Jutro posle spektakla: Diesel i estetika haosa za jesen/zimu 2026.
Povezano
Na otvaranju Milanske nedelje mode, Diesel je nastupio u svojoj autentično glasnoj estetici. Umesto suzdržane prezentacije, brend je eksplodirao u spektaklu vizuelnog viška i hedonističke nostalgije, u režiji svog kreativnog direktora, Glenn Martensa. Revija za jesen/zimu 2026. održana je u prostoru Superstudio Maxi, koji je tom prilikom pretvoren u monumentalnu arhivu brenda — istovremeno skladište sećanja i poligon za novu viziju.
Publika nije ušla u prostor revije, već u gustu, pretrpanu sredinu nalik kolektivnom podsvesnom. Predmeti iz različitih epoha i konteksta slagali su se jedan na drugi bez očigledne hijerarhije, stvarajući osećaj da se prošlost, sadašnjost i budućnost sudaraju u jednom trenutku.
Arhiva kao scenografija
Martens nije posegao za arhivom kao apstraktnim pojmom; on ju je doslovno izneo pred publiku. Više od 500.000 predmeta koje je tokom decenija sakupljao osnivač brenda Renzo Rosso, formirali su haotičan pejzaž piste: motori, mikrotalasne pećnice, lutke na naduvavanje, radio-aparati, figure Deda Mraza, ostaci cigareta, krznene maske i neidentifikovani objekti slagali su se u svojevrsni hram kiča i kolektivne memorije.
Scenografija nije bila puka dekoracija — ona je funkcionisala kao narativni okvir kolekcije. Diesel se predstavlja kao „kreativna garaža“, prostor u kojem se prošlost ne briše, već gomila, prerađuje i vraća u opticaj. U svetu prezasićenom slikama, referencama i trendovima, ovaj vizuelni višak postaje metafora savremenog iskustva: istovremeno kreativni resurs i buka bez odmora.
Umesto pokušaja da se haos uredi, Martens ga institucionalizuje. Arhiva više nije tiho mesto čuvanja, već aktivni organizam koji diše zajedno sa kolekcijom. Predmeti na pisti ne ilustruju istoriju brenda, već njen mentalni pejzaž.
Jutro posle žurke
Tematski, kolekcija se bavi „jutrom posle“ — ne kao kajanjem, već kao trijumfalnim nastavkom noći. Martens odbacuje walk of shame ideju i pretvara je u šetnju prkosa. Odeća izgleda kao da je obučena u mraku, u žurbi, bez ogledala, ali upravo u toj slučajnosti nalazi svoju snagu.
Modeli deluju kao da izlaze iz hotelske sobe bez jasnog sećanja na prethodnu noć: košulje su izvrnute, suknje obmotane oko tela pod čudnim uglovima, jakne vise na pogrešnim mestima. Kombinacije su nelogične, ali vizuelno uverljive. Stil se ne gradi planiranjem, već posledicama.
Tkanine su namerno izobličene: teksas sa ugrađenim naborima, pletivo kuvano u oblik, koža i platno zalepljeni u hibridne površine. Smole i termičke obrade „zamrzavaju“ tragove noći — zgužvanost, suvoću od znoja, pukotine od nošenja. Greške nisu skrivene; one su arhivirane i pretvorene u dizajnersku strategiju.
Izopačena nosivost
Iako na prvi pogled deluju eksperimentalno, komadi su projektovani da budu nosivi — ali ne standardno. Majice se uvijaju u suknje, karirani tekstili se prepliću u nepravilne forme, a cvetni printovi se lome i raspadaju kao da su prošli mehaničko habanje. Siluete su asimetrične, ali funkcionalne. Sve je pomereno, ali upotrebljivo.
Martensova inovacija ne leži samo u formi, već u pristupu konstrukciji: odeća je dizajnirana tako da se ne može nositi „kako treba“. Time se briše granica između pravilnog i pogrešnog, između greške i stila. Ono što izgleda kao deformacija, zapravo je novi sistem nošenja.
Paleta boja donosi mladalačku energiju: prašnjavo roze, malina, vatreno narandžasta i mentol zelena stoje uz oprane tonove kože i krzna. Ovi kontrasti deluju kao emocionalni pejzaž jutra posle — dezorijentacija, euforija, blaga melanholija i zadovoljstvo bez opravdanja. U trenutku kada luksuz insistira na neutralnosti, Diesel vraća boju kao stav, a ne kao ukras.
Hedonizam kao otpor
U trenutku kada modna industrija sve više liči na samu sebe, Diesel ide suprotnim putem. Martens otvoreno odbacuje minimalizam kao nužnost tržišta i vraća modu njenoj prvobitnoj funkciji: stvaranju radosti, fantazije i identiteta. U njegovoj viziji, stil ne nastaje redukcijom već sposobnošću da se upravlja gustinom značenja.
U kontekstu političkih i društvenih tenzija, ova kolekcija ne beži od stvarnosti — ona je prepliće sa željom za uživanjem. Moda ovde ne nudi eskapizam, već emocionalnu funkciju: da učini da se ljudi osećaju snažnije, poželjnije, življe. Hedonizam se ne prikazuje kao neodgovornost, već kao izbor da se uprkos svemu insistira na senzualnosti i ličnom iskustvu.
Diesel za jesen/zimu 2026. ne pokušava da pojednostavi svet. Naprotiv — on ga prihvata u svoj njegovoj pretrpanosti. Arhiva postaje pista, pista postaje noćni klub, a odeća postaje dokaz da je nešto proživljeno.
U vremenu kada se identitet često svodi na algoritamsku uniformu, Martens predlaže drugačiji model: identitet kao akumulaciju iskustava, stil kao nesavršenu memoriju tela. Diesel promoviše jedinstveni haos savremenosti.
Fotografije: Profimedia, Instagram