Povezano
Vesti koje stižu iz kompanije Meta zvuče kao da su izašle pravo iz epizode serije Black Mirror, a ipak predstavljaju „novu normalnost“. U decembru 2023. godine, Meta je dobila patent za sistem veštačke inteligencije sposoban da simulira aktivnost korisnika na društvenim mrežama kada je taj korisnik „odsutan sa sistema, na primer tokom duže pauze ili ukoliko je preminuo“.
Instagram nalog preminule osobe mogao bi da nastavi da komentariše, lajkuje i objavljuje sadržaj zahvaljujući patentu koji je potpisao Meta CTO Endru Bosvort.
Prema pisanju Business Insidera, patent opisuje kako bi veliki jezički model mogao da simulira nečiju aktivnost na društvenim mrežama analizirajući njihove istorijske podatke na platformi, stvarajući digitalnog klona sposobnog da komunicira sa stvarnim ljudima i odgovara na njihove objave kao da je živ.
„Uticaj na korisnike je mnogo ozbiljniji i trajniji ukoliko je taj korisnik preminuo i nikada se neće vratiti na društvenu mrežu“, navodi se u patentu.
Da li je Meta patent ono što zapravo želimo posle smrti?
Patent takođe razmatra mogućnost kreiranja više modela za istog korisnika, vezanih za različite faze njegovog života – odvojene verzije vašeg digitalnog „ja“, trenirane na podacima prikupljenim kada ste imali 20, 30 ili 40 godina.
Kao da smrt sama po sebi nije dovoljno složena za prihvatanje, Meta nudi mogućnost povratka u prošlost. Portparol Mete izjavio je za Business Insider da „trenutno nemaju planove da realizujuju takav primer“, ali samo postojanje patenta otkriva mnogo o smeru u kojem se velike tehnološke kompanije kreću.
Takođe otvara uznemirujuća pitanja o tome ko zaista poseduje naš digitalni identitet, piše nss magazine. Meta nije usamljena u ovoj oblasti. Industrija takozvane grief tech (tehnologije za tugu) rapidno se širi. Startapovi poput HereAfter AI, Eternos i StoryFile već nude usluge kreiranja interaktivnih avatara preminulih. U Kini, kompanije kao što je Super Brain omogućavaju korisnicima da „digitalno vaskrsnu“ preminulu osobu za samo 20 juana (oko 3 dolara), koristeći svega 30 sekundi audio-vizuelnog materijala.
Međutim, naučnici sa Univerziteta u Kembridžu upozoravaju da je ova oblast veštačke inteligencije „etičko minsko polje“. Dr Kataržina Novacik-Basinjska iz Leverhulm centra za budućnost inteligencije objašnjava da je „važno dati prioritet dostojanstvu preminulih i obezbediti da ono ne bude narušeno finansijskim motivima servisa za digitalni zagrobni život“.
Istraživači iz Kembridža naveli su tri uznemirujuća scenarija u kojima bi takozvani griefbotovi mogli da naude živima: avatari kreirani bez pristanka preminule osobe koji počinju da prikazuju reklame (na primer, baka koja predlaže da naručite hranu preko određene dostavne službe); četbotovi koji uznemiravaju decu insistirajući da je preminuli roditelj i dalje sa njima; AI simulacije koje stvaraju toliko snažne emotivne veze da bi mogli biti potrebni posebni protokoli za „prekid“ odnosa kako bi se omogućilo emocionalno zatvaranje i razrešenje tuge.
Meta patent takođe otvara još jedno pitanje: šta se dešava sa našim nalozima i digitalnim podacima kada umremo? Pravni odgovor je složen i u velikoj meri zavisi od toga gde živite.
U praksi, porodice često nemaju mnogo izbora osim da se pridržavaju uslova korišćenja platforme, osim ako preminula osoba nije ostavila jasna uputstva i pristupne podatke. Upravo u toj zakonodavnoj neizvesnosti Meta je, pre gotovo deceniju, uvela opciju legacy contact, koja korisnicima omogućava da odrede osobu koja će upravljati njihovim nalogom nakon smrti – korak koji je, čini se, vodio i ka patentu iz 2023. godine.
Pitanje nije hoće li tehnologija ovo omogućiti. Pitanje je da li to zaista želimo. I ako jednog dana neko komentariše vaše Instagram objave, kako ćete znati da li je to zaista ta osoba – ili samo algoritam obučen da zvuči uverljivo?
Foto: Image Netflix / Film Stills / Profimedia