PRESLUŠAVANJE: Tresla se gora, rodio se… novi album Harija Stajlsa

Ubeđen sam da je Hari Stajls (Harry Styles) stekao toliko jake pozicije na globalnoj mejnstrim sceni da bi čak i kada bi snimio potpuni debakl od albuma, ostao na tom istom mestu. Jeste glas, jeste stas, ali pre svega mislim da je u njegovom slučaju šarm najveći adut. Četvrti studijski album „Kiss All the Time. Disco, Occasionally“ (Erskine Records, Columbia, Sony Music, Menart) koji smo, eto, čekali četiri godine, konačno je objavljen. Za pozitivne muzičke kritike zaslužan je hajp uoči njegovog izlaska; pop-ap naslovi tipa „Čiju majicu nosi Hari Stajls na omotu budućeg albuma“ na sve strane, tizeri, trejleri, podkasti, snik-pikovi i ostala manipulativna oruđa društvenih mreža. Autori negativnih kritika upućenih ovom albumu, otrgli su se toj vrsti spinovanja i hladne glave preslušali njegov sadržaj.

Nije lako biti Rosalía, objaviti u potpunosti arti-pop eksperiment koji će spržiti planetu. Zna to i Hari, a po svoj prilici je hteo da uradi nešto slično što bi ga maaalo udaljilo od osvojenog pop trona. Hteo je, ali očigledno nije znao kako. Prvo imamo konfuzan naslov albuma čije mi značenje, priznajem, apsolutno nije jasno.

Na omotu je disko kugla i Hari i famoznoj majici koja će po svoj prilici ostati više upamćena nego pesme na njemu.

Barem će Patrik Kerol (Patrick Carroll), dizajner pomenutog merča, u svoj buk zlatnim slovima ispisati i ovaj uspeh. Novom Harijevom albumu ne nedostaje ništa osim upečatljive pesme. Kompletan opus od dvanaest konstantno leluja između ideje – pokušaja – namere – zanimljive melodije – skoro pa upečatljivog refrena … I, na tome se sve završava. Imajući u vidu gore navedenu reputaciju i toliko čekanje, Harry je morao o tome da vodi računa i da nas strefi barem jednom dovoljno upečatljivom pesmom.

Mogu, na primer, da razumem Tejlor Svift (Taylor Swift) koja je posle deset albuma koji su imali izuzetan komercijalni uspeh, odlučila da snimi nikad-je-kraj gnjavažu „The Tortured Poets Department“ (2024). Ne razumem Harijev potez da već na četvrtom izdanju odustane od izgrađenog, globalno obožavanog izraza. Praveći fenomenalnu gradaciju sa prva tri albuma („Harry Styles“, 2017; „Fine Line“, 2019. i „Harry’s House“, 2022), Stajls je uspeo da pokaže koliko pop muzika i danas može da vredi, da se kreće u istim okvirima ali ipak miljama daleko od mejnstrim klišea.

Na kraju, to je dokazao skoro dvogodišnjom turnejom „Love on Tour“.

HARIJU SVE IDE U KORIST, PA I LOŠ ALBUM

Želeći da pišem o albumu koji će imati svoje mesto na godišnjoj listi, konstatujem da pišem o promašaju umetnika koji nije procenio pravi trenutak za plasiranje albuma sa manjkom inspiracije. Srećom, kao što rekoh, Hariju je sve oprošteno pa će i loša mišljenja o jednom nadasve dosadnom albumu, učiniti da njegova popularnost još više naraste. Uspeh je napraviti ambijent gde po bilo kom scenariju, sve ide u tvoju korist. Kapa dole.

Sigurno će uslediti nagrade, rasprodati koncerti, komentari autfita, svi će želeti (pogađate) majicu, dok muzika sa ovog albuma biva manje važna – gotovo pozadinska. Nije loša, samo joj nedostaju amplitude. Ipak ću do daljnjeg ostati na pragu „Harijeve kuće“ i sačekati njegov sledeći korak.

Preslušajte novi Harijev album:

Naslovna fotografija: Laura Jane Coulson, promo