubnjevima, basom, jednom gitarom bez nasnimavanja i lejerovanja dodatnih gitara i jednim vokalom, čak i bez pratećih vokala. Tako je i ostalo, s tim što smo još samo dodali i neke vrlo bazične sintisajzere radi atmosfere.
Kako biste publici predstavili vaš zvuk i koji su vaši uticaji?
Vladimir: Našu muziku bih opisao kao mirnu, nenapadnu, nepretencioznu i pomalo čak ambijentalnu. Ne pratimo trendove i nemamo neke uzore, nego intuitivno pravimo nešto sa sredstvima koje imamo i poznajemo. Da ne zvučim prepotentno, sigurno da postoje neki uticaji, ali se ne trudimo da ličimo na njih.
Dragana: Ne bih mogla da svrstam naš zvuk u neki određeni žanr, prosto iz razloga što svaka pesma ima neki svoj karakter i tematiku i verujem da baš zato na ovom albumu svako može pronaći nešto što mu se dopada.
Rekli ste i da je “svaka pesma je snimljena sa minimalizmom u aranžmanima, čime želimo da prenesemo što čistiji zvuk, bez nepotrebnih složenosti”. Možete li to da nam dodatno obrazložite?
Vladimir: To je nekako pitanje forme i sadržaja. Zamisao je da forma ne smeta sadržaju i da se ne pravi sadržaj od forme. Čak i to što je odsvirano sa najminimalnijim brojem instrumenata, je odsvirano jednostavno i bez ikakvih komplikovanih deonica.
Dragana: Pravljenje autorskih pesama je nekako samo sebi svrha. To je potreba i ljubav prema muzici. Kao način da to izrazimo smo odabrali minimalizam i jednostavnost.
Vladimir: Sa racionalne strane, muziku doživljavam kao jedan viši stepen reda, gde postoje pravila po pitanju harmonije i melodije, da bi to bila muzika a ne haos i buka. Lep je osećaj praviti nešto, pa to nešto polako dobija oblik i uspostavlja se neki poredak i red. Kada smo imali osećaj da smo to postigli, vise nije bilo potrebe za daljim komplikovanjem i usložnjavanjem.
Kako biste opisali vaš prvi album “No Passe” – odakle naziv i šta povezuje svaku numeru?
Vladimir: „No passe“ zapravo ne postoji kao sintagma ni u jednom jeziku. Značenje vuče na „nema prolaza“. U svakoj pesmi na albumu se dolazi do zida koji ne možeš proći i to je ono što povezuje pesme, iako su stilski donekle različite.
Posebno se ističu tekstovi, kao “zbirka pesama koje se bavi temama života, smrti, prolaznosti i unutrašnje potrage za smirenjem”. Na koji način nastaju – i da li prvo pišete muziku ili tekst?
Vladimir: Teme tekstova su različite. Radi se uglavnom o nekim mislima ili osećanjima koje sam pretvarajući ih u pesme hteo da konzerviram i sačuvam. Međutim, ima tu jedna bitna pretpostavka, a to je da sam se od starta trudio da ne pišem iz sebe i svog ega i time svodim pisanje na svoj nivo, nego da sebe uzdignem do pisanja. To je intuitivni način pisanja gde često i samog sebe iznenadim šta pišem. Obično prvo imam neku vrlo bazičnu muzičku ideju, koja čak ne mora biti ni konkretna harmonija ili melodija, nego pre stil ili atmosfera. Onda se postepeno skoro istovremeno uobličavaju harmonija, melodija i tekst.
Svaki vaš singl do sada prate intimne vizuelne priče, koje su na neki način postale i vaš zaštitini znak. U kom pravcu dalje želite da razvijate vizuelni identitet benda?
Vladimir: Ceo video materijal je urađen svesno i namerno sa ravno nula potrošenih finansijskih sredstava. Takav pristup šalje poruku da se mi bavimo prvenstveno muzikom i da nam je muzika u prvom planu. Ne znam u kom će pravcu ovo ići u budućnosti, ali mislim da svakako nećemo raditi klasične muzičke spotove. Mada, po ovom pitanju stvarno nisam siguran, videćemo.
Dragana: Vizuelni identitet je građen upravo tako da prati muzički identitet i stavi zvuk u fokus, poprilično svedeno i direktno. Verovatno ćemo u nekoj bliskoj budućnosti i sledećoj prilici gledati da ispričamo deo priče u pesmi i kroz sam vizual.
Kako se vama čini domaća alternativna scena, koja opstaje uprkos brojnim poteškoćama. Šta nam fali kako bi bendovi došli do šire publike?
Vladimir: Na domaćoj alternativnoj sceni ima dobrih bendova ili bolje rečeno potencijalno dobrih bendova. Nekima od njih kao da fali još samo malo, još jedan mali stepenik da preskoče, pa da budu zaista dobri i šire prihvaćeni. Što se publike tiče, ljudi generalno vole muziku i imaju potrebu za njom, tako da publika nije problem.
Dragana: Domaćoj alternativnoj sceni deluje da fali medijske pažnje i prostora, sada više no ikada.
Šta ovih dana čitate, slušate i gledate?
Vladimir: Trenutno mi se sviđa da čitam ponovo neke knjige koje sam davno pročitao. Od muzike gotovo isključivo slušam novu muziku. Tražim nešto originalno što pripada sadašnjem vremenu. Pošto ne volim proizvode muzičke industrije, uglavnom tražim samostalne autore. Kad imam vremena, volim da gledam italijanske filmovi iz osamdesetih godina, koji su zapravo većinom užasni, ali mi prija ta atmosfera i ležernost.
Dragana: Kod mene je trenutno totalno suprotno – recikliram sadržaj koji sam nepravedno zapostavila dugi niz godina. Uživam u tome da ponovo otkrivam stvari koje su mi se ranije dopale iz neke nove perspektive i sa drukčijim pogledom na svet, bilo da su to kultni albumi i filmovi ili neki skoro zaboravljeni manji projekti.
Naslovna fotografija: byuccello