Olivija Din prva na top listama, u čemu je kvaka?

Olivija Din je postala fenomen u muzičkoj industriji koja poslednjih godina funkcioniše po logici seksualnosti, algoritma i pažljivo tempiranih kontroverzi, ne može da objasni uspon mlade pevačice koja mirno ulazi na scenu. Mlada muzičarka gotovo da zgleda kao greška u sistemu. Nema ni jednog viralnog trenutka, osim što se njena pesma So Easy (To Fall In Love) pojavljuje masovno u reelovima širom interneta, ali to je do interneta ne do nje. Ali osim toga, niko je ne komentariše loše, niko ne govori da je naivna, plitka, kopija. Ništa. Ipak, Olivia Din je nedeljama prva. I ostaje prva. Da li smo napokon počeli da slušamo muziku zbog muzike?

Možda je radio je ključan deo te priče, ali ne na način na koji smo navikli. So Easy (To Fall In Love) ne funkcioniše kao pesma koju čujete jednom pa vam ostane u glavi zbog refrena; ona se nekako polako uvuče pod kožu. Baby Steps prati isti princip, pesma je izašla bez forsiranja, Olivija je nastupala bez potrebe da se dokaže. Pesma Man I Need, je pesma koja je već bila prisutna, takođe se vraća na vrh sa snagom nečega što je publika tek sada spremna da čuje. Taj povratnički skok nije rezultat kampanje, već poverenja. Olivija je uspela da se pozicionira kao relevantna, opuštena i svoja, popularnost je dolazila prirodno, svaka naredna pesma nekako je sama od sebe dobijala pažnju. Da li ste primetili da se recimo nikada niste zapitali da li je pesma nekom posvećena i kome? Pevačica se čak ne koristi ni tim trikovima kako bi pojačala popularnost albuma i pesama.

Kada na Billboard listi stoje zajedno Olivija Din uz Tejlor Svift, dok se na listama se nalazi jedna njena pesma, nego čak šest, posebno na listi US Billboard Hot 100, to nije priznanje komercijalnog uspeha nego muzičkog uspeha i talenta. Dakle, njen put je jasan signal da publika ne reaguje na jedan hit, već na celokupan glas i pojavu. Na identitet koji je dovoljno stabilan da iznese više pesama istovremeno, bez međusobnog kanibalizovanja što se neretko danas dešava drugima.

U tom kontekstu, album The Art Of Loving deluje kao centralna tačka njene karijere trenutno. U saradnji sa producentom Zachom Nahomeom, Olivia gradi album koji ne pokušava da ljubav učini spektaklom. Baš suprotno, ona je prikazuje kao proces, nekad neuredan, nekad tih, nekad i potpuno neherojski može da utiče na publiku. Jednostavno je, ovo je ploča o emocijama koje nemaju potrebu za velikim zaključkom. O odnosima koji traju, menjaju se, blede i ponovo se bude…

U čemu je kvaka? Olivija i njena emocionalna disciplina

Ono što Oliviju izdvaja jeste njena emocionalna disciplina. Njene pesme nisu nikakva ispovedaonica u klasičnom, ogoljenom smislu kojim se koriste gotovo svi drugi muzičari. Ona retko daje izjave, ne prodaje svoj privatan život, ne dramatizuje. Umesto toga, bira kontrolu i upravo ta kontrola daje pesmama još veću težinu. Njeno pisanje je jednostavno i omogućava nam da se lako poistovetimo. Svesna je sopstvenih granica, ali nije hladna, ni prema publici ni prema medijima. Toplina je tu, samo nije nametnuta, kao da je neki labrador koji samo čezne za pažnjom, aplauzom i potvrdom.

Olivija dozvoljava pesmama da budu jedini prostor u kojem se emotivno otvara. I to je možda njen najradikalniji potez.

Da li je samo „uhvatila talas“, ili će istrajati u tome da strpljivo gradi slavu? Pratimo.

Foto: Profimedia